VESTI IZ SVETA

Oporavljene privrede Evrope i Japana zabeležiće ove godine višu stopu rasta u odnosu na američku, dok će Kina zadržati eksplozivni privredni rast, procenjuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Ova organizacija ublažila je svoje procene kada je reč o privredi SAD, zbog problema na tamošnjem tržištu nekretnina, a povećala je očekivanja u vezi sa Evropom. „Oporavak evropske privrede bio je snažniji nego što smo očekivali“, izjavio je na konferenciji za novinare glavni ekonomista OECD Žan-Filip Kotis. Ovo će biti prvi put posle 2001. da ekonomije Evrope i Japana nadmašuju privredu SAD. OECD procenjuje da će privredni rast SAD usporiti sa 3,3 odsto prošle godine na 2,1 odsto u 2007. Rast u evro zoni dostići će stopu od 2,7 odsto ove godine (2,2 odsto u 2006.), a prednjačiće Nemačka. Japan bi, prema procenama OECD, trebalo da zabeleži privredni rast od oko 2,4 odsto, dok će rast privrede Kine biti iznad 10 odsto i ove i sledeće godine. Rizici za svetsku ekonomiju su „visoke i gramzive“ cene robe široke potrošnje, finansijska tržišta, rastući budžetski deficiti, kao i neravnoteža u svetskoj trgovini, smatra OECD.
Pariz – Er Frans – KLM, najveći svetski avioprevoznik prema ostvarenim prihodima, prijavio je zaradu čija je visina nadmašila sva očekivanja i najavio seriju novih porudžbina aviona „boing“ i „erbas“ u koje će biti uključena još dva super džambo džeta A380. Neto profit kompanije, u fiskalnoj godini koja je završena 31. marta, povećan je za 80 odsto i iznosi 891 milion evra. Avioprevoznik koji je nastao pre tri godine spajanjem Er Fransa i KLM najavio je da će prizemiti veliki broj starih aviona i zameniti kompletnu flotu Boingovih aviona tipa „747“ modelima „777“ (već je naručeno 18 novih letelica). Od Boingovog rivala Erbasa, Er Frans-KLM će naručiti 30 modela „A320“, od čega će 19 biti zamena za modele u upotrebi. Predsednik kompanije Žan-Siril Spineta izjavio je da je dogovoren kompenzacioni sporazum sa Erbasom zbog kašnjenja u isporuci 10 modela „A380“, koji su već naručeni. On očekuje da prvi super džambo bude isporučen u aprilu 2009. godine. Spineta je potvrdio i da se nedavno dogovoreni sporazum Otvoreno nebo između Evrope i SAD pokazuje kao glavna pomoć uspehu Er Frans – KLM.
Biverton – Kompanija Najki saopštila je da će nastaviti da proizvodi fudbalske lopte u Pakistanu u saradnji sa novom kompanijom koja je u mogućnosti da ispoštuje pravila o pravima radnika. Pakistan je jedna od zemalja sa najvećom proizvodnjom fudbalskih lopti u svetu. Pre šest meseci, Najki je poništio ugovor sa kompanijom Saga sports zbog navodnog kršenja prava radnika. Kompanija je saopštila da je novi ugovor sklopila sa Silver star grupom. Novi ugovor podrazumeva da svi radnici budu registrovani kao zaposleni sa punim radnim vremenom, koji su plaćeni na sat i imaju pravo na socijalna davanja. Takođe, oni će imati puno pravo na slobodu udruživanja i sindikalnog delovanja. Najki očekuje da proizvodnja u Silver staru počne na jesen.
Stokholm – Švedski proizvođač kamiona i autobusa Volvo saopštio je da je u aprilu isporuka iz tri „ćerke kompanije“ pala za 17 odsto na šta je posebno uticao pad prodaje od 57 odsto zabeležen na tržištu SAD. Volvo je u saopštenju izneo da je u prva četiri meseca isporučeno 60.536 kamiona dok je u istom periodu prošle godine u prodaju otišlo 72.661 kamion. Isporuka u istočnoj Evropi pala je za 44 odsto, a u zapadnoj Evropi za šest odsto. Nova pravila za dizel motore u SAD, koja su stupila na snagu 1. januara, zahtevaju smanjenje emisije nitrogen oksida za 50 odsto. Određene emisije štetnih gasova takođe moraju biti smanjenje čak za 90 odsto u odnosu na prethodna pravila uvedena 2004. godine. Volvo je saopštio da je zbog obaveze vozača u SAD da izvrše doradu motora, došlo do pada potražnje za kamionima Volvoa, s obzirom na to da su mnoge kompanije investirale u proizvodnju novih kamiona pre stupanja na snagu novih pravila o štetnim gasovima.
Ouk Bruk – Rukovodioci korporacije MEKDONALDS najavili su prošle nedelje da će najveći lanac restorana brze hrane sledeće godine početi da upotrebljava ulje koje ne goji, kao i da će u buduće menije biti uneto više voća i povrća. MEKDONALDS već koristi ulje koje ne goji u oko 3.500 restorana u SAD. Rukovodstvo je istaklo da troši više novca na razvoj proizvoda kako bi osigurali „snažan priliv“ nove hrane u 31.000 objekata širom planete. „Imamo neke veoma snažne proizvode koje nećete videti u narednih šest meseci, već za 18 do 24 meseca“, rekao je na sastanku sa akcionarima MEKDONALDSA predsednik i glavni operativni direktor Ralf Alvares. Rukovodstvo kompanije najavilo je da je u toku testiranje interesovanja za menijem od jednog dolara, kao i da nastavlja da testira interesovanje za „angus burgerima“, ajs kafom i slatkim čajevima. Vrednost akcija MEKDONALDSA porasla je za više od 50 odsto u poslednjih nekoliko godina zbog odličnih finansijskih rezultata. Generalni direktor Džim Skiner očekuje sličan rezultat i u narednom periodu za MEKDONALDS. „Životi ljudi postaće još više uposleniji i MEKDONALDS će postajati sve više važan kao destinacija za brz i zabavan obrok“, smatra Skiner.
Vašington – Vlada SAD zaustavila je celokupni uvoz kineske paste za zube radi testiranja s obzirom na to da je širom sveta prijavljena prisutnost smrtonosnih hemikalija u tubama. Služba za hranu i lekove (FDA) testira pastu na dietilen glikol, hemikaliju koja se koristi za pravljenje antifriza i tečnosti za kočnice, izjavio je portparol Dag Arbesfeld. FDA je počela sa testovima nakon što je prijavljeno da je u Australiji, Dominikanskoj Republici i Panami prodavana obojena pasta za zube iz Kine. I Kina je preduzela odgovarajuće mere formirajući vladin tim za ispitivanje prijava u vezi sa „otrovnom“ pastom. Kina je šesti po redu izvoznik zubne paste u SAD na čije se tržište godišnje uveze pasta vredna 96 miliona dolara. Pasta za zube je samo poslednji u nizu proizvoda iz Kine koji je podigao na noge službe nadležne za kontrolu kvaliteta. Dietilen glikol služi kao jeftina zamena za glicerin, zaslađivač koji se često koristi u proizvodnji lekova. Smatra se uzročnikom smrti najmanje 51 osobe u Panami, nakon što je 2006. godine ubačen u sirup protiv kašlja.
Atina – Investiciona banka Džej Pi Morgan saopštila je prošle nedelje da je u načelu postigla dogovor sa hedž fondom Nort aset menadžment da otkupi nazad obveznice grčke vlade koje je prodala tom fondu, zbog skandala koji je izbio tim povodom. Obveznice vredne 280 miliona evra Džej Pi Morgan prodao je Nort asetu u februaru po ceni koja predstavlja 92,95 odsto od nominalne vrednosti. Na kraju, Nort aseta je obveznice prodao grčkim penzionim fondovima po naduvanoj ceni na sekundarnom tržištu. „Prema predlogu investitori iz penzijskih fondova dobiće nazad 100 odsto sredstava koje su platili za obveznice, ali umanjenih za kamatu koja je do sada za njih isplaćena“, stoji u saopštenju. Džej Pi Morgan i Nort aset otkupiće obveznice direktno od penzijskih fondova po ceni po kojoj su ih fondovi kupili, kao i nadoknaditi eventualne gubitke između prve i poslednje cene, koji se procenjuju na oko 20 miliona evra. Ovaj problem bio je aktuelan oko mesec dana u medijima i doveo do ostavke ministra rada, zatvaranja dve lokalne brokerske kuće i suspenzije rada treće.
Njujork – Napuštajući poslovni model prodaje „direktno do kupca“, kompanija Del okrenula se prodaji kompjutera u Vol-mart prodavnicama, najvećem svetskom trgovinskom lancu. Portparol Dela Dvejn Koks najavio je da će 10. juna početi prodaja dva modela desktop računara iz serije „dimenžn“ u oko 3.000 Vol-mart objekata. On je ocenio da posao sa Vol-martom predstavlja „prvi korak“ Dela ka globalnoj prodaji.“Mušterije žele više novih načina da kupe naš proizvod i zato planiramo da izađemo u susret njihovim potrebama na svetskom nivou“, rekao je Koks. Dva modela „dimenžn E521“ biće prodavani u radnjama Vol-mart u SAD, Kanadi i Portoriku. Od osnivanja osamdesetih godina prošlog veka, Del se oslanjao na prodaju kompjutera direktno mušterijama i poslovnim korisnicima putem telefona ili interneta. Na direktnu prodaju gledali su kao na prednost kada je reč o troškovima u odnosu na konkurenciju koja se oslanjala na trgovinske lance. Strategija se isplatila i pomogla Delu da postane najveći svetski proizvođač kompjutera. Međutim, prošle godine prvo mesto preuzeo je Hjulit Pakard koji svoje računare prodaje posredstvom Interneta i telefona, ali i u trgovinskim lancima.