Manganiz Bronz Holdings, proizvođač čuvenih londonskih crnih taksija, saopštio je da je finalizirao detalje stvaranja zajedničke firme sa kompanijom Gili radi proizvodnje taksija, limuzine i dva modela velikih salonskih automobila u Šangaju. Poslednja faza procesa završena je kada je 5,7 miliona novih akcija, emitovanih kompaniji Linkstejt Oversiz, u vlasništvu Gilija, izašlo na Londonsku berzu.
Manganiz Bronz Holdings, proizvođač čuvenih londonskih crnih taksija, saopštio je da je finalizirao detalje stvaranja zajedničke firme sa kompanijom Gili radi proizvodnje taksija, limuzine i dva modela velikih salonskih automobila u Šangaju. Poslednja faza procesa završena je kada je 5,7 miliona novih akcija, emitovanih kompaniji Linkstejt Oversiz, u vlasništvu Gilija, izašlo na Londonsku berzu. Gili je sada vlasnik 23 odsto akcija Manganiza. Manganiz Bronz najavio je još u oktobru da će proizvodnja taksi vozila biti obavljana izvan Engleske po prvi put u 60 godina dugoj istoriji, kako bi privukli nove kupce i smanjili troškove. Saopšteno je da je sa kineskom Gili Holding grupom potpisan ugovor o proizvodnji 20.000 taksija godišnje u Šangaju vredan 78,51 milion evra. Planirani kapacitet šangajske fabrik biće 40.000 vozila godišnje.
Amsterdam – Konzorcijum banaka, koji predvodi Rojal banka Škotske, sredinom jula formalno će uputiti ponudu vrednu 71,1 milijardi evra za preuzimanje holandske banke ABN Amro. Ovaj potez podvlači nameru konzorcijuma da nastavi sa pokušajem preuzimanja, uprkos neizvesnosti da li će biti ostvaren raniji dogovor ABN Amro banke da proda svoju banku u Americi LASAL. Akcionari ABN Amro već su pristali da njihovu banku otkupi Barklej banka za 62,8 milijardi evra. Realizacija ponude Barkleja zavisi od uspešnosti prodaje LASAL banke, dok konzorcijum na čelu sa Rojal bankom čeka neuspeh tog posla. Bilo koja od ponuda da prođe, predstavljaće najveće preuzimanje u bankarskom sektoru ikada.
London – Vrednost svih spajanja i akvizicija kompanija širom sveta povećana je za 53 odsto u prvoj polovini godine i iznosi 2,5 triliona dolara, saopštila je kompanija Tomson Fajnenšel. Do 30. juna strateške kupovine i spajanja firmi u Evropi dostigle su vrednost od 828 milijardi dolara što je više nego dvostruka vrednost u odnosu na isti period prošle godine. Goldman Saks grupa zadržala je poziciju najvećeg svetskog potpisnika spajanja i akvizicija i u Evropi izbila sa četvrtog mesta na prvu poziciju među kompanijama koje su osvojile nove biznise. Kompanija Morgan Stenli zauzela je drugu poziciju.
Detroit – Tajger Vuds neće više biti glavni igrač u kampanji kompanije Bjuik (u vlasništvu Dženeral Motorsa) jer Dženeral Motors želi da velikan golfa ima još veću ulogu, saopštio je visoki zvaničnik proizvođača automobila. Potpredsednik Dženeral Motorsa za prodaju, usluge i marketing u Severnoj Americi Mark LANEV izjavio je da će Vuds biti angažovan za marketing cele korporacije, a posebno u kampanji ONSTAR. „Tajger je veliki kapital. Možemo ga koristiti na mnogo načina. Zašto ga ne bi koristili za nešto drugo osim Bjuika?, rekao je LANEV. On je objasnio da je strategija za bolje korišćenje Vudsa prodaja automobila zasnovana na njihovim kvalitetima, a ne na njihovom vezivanju za neku slavnu ličnost. „Ne želimo da slavna ličnost bude srce brenda. Želimo da poruka u vezi sa Bjuikom bude o Bjuiku, smatra LANEV. Vuds ima sponzorski ugovor za Bjuikom od 1999. koji je produžen 2004. a veruje se da vredi više od 40 miliona dolara. Ugovor ne predviđa da Vuds mora da igra na turnirima čiji je Bjuik generalni sponzor.
Milano – Bord direktora Italijanske berze odobrio je prošle nedelje plan o spajanju sa Londonskom berzom. Osoba koja je želela da ostane anonimna, nije dala detaljnije informacije, ali su novinske agencije ANSA i AP.com prenele da je plan vredan 1,6 milijardi evra i da podrazumeva stvaranje holdinga koji će kontrolisati obe berze, a kojim će upravljati 12 savetnika, sedam britanskih i pet italijanskih. „Postoji pozitivan napredak, ali za sada nemamo šta da najavimo“, saopštila je Londonska berza. Portparol Italijanske berze ranije je odbio da komentariše izveštaj Vol strit žurnala da ta berza razmatra ponudu kompanije NYSE Euronext, vlasnika Njujorške berze i nekoliko evropskih berzi, tvrdeći da postoji samo ponuda Londonske berze. Londonska berza važi za dragulj svih evropskih berzi jer na njoj trguje više od 3.000 kompanija, dok je Italijanska berza sa 322 kompanije četvrta u Evropi po obimu trgovine.
Peking – Grupa kompanija američke filmske industije saopštila je da je dobila odštetu u sudskom procesu protiv kineskih pirata, ali je dodala da će takva odluka malo značiti u odnosu na veliki obim prekršaja u toj oblasti. Šandajski sud naredio je kompaniji Le Jing AV Produkts da uplati 23.230 dolara na račune četiri američka filmska studija zbog kršenja autorskih prava. Ova presuda predstavlja treću pobedu ove grupe studija u seriji tužbi koje su podneli protiv prodavnica u Šangaju koje prodaju piratske DVD. „Zabrinuti smo da je nagrada suda premala i zakasnela u kontekstu velikog nelegalnog posla u koji su uključeni Li Jing i drugi“, izjavio je predstavnika grupe Frenk Ritman. Peking je povisio kazne za pirateriju i pojačao kontrolu zbog žalbi iz inostranstva da je Kina vodeći izvor nelegalnih kopija muzike, filmova i drugih proizvoda. Procenjuje se da je piraterija koštala američke studije 244 miliona dolara, a kineske 2,4 milijardi dolara u 2005. Ista prodavnica treba da plati i 4.116 dolara na račune još tri američka filmska studija.
Frankfurt – Kompanija DAJMLERKRAJSLER saopštila je da je povukla 1.650 redizajniranih modela „smart“, mikroautomobila za dvoje, koji su prodati u Evropi zbog izveštaja o mogućim problemima sa upravljačkim sistemom. Redizajnirani model izašao je na tržište u aprilu. Kompanija je saopštila da je naredila povlačenje zbog izveštaja da prsten za zaključavanje nije dobro postavljen, što može da izazove probleme u upravljanju. Portparol Hubert Kogel izjavio je da su sva vozila povučena, popravljena i da ih vraćaju vlasnicima. Nije prijavljena ni jedna nesreća ili povreda u vezi sa kvarom na modelu „smart“. Kompanija Smart GMBH, deo Mercedes grupe, gubila je novac od kada je osnovana, ali generalni direktor DAJMLERKRAJSLERA Diter Zeče očekuje da se izvuče iz minusa do kraja ove godine. DAJMLERKRAJSLER potrošio je skoro milijardu evra na restrukturiranje Smarta, otpustio 300 od 750 radnika u direkciji i 2006. prekinuo proizvodnju većeg modela sa četvoro vrata, kao i dvoseda „roudster“. Prošle godine Smart je prodao 102.700 autmobila širom sveta, a u 2005. – 124.300.
Moskva – Kompanija Britiš Petroleum pristala je da proda svoj udeo u velikom polju prirodnog gasa u Sibiru ruskoj državnoj kompaniji Gazprom, što predstavlja očekivani potez u vreme kada Kremlj pojačava svoj uticaj na najveću svetsku industriju nafte i gasa. Sporazum predstavlja kraj ere u kojoj su strane kompanije mogle da kontrolišu najveće i strateški najvažnije ruske zalihe hidrokarbona bez jakog partnera kojeg kontroliše država. Sporazum je usledio nakon nekoliko meseci intenzivnog pritiska od strane vlasti zaduženih za zaštitu životne okoline, koji tvrde da kompanija u vlasništvu Britiš Petroleuma, TNK – BP, ne postiže zacrtani nivo proizvodnje na polju Kovikta i koje su zapretile da će joj odmah oduzeti licencu. Prema memorandumu o razumevanju, Gazprom će platiti kompaniji TNK – BP između 700 miliona i 900 miliona dolara za 62,9 odsto udela u kompaniji koja poseduje licencu za Koviktu, saopštio je BP. Razvoj polja Kovikta tek je u ranoj fazi i TNK – BP do sada je uložio 500 miliona dolara u polje za čiji razvoj će biti potrebno između 17 i 23 milijardi dolara. TNK – BP ima mogućnost da kasnije kupi 25 odsto plus jednu akciju polja Kovikta.
Minhen – Mala grupa akcionara HVB banke podneli su u petak tužbu protiv Unikredit banke i rukovodilaca obe banke, prema kojoj traže odštetu od 17 milijardi evra, odnosi se na preuzimanje HVB banke od strane Unikredita. HVB, koju je 2005. preuzela milanska banka Unikredit, prenela joj je i svoje udele u Bank Austrija Kreditenštalt i drugih istočnoevropskim finansijskim institucijama po ceni od 12,5 milijardi evra. U tužbi kojom traže 17 milijardi evra od Unikredita, generalnog direktora Alesandra Profuma i generalnog direktora HVB Volfganga Šprislera, akcionari tvrde da je prodaja oštetila HVB. Navodi se da je HVB prodao Poljsku banku i fondove Aktivest i Nordinvest banci Unikredit ispod njihove realne vrednosti. Minhenska banka HVB saopštila je da su te transakcije bile deo opšte strategije refokusiranja koja je implementirana uoči preuzimanja. Unikedit banka drži 95 odsto akcija HVB i pokušava da ubedi preostale akcionare da prodaju svoje udele.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.