VESTI IZ SVETA

Korporacija Nokia, najveći svetski proizvođač mobilnih telefona, procenjuje da će do kraja godine više od polovine stanovnika planete poseduje mobilni telefon, izjavio je šef sektora za mobilne telefone te kompanije Kai Oistamo u intervjuu švedskoj novinskoj agenciji. Ali ovaj razvoj, pojačan snažnim rastom na tržištima kao što su Afrika i Kina, predstavlja veći izazov da se održi profitabilnost, smatra Oistamo. On je izrazio očekivanje da će oko tri milijardi ljudi imati pristup mobilnom telefonu do kraja godine, a oko četiri milijardi do 2010. Nokia trenutno pokriva 36 odsto svetskog tržišta, ali planira da dostigne 40 odsto. U prvom kvartalu 2007. prodajom telefona inkasirano je od 9,9 milijardi evra. Ipak, neto prodaja pala je za pet odsto na 5,6 milijardi evra. Nokia posluje u 130 zemalja i ima 68.000 zaposlenih.
Beč – Austrijska vlada saopštila je prošle nedelje da je pokrenula proceduru kažnjavanja austrijske banke, koju je nedavno preuzeo konzorcijum kupaca iz SAD, zato što je odbila da opslužuje klijente sa Kube. Ministar inostranih poslova Ursula Plasnik izjavila je da je pokrenuta procedura protiv BAWAG banke, koju je u decembru kupio njujorški konzorcijum Kerberus kepital menadžment. BAWAG se brani pozivajući se na zakon SAD koji brani ne samo firmama iz SAD već i njihovim ćerkama – firmama u inostranstvu da obavljaju bilo kakav promet sa Kubancima. „Mi nismo 51. država SAD“, ocenila je Plasnik i dodala da se na BAWAG odnose austrijski, a ne američki zakoni. Ova banka poznata je i po tome što je izgubila više od milijardu evra u deviznim transakcijama sa državama na karipskim ostrvima.
Sao Paolo – Brazil je odobrio studiju izvodljivosti, vrednu devet milijardi dolara, za izgradnju pruge za brzi voz, poznat pod nazivom „voz-metak“, koja će povezivati dva najveća grada. Brazilske pruge sada su na raspolaganju samo kargo saobraćaju dok su putnici primorani da se opredele za avio prevoz ili za auto puteve. Brzi voz kretaće se uglavnom pod zemljom i trasu dugu 400 kilometara između Sao Paola i Rio de Žaneira, prelaziće za oko sat i po. Cena karte u jednom pravcu biće 60 dolara. Let između ta dva grada traje oko 45 minuta i a avionska karta košta oko 100 dolara. U špicevima navala putnika je tolika da avioni poleću na svakih pet do 10 minuta. Očekuje se da se za gradnju brze pruge nadmeću tri korejske i jedna italijanska firma, a radovi bi mogli da počnu za 90 dana i da traju sedam godina. O ovoj pruzi se raspravlja već decenijama, ali se nikad nije odmaklo dalje od faze planiranja. Dva grada zajedno imaju 30 miliona stanovnika.
Vašington – Istog dana kada je naftna kompanija Ekson mobil prijavila profit u prvom kvartalu viši za 10 odsto, senator iz Pensilvanije Robert Kejsi „naciljao“ je naftnu industriju predlažući porez na „vanredni“ profit kako bi pomogao siromašnim građanima da plate benzin. Demokrata Kejsi najavio je da će podneti predlog zakona kojim bi velikim naftnim kompanijama uveo porez od 50 odsto na profit ostvaren prodajom nafte po ceni većoj od 50 dolara za barel, na onim mestima gde je prodavana tokom poslednje dve godine. Predlogom je predviđeno je ukidanje poreskih olakšica za naftnu industriju kao i podizanje koje kompanije plaćaju vladi za bušotine na moru. Na konferenciji za novinare Kejsi je ocenio da su porodični budžeti Amerikanaca pritisnuti rastućim troškovima za zdravstvenu zaštitu, fakultetsko obrazovanje i benzin. Kongres je u januaru usvojio zakon o smanjenju subvencija naftnoj industriji. Prethodni pokušaji da se uvedu porezi na visoki profit propali su u Kongresu, a toj ideji usprotivio se i predsednik Džordž Buš. Američki institut za gorivo ocenio je da je zarada naftne industrije slična kao i kod drugih industrija i da će novi porezi biti kontraproduktivni u pogledu velikih kapitalnih investicija koje su potrebne tom sektoru kako bi zadovoljio buduću potražnju SAD za energijom.
Prag – Pivara Buđejovicki Budvar saopštila je prošle nedelje da je u prošloj godini povećala proizvodnju za 5,5 odsto(proizvedeno je 1,15 miliona hektolitara) kao i da je ostvarila rekordni izvoz, izjavio je portparol Petr Samec. Izvoz je veći za osam odsto, a izvezeno je rekordnih 555.000 hektolitara u 50 zemalja širom sveta, najviše na tržištu Nemačke i Velike Britanije. Češka državna pivara Budvar saopštila je da je profit pre oporezivanja iznosio 9,5 miliona evra, dok je godinu dana ranije zarađeno 8,3 miliona evra. Budvar vodi i sudske sporove u nekoliko država sa pivarom Anhojzer – Buš oko upotrebe brenda „badvajzer“ na koji, tvrde obe kompanije, polažu istorijsko pravo. Ministar poljoprivrede Češke Petr Gandalovic izjavio je početkom godine da će država raditi na pripremanju privatizacije Budvara, ali da će ceo proces zavisiti od ishoda na sudu. Ministar trgovine Martin Riman rekao je da bi Budvar mogao biti privatizovan u isto vreme kad i praški aerodrom, nacionalna aviokompanija ČSA i Češka pošta, čime bi vlada pokrila veliki deficit u budžetu.
Vuljagmeni – Kina i Indija sve ozbiljnije posmatraju problem piraterije intelektualne imovine, ocenio je visoki zvaničnik Svetske trgovinske organizacije na konferenciji u Grčkoj povodom Međunarodnog dana intelektualne svojine. Harša Vardana Sing, zamenik direktora STO, opisao je prevare sa patentima i autorskim pravima kao „veoma ozbiljan problem“ na globalnom nivou. Ovog meseca SAD su podnele tužbu STO protiv Kine zbog kršenja trgovinskih propisa jer nije uspela da zaštiti autorska prava, patente i druga prava intelektualne svojine. Dve američke poslovne grupe sprovele su istraživanje u Kini u kojem se navodi da se povećao broj piratizovanih proizvoda uprkos jačem angažovanju vlasti. „Kina sada vidi zaštitu međunarodnih prava intelektualne svojine kao važnu“, ocenio je Sing i dodao da je i Indija pokazala veću odlučnost u pogledu borbe protiv piraterije. Savetnik u Američkoj privrednoj komori Kristal Eli izjavila je da se zemlje u razvoju konačno okreću tom problemu jer će sa razvojem privrede morati da zaštite i svoje brendove. „Vidimo pozitivne promene u Kini“, rekla je Eli i dodala da su najveći problemi sa piraterijom u Kini, Indiji, Rusiji i Brazilu.
Brisel – Evropsko regulatorno telo odobrilo je kompaniji za upravljanje luna parkovima Merlin entertejnments grup da kupi Tiso grupu, u čijem je vlasništvu muzej voštanih figura Madam Tiso i London Aj, čime bi bio formiran najveći operater turističkih atrakcija u Evropi. Merlin je deo američke Blekstoun grupe koja kontroliše veliki broj luna parkova širom Evrope i SAD, kao što su Londonska tamnica, Morski život i Lego zemlja. Evropska komisija smatra da ne preti opasnost od stvaranja monopola jer su dve kompanije konkurencija jedna drugoj samo u jugoistočnoj Engleskoj i Londonu. Merlin je drugi najveći evropski operater turističkih atrakcija sa 12 miliona posetilaca godišnje.
Pariz – Proizvođač automobila Pežo – Sitroen najavio je prošle nedelje da će otpustiti još 4.800 radnika, kao i da su ukupni prihodi u prvom kvartalu viši za 6,5 odsto i dostigli su 14,87 milijardi evra. U istom periodu prošle godine prihodi su iznosili 13,96 milijardi evra. Pežo-Sitroen je saopštio da je prodaja vozila na tržištu zapadne Evrope porasla za 1,6 odsto, iako je tržišni udeo kompanije pao sa 14,4 na 14,3 odsto. Predstavnicima radnika u maju će biti predstavljen plan o ukidanju 4.800 radnih mesta. Prošlog septembra najavljeno je da će ukupno biti otpušteno 10.000 radnika odnosno sedam odsto Pežoove radne snage u Evropi. Odlasci po novom planu biće dobrovoljni, pre svega kroz rano penzionisanje uz otpremninu. Cilj ovog plana je smanjenje fiksnih troškova radi vraćanja na staze rasta i profitabilnosti.
Vašington – Nakon rekorda iz 2003, duvanske kompanije su 2004. i 2005. potrošile manje novca na marketing i reklamiranje svojih proizvoda. Izdvajamo za promociju pet najvećih proizvođača cigareta u SAD pala je na 14,15 milijardi dolara u 2004, a zatim i na 13,1 milijardi dolara u 2005, saopštila je Federalna komisija za trgovinu. Aktivisti protiv pušenja ocenjuju da je potrošnja za reklamiranje ipak i dalje dvostruko veća od iznosa potrošenog u 1998. godini. Kampanja „Deca slobodna od cigareta“ pokazala je da je agresivno snižavanje cena doprinelo promeni trenda u pogledu broja pušača među mladima. Istraživanje sprovedenomeđu srednjoškolcima pokazalo je da je u 2005. došlo do blagog porasta broja pušača u tom uzrastu. „Mali pad u troškovima za marketing samo je kap u moru u poređenju sa velikim povećanjem koji je zabeležen u periodu od 1998. do 2003.“, rekao je Metju Majers, vođa kampanje. Duvanska industrija potrošila je 1998. godine čak 6,7 milijardi dolara na marketing Veći deo potrošnje za promociju odlazi kroz snižavanje cena cigareta, dok je oglašavanje u novinama, magazinima i na bilbordima značajno opalo poslednjih godina. U kompaniji Filip Moris kažu da su popusti usmereni ka odraslim pušačima, kao i da je uprkos tome, prosečna prodajna cena „marlbora“ povećana za 68 odsto.
Vašington – Zabrana kockanja putem interneta u SAD, koja je stupila na snagu prošle jeseni, trebalo bi da bude ukinuta zakonom čiji je predlog podnet prošle nedelje, ali su šanse za njegovo usvajanje neizvesne. Predsedavajući Komiteta za finansijske usluge Kongresa Berni Frenk izjavio je da zakon kojim se sprečava upotreba kreditnih kartica za klađenje putem interneta „predstavlja neprikladno mešanje u lične slobode Amerikanaca“. On je nazvao zabranu „jednom od najvećih gluposti koju je ikada video“. S obzirom na to da tradicionalne forme klađenja postoje u gotovo svakoj državi, Frenk smatra da dalje zabranjivanje on-lajn klađenja ostavlja one koji se odluče za takvo igranje „bez razumljive potrošačke zaštite“. On je naveo da predlog zakona sadrži obezbeđenje od klađenja osoba mlađih od 18 godina, kao i da osobe koje se klade žive u državi u kojoj je internet klađenje dozvoljeno, kako bi bile sprečene prevare. Industrija internet klađenja vredna je 12 milijardi dolara i locirana je izvan SAD jer je većina kompanija registrovana u Britaniji, ali polovina kladioničara živi u SAD. Oni koji daju podršku zabrani tvrde da klađenje stvara zavisnost i može „isisati“ ušteđevinu građana, a posebno je rizično za mlađu populaciju koja češće koristi internet. Frenk je ocenio da većinski deo Kongresa iz redova demokrata verovatno neće podržati predlog zakona. Očekuje se da isto učini i Bušova administracija. Prošle godine za zabranu je glasalo 317 kongresmena dok je 93 bilo protiv.