Nakon najave da će biti prodat kompaniji Kerberus Kepital Menadžment, proizvođač automobila Krajsler ponovo je oživeo stari logo sa petokrakom zvezdom. Još nije doneta odluka da li će Pentastar ponovo biti simbol kompanije. Zvezda, koja je izgrađena na vrhu petnaestospratne direkcije u Mičigenu, uklonjena je kao logo korporacije nekoliko godina nakon 1998.
Nakon najave da će biti prodat kompaniji Kerberus Kepital Menadžment, proizvođač automobila Krajsler ponovo je oživeo stari logo sa petokrakom zvezdom. Još nije doneta odluka da li će Pentastar ponovo biti simbol kompanije. Zvezda, koja je izgrađena na vrhu petnaestospratne direkcije u Mičigenu, uklonjena je kao logo korporacije nekoliko godina nakon 1998. kada je Krajsler kupljen od strane Dajmler Benca. Svoj debi Pentastar je imao 1962. i nikada zapravo nije nestao. Opstajao je na većini tabli prodavnica automobila dok su proizvođači delova za Krajsler bili u obavezi da zvezdu stave na auto delove. DAJMLERKRAJSLER grupa najavila je prošle nedelje da će Kerberusu prodati 80,1 odsto svog udela u Krajsleru za 7,4 milijardi evra.
Moskva – Ruska uprava carina tužiće Banku Njujorka i tražiti odštetu od 22 milijardi dolara zbog tvrdnji da je još od devedesetih godina prošlog veka vršila namerne prestupe. Između 1996. i 1999. „organizovana je nelegalna prevara…kako bi bila legalizovana monetarna sredstva koja su uneta u Rusiju bez plaćanja poreza“, izjavio je advokat Uprave carina Maksim Smal. „Otkrivene su prevare koje se, čini mi se, graniče sa kriminalom i zato smo odlučili da podnesemo tužbu sudu i tražimo odštetu“, rekao je Smal. On je dodao da je prevara „organizovana preko banke“. U saopštenju Banke Njujorka navodi se da nisu videli tužbu, ali da „zasnovano na našim saznanjima o podacima, verujemo da bi bilo kakva tužba bila nečasna, ako ne besmislena, i mi ćemo se energično braniti“. Tužba očigledno ima veze sa međunarodnom prevarom u obliku nezakonitih transfera iz Rusije krajem devedesetih godina, za koju su vlasti SAD utvrdile da je bila vredna sedam milijardi dolara. Taj slučaj završen je tako što su jedna direktorka Banke Njujorka i njen muž 2000. priznali krivicu za pranje novca. Oni su priznali da su pomogli ruskim bankarima da operu milijarde preko računa u toj banci kako bi izbegli plaćanje ruskih poreza i kako bi prikrili povezanost tog novca sa kriminalom, uključujući i novac koji je dobijen kao otkup za kidnapovane.
Portland – L’ kok sportif se vraća i ponovo pušta korene u Oregonu. Kompanija koja je vlasnik ovog francuskog brenda sportske opreme i obuće saopštila je da je ponovo otkupila prava za distribuciju L’ kok sportifa u Severnoj Americi i da prvu „ćerku kompaniju“ otvara u Portlandu. L’ kok sportif bio je nekada „obavezna“ marka za članove kantri klubova, a lako se prepoznaje po slici petla u trouglu. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija ovaj brend je polako silazio sa scene. Kompanija se borila sa problemima, menjala vlasnike i distributere nekoliko puta. Bila je u vlasništvu Adidasa više od 40 godina dok nije prodata 1995. kompaniji Braun Šu, a četiri godine kasnije jednoj francuskoj holding kompaniji. Prošle godine, kompaniju je napokon kupio švajcarski investicioni fond Ajresis. Postavljen je novi menadžment u Francuskoj i potražnja za jesenjom kolekcijom za ovu godinu je duplirana. Sada kada je povraćeno vlasništvo nad pravima za distribuciju u Severnoj Americi, kompanija saopštava da je spremna da svoj brend izdigne na globalni nivo sa novim fokusom na SAD.
Sofija – Stopa nezaposlenosti u novoj članici Evropske unije Bugarskoj pala je na 8,38 odsto u aprilu, saopštila je vlada te zemlje. U odnosu na prethodni mesec zabeležen je pad stope od 0,54 odsto, odnosno 1,85 u odnosu na april 2006. ukupan broj nezaposlenih sada iznosi 310.260 ili za 20.010 manje nego u martu. Prošle godine, prosečna stopa nezaposlenosti u Bugarskoj iznosila je 9,61 odsto, a pretprošle 11,46 odsto.
London – Naftna kompanija Britiš Petroleum i rudarska kompanija Rio Tinto saopštile su prošle nedelje da će formirati zajedničku kompaniju Hidrogen Enerdži koja će proizvoditi električnu energiju gotovo bez ikakve upotrebe ugljenika jer će koristiti tehnologiju „čistog uglja“. Nova kompanija će razvijati tehnologiju za proizvodnju energije iz uglja, nafte i prirodnog gasa bez emitovanja ugljeničnih gasova koji su uzroci globalnog zagrevanja. „Projekti kao ovaj imaju potencijal da pomognu smanjenju emisije ugljenika čemu sada streme kompanije i zemlje širom sveta“, izjavio je generalni direktor BP Toni Hejvard. Britiš Petroleum je saopštio da će projekti stvaranja energije pomoću vodonika u Škotskoj i Kaliforniji, koji su sada u fazi projektovanja i dizajniranja, verovatno koštati najmanje milijardu dolara svaki, kao i da će ući u sastav Hidrogen Enerdžija. U sklopu dogovora Rio Tinto će na račun BP uplatiti 32 miliona dolara. BP već dve godine razvija postrojenje u Škotskoj koja će koristiti prirodni gas kao sirovinu za razdvajanje vodonika. On će potom biti korićen za stvaranje čiste energije dok će ugljendioksid koji se bude oslobađao biti cevima sprovođen do Severnog mora i smeštan u naftno polje 2,5 milje ispod mora. Rafinerija u Kaliforniji stvaraće vodonik od koksa.
Najrobi – Najveći afrički trgovinski blok nalazi se u poslednjoj fazi formiranja carinske unije nakon što je završen posao na usklađivanju tarifa koje će biti naplaćivane za uvoz robe iz zemalja koje nisu članice bloka. Lideri 20 članica Zajedničkog tržišta Istočne i Južne Afrike očekuju da ove nedelje odobre poslednje korake ka pokretanju carinske unije do decembra 2008. Članice bloka poznatog i pod nazivom Komesa pregovaraju o formiranju carinske unije od 2005. Komesa od 2000. predstavlja zonu slobodne trgovine, ali je do sada samo 13 od 20 članica potpisalo Sporazum o slobodnoj trgovini. Lideri ovog bloka razmatraće i pregovore sa Evropskom unijom o seriji trgovinskih ugovora poznatih pod nazivom sporazumi o ekonomskom partnerstvu, koji bi trebalo da budu zaključeni do kraja godine kako bi se usaglasili sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. Komesa pokriva populaciju od 389 miliona ljudi i procenjuje se da ukupni bruto domaći proizvod na toj teritoriji iznosi oko 200 milijardi dolara. U 2005. obim trgovine među članicama Komese iznosio je 6,3 milijardi dolara.
Mumbai – indijska kompanija Tata Stil saopštila je prošle nedelje da je ostvarila rast profita od 41 odsto u poslednjem kvartalu, a generalni direktor izjavio je da će planirana kupovina londonske kompanije Korus Grup pomoći održavanju visokog nivoa prodaje. Neto profit Tata Stila iznosio je oko 200 miliona evra u periodu januar – mart, čemu je doprinela velika potražnja i visoka cena čelika. Kupovina Korus Grupe, po ceni od 12,1 milijardi dolara, trebalo bi da bude završena početkom sledeće godine i pomeriće Tata Stil na peto mesto u svetu po proizvodnji čelika. Kapacitet proizvodnje biće podignut na 25 miliona tona čelika godišnje. Direktor Tata Stila B. Muthuraman izjavio je da je cilj kompanije da podigne proizvodnju na 40 miliona tona čelika godišnje do 2012. čime bi Tata Stil došao na drugo mesto, odmah iza Arselor Mitala.
Atlanta – Nedostatak obučenih radnika koji bi unapredili infrastrukturu SAD mogao bi da bude rešen ublažavanjem restrikcija prema imigraciji, ocenio je bivši predsednik Federalnih rezervi SAD Alan Grinspen. „Nekada smo bili ključajući lonac, ali sada izgleda imamo problema sa tim“, rekao je Grinspen. On smatra da pitanje može biti rešeno jednim „potezom olovke“, što predstavlja očigledno ukazivanje na poteze koje su preduzeli Kongres i predsednik. Prošle nedelje, grupa senatora i Bela kuća dogovorili su se o reviziji propisa kako bi omogućili brzo sticanje legalnog statusa za milione ilegalnih imigranata koji su već u SAD i utvrđivanje granice prema dolasku novih. Grinspen je izjavio da problem u vezi sa imigracijom “ ograničava priliv svih vrsta struka“. Grinspen je više od 30 godina radio kao konsultant pre nego što je stao na čelo Federalnih rezervi gde je proveo 18 godina, a posle povlačenja otvorio je konsultantsku firmu u Vašingtonu. Iako je polupenzionisan, ovaj 81 – godišnjak i dalje ima moć da utiče na investitore. Njegov komentar s kraja februara da američka privreda ima 30 odsto šansi da sklizne u recesiju bio je jedan od faktora koji je uticao na kratku rasprodaju akcija širom sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.