VESTI IZ SVETA

Jačina evra u odnosu na druge valute nije razlog za paniku, ocenio je prošle nedelje premijer Luksemburga Žan Klod Junker uoči sastanka predstavnika 13 zemalja koje koriste evro. Ministri finansija iz EU okupili su se u trenutku kada evro dostiže rekordni nivo u odnosu na dolar i jen a evropske privrede pokušavaju da se izbore sa poreskim prevarama. Junker je ocenio da nije zabrinut zbog deviznog kursa u ovom trenutku. „Kurs evra nije porastao naglo već polako“, rekao je on. Austrijski ministar finansija Kristof Macneter naglasio je da nije na političarima da određuju kurs daljinskim upravljačem i nazvao evro veoma stabilnom valutom. Visoka vrednost evra mogla bi da zabrinjava jer čini izvoz iz EU skupljim za kupce u SAD dok bi ušao i u neravnopravnu utakmicu sa japanskim rivalima kojima u korist ide slab jen. Prošle nedelje evro je dostigao najviši iznos prema dolaru u poslednje dve godine i za malo nije probio rekord. Kada je reč o borbi protiv poreskih prevara, London namerava da uvede PDV krajnjim kupcima kompjuterskih čipova i mobilnih telefona, koji imaju veliku vrednost, a lako se transportuju pa ih prevaranti šalju iz jedne zemlje u drugu zemlju i traže povraćaj PDV koji nisu ni platili.
Stokholm – Proizvođač mobilnih telefona Soni-Erikson saopštio je da je u prvom kvartalu više nego duplirao profit zahvaljujući odličnoj prodaji „vokmen“ telefona. Ostvareni neto profit premašio je 254 miliona evra dok je u prva tri meseca prošle godine zarađeno 109 miliona evra. Prodaja je porasla 47 odsto i vredela je 2,93 milijardi evra. Kompanija Soni-Erikson, koja je u vlasništvu japanske Soni korporacije i švedskog LM Eriksona, saopštila je da je snažna prodaja u Aziji, Latinskoj Americi i Evropi pomogla da udeo na tržištu bude podignut za dva odsto i sada iznosi osam odsto. „Kompanija je podigla tržišni udeo zahvaljujući proizvodima kao što su vokmen telefoni „w300“ i „w200“, kao i telefonu s kamerom „k310″, a da nije umanjila profitabilnost“, stoji u saopštenju. Prosečna cena telefona Soni-Erikson pala je na 134 evra dok je u prvom kvartalu 2006. iznosila 149 evra.
Šangaj – Svetski proizvođači automobila dopremili su najnovije modele na sajam u Šangaju, računajući da će im dizajn, kvalitet i tehnologija dati prednost u odnosu na novopridošle proizvođače automobila iz Kine, na tržištu koje beleži najveći rast u svetu. Najveći svetski proizvođači automobila izlažu na šangajskom Auto šou, događaju koji oslikava novu posvećenost motornim vozilima stanovnika nekadašnjeg carstva bicikala. „Ovo je verovatno najuzbudljivije automobilsko tržište na planeti“, ocenio je Erik Ridenur, izvršni direktor Krajslera. Ovo je prvi put posle Drugog svetskog rata da se automobili „dodž“ prodaju u Kini. Uprkos velikoj konkurenciji Tojote i lokalnih kineskih proizvođača, Dženeral Motors će u Šangaju izložiti 41 vozilo. Kina je pretekla Japan i sada je drugo najveće tržište na svetu po prodaji vozila sa 7,2 miliona prodatih vozila (uključujući i kamione i buseve), odmah iza SAD. Kupovina putničkih automobila u Kini porasla je za 37 odsto, a u 2006. kupljeno je 3,8 miliona automobila. Najveću prodaju u Kini imao je Dženeral motors, a najprodavaniji model bila je Folksvagenova „džeta“.
Toronto – Ministar za zaštitu životne okoline Kanade upozorio je prošle nedelje da bi značajno porasle cene benzina dok bi hiljade ljudi ostalo bez posla ukoliko bi se država povinovala Protokolu iz Kjota.
Ministar Džon Berd istakao je da bi 275.000 Kanađana izgubilo posao, dok bi cene benzina skočile za 60 odsto, a prirodnog gasa bile duplirane. „Troškovi održavanja domaćinstva ili biznisa bi skočili do neba“, ocenio je Berd. On je podsetio da su njegova predviđanja zasnovana na studijama vodećih ekonomista Kanade, ali pobornici zaštite životne sredine smatraju da se oslanjaju na pretpostavke izabranim da stvore zastrašujuće zaključke. Berd je kazao da je manjinska vlada konzervativaca i dalje posvećena Protokolu iz Kjota iako se protivi predlogu zakona koji je podnela opozicija, a koji predviđa prihvatanje zacrtanih ciljeva kada je reč o smanjenju emitovanja gasova. Protokol iz Kjota zahteva od 35 država da smanje emisiju karbon dioksida i pet drugih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i zadržavaju toplotu u atmosferi. Bivša vlada liberala prihvatila je da do 2012. smanji štetnu emisiju gasova za šest odsto u odnosu na nivo iz 1990. Ali sadašnja emisija gasova u Kanadi premašuje nivo iz 1990. za više od 30 odsto. Berd je pozvao Kanađane da podrže plan konzervativaca za borbu protiv klimatskih promena „bez izvlačenja poslednjeg penija iz džepova“.
La Paz – Zakonodavci su dali konačnu saglasnost na ugovore o nacionalizaciji, sklopljenim sa stranim energetskim kompanija, skoro godinu dana nakon što je predsednik Evo Morales naredio da se industrije nafte i gasa stave pod državnu kontrolu. Ugovori potpisani u oktobru sa brazilskim Petrobrasom, špansko – argentinskim Repsolom, francuskim Totalom, britanskim Gasom i drugim kompanijama stajali su nekoliko meseci zbog svađa i grešaka. Prošle nedelje vlasti su ostavile na stranu nesuglasice i jednoglasno odobrile svih 44 ugovora koji primoravaju strane kompanije da plate povećani porez i predaju većinske udele u svojim kompanijama u Boliviji. Pred završetkom procesa nacionalizacije nalazi se još jedna prepreka. Brazil i Bolivija još se spore oko sadašnje vrednosti dve rafinerije koje je bolivijska državna naftna kompanija YPFB prodala Petrobrasu 1999. godine za 100 miliona dolara. Bolivija traži rafinerije nazad ali Brazil traži da Petrobras dobije fer kompenzaciju. Petrobras tvrdi da je uložio 105 miliona dolara u postrojenja.
San Francisko – Profit internet pretraživača Gugl u prvom kvartalu ove godine povećan je za 69 odsto. Veliki rezultat ostavio je malo sumnje da je Gugl još više povećao vođstvo u odnosu na pretraživač Jahu, čija je zarada u prvom kvartalu opala. Iako je stvoren pre manje od deset godina Gugl sada vlada kao najprofitabilnija i verovatno najmoćnija sila na internetu. Gugl je zaradio milijardu dolara u prva tri meseca ove godine dok je u istom peiodu prošle godine zarađeno 592, 3 miliona dolara. Ovo je drugi kvartal za redom u kojem Gugl zarađuje milijardu dolara, što je oko jednako iznosu koji je za celu prošlu godinu zaradila najveća novinska kuća Ganet. Rezultati su objavljeni istog dana kada je i nekoliko velikih američkih novinskih kuća objavile da je u poslednjem kvartalu nastavljeno njihovo finansijsko slabljenje, pogotovo zbog zaokreta u oglašavanju prema internetu koji bogati internet kompanije na račun tradicionalnih medija koji se bore da se prilagode novoj situaciji. Kao i obično, najviše novca Guglu doneo je pretraživač. Ta sveprisutna alatka postala je centar najveće marketinške mreže na internetu i vidi se napredak u identifikovanju pravih reklama koje treba prikazati zajedno sa rezultatima pretrage. Kompanija je sve uticajnija i izvan SAD s obzirom na to da je iz inostranstva stiglo 47 odsto ukupnih prihoda.
San Hoze – Kompanija Advansd Majkro Divajsis prijavila je gubitak u prvom kvartalu koji je veći od očekivanog s obzirom na to da se ovaj proizvođač čipova bori sa teškom cenovnom konkurencijom najvećeg rivala Intela. Uprkos promašaju, cena akcija AMD je porasla jer se smiruje borba oko cena, a kompanija je spremna da smanji troškove. AMD je saopštio da je u prvom kvartalu izgubio 611 miliona dolara dok je u prva tri meseca prošle godine zabeležen profit od 185 miliona dolara. ukupna prodaja je verdela 1,23 milijardi dolara, ali je to za sedam odsto manje nego godinu dana ranije. Prošle godine, AMD je preoteo četiri odsto tržišta od Intela, ali su se velika smanjivanja cena od strane obe kompanije u velikoj meri odrazila na profit. Intel je bolje podneo borbu i sada je 16 puta vredniji na tržištu od AMD.
Moskva – Ideja, koja je prvi put nastala još u doba carstva, a reč je o tunelu ispod Beringovog moreuza, ponovo je živa i deo je ambicioznog projekta gradnje transportnog koridora dugog 6.000 kilometara koji bi povezao Rusiju i Aljasku. Zagovornici ideje smatraju ga ključem razvoja dalekog istoka Rusije, udaljenog i slabo naseljenog, ali bogatog energentima i mineralima, a koštaće oko 65 milijardi dolara i biće centralna tema razgovora koji će početi u utorak u Moskvi. „Ovaj projekat daće ruskom Istoku šansu da postane vodeći industrijski region zemlje i jedan od najvažnijih tranzitnih centara svetske ekonomije“, stoji u saopštenju na kojem se, između ostalih, nalaze znaci ruske naftovodne kompanije Transneft, proizvođača električne energije RAO Junajted Enerdži i Ministarstva trgovine Rusije. Pored železničke i putne veze od Jakutska u Sibiru, kroz Anadir u severoistočnoj Rusiji i preko moreuza do Aljaske, transportni koridor će sadržati i cevi za prenos nafte i gasa, dalekovode i fiberoptičke kablove. Ovaj tunel, za čiju bi izgradnju trebalo od 15 do 20 godina, biće najveći tunel na svetu. Na najužem mestu Beringov moreuz je širok oko 80 kilometara. Nije još jasno gde će biti iskopan tunel. Tvorci plana nameravaju da upute pisma vladama Rusije, SAD i Kanade radi postizanja sporazuma o implementaciji projekta.