VESTI IZ SVETA

Trgovinski lanac Vol Mart planira da zauzme mnogo značajniju poziciju u bankarskom sektoru nego što je to ranije obelodanjeno, navodi se u informaciji koju je prošle nedelje objavio jedan kongresmen i koji je optužio najveći trgovinski lanac na svetu da skriva planove da postane trgovinska banka. Vol Mart traži dozvolu države da osnuje banku sa ograničenim uslugama, odnosno radi obrade plaćanja u svojim prodavnicama. Zvaničnici firme izneli su u zahtevu da nemaju nameru da otvaraju filijale ili da odobravaju potrošačke kredite. Republikanski kongresmen Pol Gilmor objavio je e-mail Vol Marta sa odredbama novih ugovora sa bankama koje zakupljuju prostor za svoje filijale u stotinama prodavnica tog lanca. Uslovi ugovora rezervišu Vol Martu pravo da pruža mnoštvo finanijskih usluga u svojim tržnim centrima, kao što su hipoteke, potrošački krediti, investicioni i osiguravajući proizvodi… Kompanija je saopštila da taj e-mail nije ništa novo i da sadrži sličan jezik korišćen u ugovorima sa bankama u poslednjih pet godina. Međutim, u jednom od prethodnih ugovora do kojeg je došao Asošiejted Pres stoji da će Vol Mart primati različite vrste kartica i nuditi kreditne kartice i „druge finansijske i investicione proizvode i usluge“, ali se ne navode potrošačke usluge kao što su hipoteke ili krediti. Gilmor je izjavio da jedini razuman razlog, zbog kojeg Vol Mart sada revidira ugovore sa bankama, jeste plan da u punoj meri uđe u bankarstvo. Vol Mart je prošle godine saopštio da želi da otvori „korporaciju za pozajmice“ samo da bi uštedeo novac koji sada plaća bankama za obradu miliona plaćanja u njihovim radnjama. Regulatorno telo SAD u januaru je za godinu dana produžilo moratorijum na razmatranje zahteva nefinansijskih kompanija da osnivaju ili kupuju banke, uključujući i zahtev Vol Marta.
Vašington – Nemačka pritiska velike ekonomske sile da razviju plan za smanjenje rizika po svetski finansijski sistem koji predstavlja brz rast hedž investicionih fondova, ali takav plan verovatno neće biti spreman do sastanka svetskih lidera tokom leta, izjavio je ministar finansija Nemačke Per Stajnbruk. On je pojasnio da Nemačka, koja je preuzela predsedavanje Grupom 8, (grupa visoko industrijalizovanih zemalja), ne zagovara da države regulišu hedž fondove. Umesto toga, on bi želeo da države pronađu načine koji bi olakšali investitorima i svima ostalima da dobiju informacije o ovim tajanstvenim investicionim kompanijama. Stajnbruk je predložio neku vrstu jedinstvenog, međunarodnog samokontrolišućeg kodeksa ponašanja. „Ne govorimo o regulaciji već o pitanju kako da sprečimo moguće finansijske krize. Govorimo o zaštiti investitora i govorimo o integritetu tržišta“, rekao je Stajnbruk novinarima. Hedž fondovi su visoko rizični, i predstavljaju tajne investicione pulove, koji su tradicionalno investicioni domen najbogatijih. Međutim, poslednjih godina postali su popularni i za male investitore. „Govorimo o puno novca“, dodao je Stajnbruk i zapitao se kakve bi teške posledice po investitore imala propast jednog hedž fonda. U SAD takvi fondovi raspolažu sredstvima u iznosu od jednog triliona dolara.
London – Kedberi Šveps PLC objavio je plan podele kompanije na dva dela, jedan će se baviti proizvodnjom sokova a drugi slatkišima. Procenjuje se da je ovaj potez iznuđen, verovatno pod pritiskom investitora koje predvodi američki milijarder Nelson Pelc. Kompanija namerava da odvoji američki deo kompanije koji se bavi proizvodnjom pića, kao što su „snepl“ i „dr Peper“, od ostatka Kedberija koji proizvodi poslastice među kojima su najpoznatije „deri milk“ čokolada i žvake „trident“. Kedberi je saopštio da još procenjuje tu opciju i da će detaljnije informacije izneti sredinom juna. Tržište je pozitivno reagovalo na najavu jer su akcije kompanije skočile za tri odsto. Najava je usledila nekoliko dana nakon što je objavljeno da je Pelcova firma Trajan fond menadžment stekla gotovo tri odsto akcija u kompaniji i tako postala jedna od pet najvećih akcionara Švepsa. Pelc drži rekord kao aktivni akcionar jer kupuje akcije kompanija za koje proceni da nisu dovoljno vrednovane i onda u njima agituje za promene iznutra. Prošle godine kupio je 5,5 odsto akcija u fabrici za proizvodnju kečapa HJ Hajnc i ubrzo dobio mesto u upravnom odboru.
Njujork – Novinska asocijacija Amerike saopštila je prošle nedelje da su ukupni prihodi od reklama u štampanim medijima prošle godine zabeležili pad od 1,7 odsto i da su iznosili 46,6 milijardi dolara (35,2 milijardi evra) dok je reklamiranje na internet stranicama tih medija poraslo za 31,5 odsto, ali je vredelo samo 2,7 milijardi dolara. Stopa rasta reklamiranja na internet sajtovima dnevnih listova bila je gotovo ista kao i prethodne godine, ali je blago zaostala u odnosu na stopu rasta reklamiranja na internetu uopšte, koja je iznosila 34 odsto u 2006. Izdavači novina bore se da zadrže čitaoce i oglašivače s obzirom na to da ljudi sve manje provode vremena čitajući novine, a sve više na internetu. Zato mnogi listovi razvijaju svoje internet sajtove, ali su prihodi od oglašavanja na internetu u prošloj godini činili 5,4 odsto ukupnih prihoda od oglašavanja. Najveći pad zabeležile su klasifikovane reklame, koje su veliki izvor novca za novine. Broj klasifikovanih reklama opao je za 7,1 odsto u poslednjem kvartalu 2006, a među njima najviše je smanjen broj oglasa za zapošljavanje (13,7 odsto), automobile (11 odsto) i nekretnine (2,3 odsto).
Sao Paolo – Privredni rast u Indiji mogao bi dodatno da poveća globalnu potražnju za rudom gvožđa na sličan način na koji je ubrzana urbanizacija Kine rasplamsala cene te rude, ocenio je Fabio Barbosa, finansijski direktor brazilske rudarske kompanije CVRD, najvećeg svetskog proizvođača rude gvožđa. On je izjavio da trenutne cene rude ne odražavaju potencijalni udar na potražnju za gvozdenom rudom rastuće indijske ekonomije. „Dugoročno, Indija bi mogla da proizvede sličan efekat kao Kina 2002. godine. Pažljivo pratimo privredni rast u Indiji i procenjujemo da dalji uspon neće drastičnije da se odrazi na cenu rude“, rekao je Barbosa. Početkom meseca, vlada Indije uvela je visoke tarife na izvoz rude gvožđa kako bi najpre bile namirene domaće potrebe. Prema proceni CVRD, to bi moglo da utiče na lošije globalno snabdevanje rudom.
Nju Stenton – Soni tehnolodži centar u Pitsburgu otpustiće oko 900 radnika ove godine, odnosno oko 75 odsto radne snage jer preusmerava proizvodnju sa običnih na LCD televizore. Prvi krug otpuštanja počeće u aprilu, a ostali će fabriku napustiti tokom leta. Proizvodnja LCD televizora „bravija“ sa ravnim ekranom od 116 centimetara, koja treba da počne tokom leta, više je automatizovana od proizvodnje običnih televizora, izjavio je portparol Soni elektroniksa Rik Klensi. Proizvodnja starijih tipova televizora biće izmeštena u fabriku u Meksiku i ta odluka zasnovana je na „značajnoj eroziji cena“ tih kategorija televizora. Soni tehnolodži centar u Pitsburgu jedina je fabrika televizora Sonija u SAD i u njoj je zaposleno između 1.100 i 1.200 radnika.
Sao Paolo – Zvaničnik brazilske državne naftne kompanije Petroleo Braziliero ili Petrobras izjavio je da ta kompanija planira da već ove godine startuje sa izvozom etanola u SAD. Ova najava usledila je nedelju dana nakon što su SAD i Brazil potpisale sporazum o udruživanju snaga oko promovisanja veće upotrebe etanola. Međutim, carina na uvoz brazilskog etanola proizvedenog od šećera u SAD iznosi 54 centa po galonu i uvedena je da zaštiti proizvođače žitarica Americi. Etanol se može proizvoditi od svih žitarica, ali je onaj proizveden od šećera značajno jeftiniji. SAD su do sada bile glavno izvozno tržište za brazilski etanol, ali se Petrobras držao po strani. Ove godine, Petrobras očekuje da izveze oko 850 miliona litara etanola na tržišta Nigerije i Venecuele dok će probna količina od 20 miliona litara biti izvezena u Japan. Menadžer za etanol u Petrobrasu Oliva Filjo izjavio je da će kompanija uložiti i 750 miliona dolara u izgradnju sistema za distribuciju etanola, ali da je reč „o rizičnom poslu jer niko još ne zna kada će se tržište etanola razviti i kada će doći kupci“.
Boka Raton – Bivši direktor Federalnih rezervi SAD Alan Grinspen izjavio je da do sada nije bilo „prelivanja“ problema sa tržišta nekretnina na ekonomiju SAD. On je ocenio da je izuzetno i to što nema znakova udara na potrošačku potražnju uprkos oštrom rastu kršenja hipoteka među građanima koji su uzeli pozajmice, a imaju loš kreditni profil. „Prelivanje se i dalje može dogoditi, ali zaista je teško naći neki dokaz, da će se to i dogoditi“, rekao je Grinspen. Bivši šef centralne banke ocenio je da pretnja od pada cena kuća predstavlja veći problem nego „bolesno“ tržište hipoteka. Značajan deo rasta potrošnje u prethodnih nekoliko godina pripisivan je „stalnom rastu kapitalnih prihoda domaćinstava“, rekao je Grinspen i dodao da bi se to sada moglo vratiti kroz pad cena nekretnina.
Moskva – Ruski nacionalni avioprevoznik Aeroflot kupiće 22 Erbasova aviona „A350“ dok je Katar ervejz u pregovorima o kupovini 80 letelica istog tipa. Aeroflot bi uskoro mogao da potpiše sa Erbasom još jedan ugovor o kupovini 10 do 15 manjih aviona tipa „A330“ što predstavlja deo plana velike obnove flote, izjavila je portparol Aeroflota Irina Danenberg. Po ugovoru o lizingu, isporuka aviona „A330“ počeće krajem 2008. godine dok će isporuka aviona „A350“ startovati 2015. Danenberg nije želela da otkrije vrednost ugovora. Narudžbina Aeroflota usledila je usred zamrznutih pregovora sa Boingom, čiji su napori da ruskoj kompaniji isporuči 22 aviona tipa „787“ stopirani zahlađivanjem odnosa između Vašingtona i Moskve. S druge strane, Katar ervejz, aviokompanija u usponu, već ima flotu sa 53 Erbasova aviona.
San Huan – Državna kompanija iz Dubaija zatražila je dozvolu od vlasti Bermuda da izgradi prvo novo luksuzno letovalište na tom ostrvu u poslednjih 35 godina. Izgradnja odmarališta koju planira Džameira grupa, u vlasništvu Dubai holdinga, počeće čim dobije dozvolu, najavila je Šeri Viter, direktorka Kancelarije za turizam Bermuda. „Prošlo je dosta vremena od kada nismo imali novi projekat“, rekla je Viter povodom predloga o izgradnji kompleksa koji će nositi naziv Džameira Sautlends Rizort i trebalo bi da počne sa radom sredinom 2008. na južnoj obali Bermuda. Planom je predviđeno da ima 300 apartmana, pet restorana i barova, spa centar i butike.