VESTI IZ SVETA

Pacifik, Srednji Istok i Afrika.
Riga – Privredni rast Letonije opao je početkom godine i ta baltička država i dalje je pogođena galopirajućom inflacijom od skoro 17 odsto, saopštila je vlada Letonije. U toku prvih šest meseci 2008. godine, rast je pao na 0,2 odsto, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 10,2 odsto, saopštio je zavod za statistiku. Ta institucija pripisala je opadanje rasta najviše smanjenju obima maloprodaje, kao i prihoda od poreza i carine. „U drugom kvartalu 2008. primećen je najslabiji privredni razvoj u poslednjih nekoliko godina“, stoji u izveštaju. Privreda Letonije doživela je bum od ulaska te zemlje u Evropsku uniju 2004. godine. Jefitni krediti takođe su pojačali potrošnju građana. Međutim, u aprilu prošle godine počeo je rast inflacije, kada je iznosila 8,2 odsto. Zavod za statistiku saopštio je da je inflacija blago opala u julu, ali da je na godišnjem nivou 16,7 odsto. U maju je dostigla rekordnih 17,9 odsto.
Helsinki – Profit aviokompanije Fin er u drugom kvartalu smanjen je za skoro polovinu zbog visokih troškova za gorivo, a menadžment upozorava da bi mogli da skliznu u gubitak. Neto profit u periodu april-jun smanjen je za 46 odsto i iznosio je 13,9 miliona evra dok je u istom periodu prošle godine Fin er zaradio 25,8 miliona evra. Ukupni prihodi zabeležili su skroman rast, sa 538 na 546 miliona evra. Zbog ovih rezultata vrednost akcija Fin era opala je za sedam odsto. Generalni direktor Juka Heinonen izjavio je da aviokompanije trpe zbog visokih cena goriva i niskih cena karata. „Profitabilnost aviosaobraćaja snažno je opala tokom proleća. Sektor prolazi kroz neuspeh tržišta izazvan prevelikim kapacitetima u odnosu na potražnju. Fin er nije uspeo da to izbegne i preostali deo godine biće težak tako da bi operativni rezultati za drugih šest meseci mogli da skliznu u crveno“, ocenio je Heinonen. Finski avioprevoznik objavio je plan prema kojem će biti ukinuto 500 radnih mesta i biće nastavljeno s merama koje će unaprediti učinak kompanije za oko 50 miliona evra.
Tokio – Korporacija Bridžstoun, najveći svetski proizvođač automobilskih guma i gumenih proizvoda, saopštila je u petak da je zabeležila pad profita od 30 odsto u periodu januar-jun, najviše zbog rastućih cena sirovina i jačanja jena. Neto profit pao je na 37,2 milijarde jena (341,3 miliona dolara) dok je u istom periodu prošle godine iznosio 52,9 milijardi jena. Osim cene prirodne gume, i cena sintetičke gume, koja sadrži naftu, značajno je porasla, rekao je portparol Bridžstouna Fusaramo Idžima. Prodaja je povećana za dva odsto zbog porasta tražnje u azijskim zemljama u razvoju. Prodaja u Severnoj Americi smanjena je zbog problema koje doživljava američka ekonomija, kao i zbog rasta vrednosti jena u odnosu na dolar. Prodaja u Japanu ostala je na istom nivou. Idžima je izjavio da je kompanija prepolovila projekciju profita za ovu godinu jer očekuje da troškovi za sirovine nastave da rastu.
London – Rojal bank of Skotland u petak je prijavila gubitak u prvoj polovini godine od 802 miliona funti (1,5 milijardi dolara) jer ju je duboko u crveno oteralo otpisivanje vredno 5,9 milijardi funti zbog kreditne krize u SAD. U istom periodu prošle godine druga najveća britanska banka ostvarila je profit od 3,6 milijardi funti što je bio njen najbolji polugodišnji rezultat ikada. Ovo je prvi put u 40 godina da RBS beleži gubitak. I ukupni prihodi su zabeležili pad – sa 14,7 na 13,7 milijardi funti. Najveći razlog za ovakav rezultat banke iz Edinburga leži u izlaganju kapitala vrednog 5,9 milijardi funti kreditnoj krizi, koja je počela u avgustu 2007. godine. Mnogi njen početak u Evropi vežu za 10. avgust kada je Evropska centralna banka bila primorana da ubaci neverovatnih 95 milijardi evra na tržište kapitala.
Smanjena produktivnost
Vašington – Efikasnost američkih radnika rasla je po nižoj stopi tokom proleća jer su kompanije želele da proizvode više s radnom snagom koja se plaća na sat. Takođe, smanjen je i rast zarada. Ministarstvo rada saopštilo je da je produktivnost porasla po stopi od 2,2 odsto tokom perioda april-jun što predstavlja pad u odnosu na stopu rasta od 2,6 odsto ostvarenu u prva tri meseca ove godine. Ekonomisti su predviđali da će produktivnost porasti za 2,7 odsto. U međuvremenu, rast kompenzacija (plata i beneficija) takođe je usporen jer su kompanije bile manje izdašne zbog problema u privredi i neizvesnosti koja je pred njima.