VESTI IZ SVETA

Generalni direktor Simensa Klaus Klajnfeld bio je vunderkind koji je podigao vrednost akcija kompanije za 50 odsto za nešto više od dve godine koliko je na njenom čelu. Klajnfeld (49) sada napušta kompaniju nakon što je u Evropi i SAD pokrenuta istraga o mogućoj korupciji. Sumnja se da su u Simensu stvoreni tajni fondovi za potplaćivanje vođa sindikata i radi dobijanja poslova. Pre Klajnfelda, Simens je napustio predsednik borda direktora Hajnrih fon Pierer, jedna od najpoznatijih poslovnih figura u Nemačkoj. Kaljnfeld je preuzeo funkciju od Pierera i otpustio 10.000 radnika, da bi potom stvorio konglomerat sa tržišnom kapitalizacijom od 80 milijardi evra i 428.000 radnika u više od 190 zemalja. Problemi su počeli prošlog novembra kada je uhapšeno šest sadašnjih i bivših radnika. Oni su pušteni, ali je istraga nastavljena. Klajnfeld, koji nije osumnjičen i ne nalazi se pod istragom, pokrenuo je i unutrašnju istragu u Simensu. Ovaj skandal do sada nije ugrozio rezultate i reputaciju Simensa. Prošle nedelje kompanija je za poslednji kvartal prijavila profit od 1,26 milijardi evra što je za 36 odsto više u odnosu na isti period prošle godine i najbolji rezultat u poslednjih pet godina. Prodaja je povećana za 10 odsto i iznosila je 20,6 milijardi evra.
Suva – Osamnaest afričkih, karipskih i pacifičkih nacija koje proizvode šećer saopštile su da će zahtevati od Evropske unije da ne ukida dugoročni ugovor koji im garantuje pristup evropskom tržištu uz fiksirane cene. Ministri ovih zemalja, na zajedničkom sastanku održanom na Fidžiju, zatražili su zajedničku reviziju tzv. Protokola o šećeru sa EU. Protokol iz 1975. daje afričkim, karipskim i pacifičkim šećeranama bescarinski pristup tržištu EU na neodređeno vreme po zagarantovanoj ceni koja je tri puta viša u odnosu na ostatak sveta. EU je, s druge strane, predložila novi sporazum kojim bi bio okončan preferencijalni tretman, što bi 18 nacija dovelo u neravnopravni položaj da se takmiče sa ostalim proizvođačima šećera. Ove godine zagarantovana cena biće im smanjena za pet odsto, a do 2015. godine sa 39 odsto. Ministri dve strane sastaće se krajem meseca. EU je do sada odobrila 1,2 milijardi evra za restrukturiranje privreda AKP zemalja kako bi do 2013. uvele još proizvodnih sektora osim proizvodnje šećera.
Čevi Čejs – Generalni direktor MEDIMJUNA dobiće više od 145 miliona dolara kada bude završeno preuzimanje te kompanije od strane britanske farmaceutske kuće Astra Zeneka vredne 15,6 milijardi dolara. Ako se posao ostvari, Dejvid Mot će dobiti veliki novac kao zamenu za poništavanje već uloženih prava na akcije, za pokrivanje poreza koji treba da plati, na ime bonusa, odštete zbog promene kontrole, otpremnine zbog otkazivanja ugovora o radu i sl. Osam firmi bilo je zainteresovano za kupovinu MEDIMJUNA. Potraga za kupcem počela je početkom marta jer su veliki akcionari bili nezadovoljni serijom loših poslovnih rezultata. Predsednik kompanije zadužen za istraživanje i razvoj Džejms Jang dobiće oko 60 miliona dolara, a predsednik Upravnog odbora Vejni Hokmejer, koji je i osnovao MEDIMJUN, zaradiće 59,7 miliona dolara. Mot i Jang će, takođe, preći na nova radna mesta u Astra Zeneki.
Moskva – Ruska državna naftna kompanija Rosnjeft pobedila je na aukciji za kupovinu najveće proizvodne jedinice kompanije Jukos, ponudivši oko pet milijardi evra. Sa kupovinom Tomsknefta, Rozneft će podići dnevnu proizvodnju na oko dva miliona barela i premašiti Lukoil. Zajedno sa Tomskneftom i nekoliko manjih postrojenja, Rosnjeft je na aukciji kupio i dve rafinerije, ali je nejasno da li će Rosnjeft zadržati Tomskneft. Ruski mediji izvestili su da je Rosnjeft dogovorio da proda tu kompaniju gasnoj kompaniji Gazprom, ali nijedna od njih nije potvrdila tu vest. Predsednik Putin najavio je, u obraćanju naciji prošle nedelje, da će novac od Jukosa biti upotrebljen za završetak programa izgradnje kuća, puteva i druge infrastrukture vrednog 18 milijardi evra. Ministar finansija Aleksej Kudrin rekoa je da će se od ovogodišnjih aukcija u budžet sliti 11 milijardi evra.
Vašington – U borbi da zadrži funkciju, predsednik Svetske banke Pol Volfovic okrivio je nejasna pravila te institucije za stvaranje problema u vezi sa podizanjem plate njegovoj devojci. To je učinio u trenutku kada specijalni panel banke sastavlja izveštaj o tome da li je Volfovic postupio pravilno kada je 2005. pripremio stimulativni i kompenzacioni paket za zaposlenu Šahu Rizu. Izveštaj će biti upućen bordu direktora koji će odlučiti o sudbini Volfovica. Bivši rukovodilac banke zadužen za etiku Ad Melkert rekao je panelu da etički komitet banke nije konsultovan i da nije odobrio stimulativni paket za Rizu. Volfovic tvrdi da se poneo u skladu sa dobrom verom i da nije pokušao da krije informacije. On je rekao da nije diktirao detalje paketa „već da je to rezultat pregovora između šefa kadrovske službe i Rize“. Volfovic je dodao da su ljudi zaduženi za etiku imali pristup detaljima paketa, i da su hteli, mogli su da ga pogledaju. Riza je već radila u Svetskoj banci kada je 2005. došao Volfovic. Premeštena je u Stejt dipartment da bi izbegli sukob interesa, ali je ostala na platnom spisku banke. Njena plata povećana je sa 133.000 dolara na 180.000 dolara. Sa naknadnom povišicom dostigla je iznos od 193.590 dolara. SAD su najveći akcionar Svetske banke i predsednik Džordž Buš ocenio je da Volfovic treba da ostane na funkciji predsednika. Evropski parlament, veliki broj zaposlenih u banci i bivši rukovodioci Svetske banke pozvali su ga da podnese ostavku.
Seul – KIA Motors korporacija treći kvartal zaredom, posluje sa gubitkom zbog slabog izvoza na koji je uticala sve jača južnokorejska valuta, gubici u proizvodnji i troškovi marketinga u inostranstvu. Drugi po veličini proizvođač automobila u Južnoj Koreji izgubio je 33 miliona dolara u prva tri meseca ove godine dok je u istom periodu prošle godine ostvarena zarada. Portparol kompanije Majkl Čo izjavio je da je tako loš poslovni rezultat posledica jačanja valute von, zatvaranja proizvodne linije u fabrici u Hvaseongu zbog promene modela koji će biti pravljen, kao i visokih marketing troškova. Zbog dvomesečnog zaustavljanja fabrike nije proizvedeno planiranih 22.000 „sorento“ automobila.
Karakas – Predsednik Venecuele Ugo Čaves upozorio je da će nacionalizovati banke u toj zemlji, kao i najveću čeličanu. On je to upozorenje izneo u govoru u kojem je obećao da će Venecuelu voditi do besklasnog društva, ali se iz pretnje nije moglo zaključiti kada će do preuzimanja doći. Međutim, imajući u vidu nacionalizaciju sektora telekomunikacija, naftne industrije i proizvođača električne energije, poslednje upozorenje je još jedan znak da je lider Venecuele ozbiljan kada je reč o produbljivanju socijalističke revolucije. „Privatne banke mora da daju prioritet finansiranju industrijskog sektora Venecuele po niskoj ceni. Ako se bankari s tim ne slažu onda je bolje da odu, da mi predaju banke, da ih nacionalizujemo i da onda sve banke rade u korist razvoja zemlje, a ne da spekulišu i prave velike profite“, rekao je Čaves. Pritom nije jasno da li je mislio i na velike strane banke kao što su njujorška Siti grupa i španske Banko Bilbao i Banko Santander. Čaves je upozorio i da bi vlada mogla da preuzme proizvođača čelika Sidor koji je u većinskom vlasništvu Terniuma iz Luksemburga. On je ocenio da je Sidor „stvorio monopol“ i veći deo proizvodnje prodao u inostranstvu, čime je naterao lokalne proizvođače da čelične cevi uvoze.
Frankfurt – Dojče berza, firma koja upravlja nemačkom berzom, saopštila je da je u prvom kvartalu ostvarila rast profita od 19 odsto zahvaljujući velikom rastu obima trgovine. Kompanija je navela da je od januara do marta zaradila 192,3 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine ostvaren profit od 162 miliona evra. „Profit u prvom kvartalu daje impresivan dokaz snage zarađivanja našeg poslovnog modela“, izjavio je generalni direktor Reto Frankioni. Ukupni prihodi su porasli sa 464,7 miliona evra na 543,1 milion evra odnosno za 17 odsto.
Džunej – Velike energetske kompanije odbijaju da učestvuju u gradnji gasovoda sa Aljaske jer tvrde da su propisi, koji treba da ih privuku da učestvuju u tom poslu, postavljaju previše zahteva, a nude malo sigurnosti. Ekson Mobil, Britiš petroleum i Konoko Filips saopštili su komitetima u Senatu i Kongresu da Podsticajni akt za gradnju gasovoda na Aljasci neće privući konkurentne ponude. „Ukoliko ne bude izmenjen, konoko Filips neće moći da podnese ponudu“, izjavio je potpredsednik kompanije Brajan Vencel. Prema aktu, proizvođači i nezavisne gasovodne kompanije mogu da se takmiče za dobijanje prava za gradnju gasovoda kojim bi trebalo da budu transportovani trilioni kubnih stopa prirodnog gasa na tržište. Kompanije treba da predlože trasu gasovoda, vremenski okvir izgradnje i rok za prikupljanje garancija kada će početi transport kroz cevi.
Amsterdam – Holandski sud blokirao je plan banke ABN Amro da proda svoju „ćerku banku“ u Čikagu i time povećao šanse grupi, koju predvodi Kraljevska banka Škotske, da kupi ABN Amro. Sud je naložio banci ABN da traži odobrenje akcionara da proda LASAL banku iz Čikaga, koja je u njenom vlasništvu, korporaciji Benk of Amerika. Ovo je veliki korak nazad za menadžment ABN Amro koji je planirao da proda LASAL za 15,5 milijardi evra, a potom prihvati ponudu za preuzimanje od stranke britanske banke Barklej vrednu 67 milijardi evra. Konzorcijum tri banke koji predvodi Kraljevska banka Škotske ponudio je iznos od 72,2 milijardi evra. Bilo koji od iznosa da bude prihvaćen, to će biti najviša cena postignuta u preuzimanju neke banke u istoriji. Sud je procenio da je prodaja LASAL banke toliko povezana sa ponudom Barkleja da mora da bude stavljena akcionarima na glasanje. Rukovodstvo ABN tvrdi da je taj posao previše sitan da bi bila potrebna dozvola akcionara. ABN Amro je otkrio nameru da proda LASAL u isto vreme kada je najavio da planira da prihvati ponudu Barkleja. Sindikati se već protive Barkleju jer smatraju da bi ukinuo 24.000 radnih mesta.