VESTI IZ SVETA

Privrede bogate energentima nekih arapskih zemalja zabeležile su tako brz rast da se te države moraju svrstati u grupu nacija koje se najbrže razvijaju, navodi se u najnovijoj ekonomskoj studiji. Države koje čine Savet za saradnju u Persijskom zalivu beleže toliko značajan rast da mogu postati deo grupe tzv. BRIK zemalja (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Savet čine Saudijska Arabija, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Bahrein i Katar a zajedno su u 2005. godini stvorili BDP od 553 milijardi dolara. Poređenja radi, BDP Brazila iznosio je 794 milijardi dolara, Indije – 786 milijardi dolara dok je Rusija ostvarila BDP 764 milijardi, a Kina od čak 2,2 triliona dolara. «Kada je reč o nivou prihoda i mogućnostima za poslovanje, te zemlje se nalaze u istoj kategoriji», izjavio je Enrdju Tenk, izvršni direktor briselske istraživačke organizacije koja je izradila studiju. Zbog rasta cene nafte, rast BDP zemalja Zaliva povećan je sa tri odsto u 2002. na sedam odsto u poslednje dve godine. Najrazvijeniju privredu imaju SAD sa BDP od 12 triliona dolara koliko je zabeleženo u 2005 godini.
Karakas – Venecuela je izdvojila500 miliona dolara za finansijsku pomoć Ekvadoru i 135 miliona dolara za realizaciju zajedničkog posla u mlekarskoj industriji koji ima sa Argentinom. Reč je o nastojanju vlade Venecuele, inače, bogate naftom da pruža finansijsku podršku levičarskim saveznicima u regionu. Ministar finansija Rodrigo Kabezas izjavio je da još nije odlučeno kako će finansijska sredstva biti usmerena ka Ekvadoru, ali da se on zalaže za kupovinu obveznica ekvadorske vlade. Državna banka Bandes usmeriće finansijsku pomoć u kooperativnu kompaniju Sankor u Argentini koja proizvodi mleko u zamenu za mleko u prahu po konkurentnim cenama. Predsednik Venecuele Ugo Čavez blizak je saveznik predsednika Ekvadora Rafaela Koree i argentinskog predsednika Nestora Kiršnera.
Harisburg – Radnici Harli Dejvidsona okupljeni u sindikat podržali su, velikom većinom novi ugovor o radu čime je okončan štrajk koji je zaustavio proizvodnju u najvećem svetskom proizvođaču motocikala na tri nedelje. Oko 83 odsto radnika podržalo je ugovor koji predviđa rast plate od 12 odsto u naredne tri godine, uvodi niže zarade za novozaposlene, ali im dozvoljava da napreduju do visine plata koje imaju stariji radnici. Radnici, takođe, neće morati da plaćaju premije za zdravstveno osiguranje. U štrajku je bilo oko 2.800 radnika. Oni su odbili predlog rukovodstva koji je nudio godišnji rast plata od četiri odsto, ali i smanjene doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje.
Los Anđeles – Kao što se i očekivalo, kompanija Volt Dizni proširiće flotu brodova za krstarenja i duplirati kapacitete. Dizni je potpisao ugovor sa predstavnicima nemačkog brodogradilišta Mejer Verft o izgradnji dva broda od 122.000 tona. Brodovi će imati dve palube više od oba broda u postojećoj floti – Dizni Medžika i Dizni Vondera. Svaki brod imaće po 1.250 soba a trebalo bi da budu isporučeni do 2012. Postojeći brodovi nalaze se u Floridi i njima je moguće krstariti tri, četiri ili sedam dana oko Karipskih ostrva. Ponuda je proširena poslednjih godina na Mediteran i Meksiko. Ture po Zapadnoj obali, u koje je uključen i prolazak kroz Panamski kanal rasprodaju se za samo par dana.
La Paz – Predsednik Bolivije Evo Morales izjavio je da njegova vlada neće obeštetiti švajcarskog rudarskog giganta Glenkor Internešnel zbog nacionalizacije topionice kalaja u Boliviji jer je fabriku kupila nelegalno i nije uložila sredstva u njen razvoj. Glenkor je zapretio da će tražiti međunarodnu arbitražu da bi povratio svoju investiciju u topionicu Vinto. Morales je nacionalizovao topionicu 9. februara i odbio da obešteti bivšeg vlasnika izjavljujući da bi Glenkor umesto toga trebalo da plati Boliviji jer nije unapredio fabriku. Glenkor se pozvao na bilateralni sporazum Švajcarske i Bolovije iz 1991. koji zabranjuje zaplenu švajcarske imovine bez adekvatnog obeštećenja. Topionicu Vinto Glenkor kupio je 2004. za 14 miliona dolara, ali bolivijska vlada tvrdi da ona vredi 95 miliona dolara. «Ako Glenkor može da dokumentuje da je investirao u modernizaciju fabrike i da je potrošio više novca za modernizaciju nego što je kupoprodajna cena onda ćemo im platiti. Ali, ako ne može to da dokaže onda Švajcarci treba nas da obeštete», rekao je Morales. Bolivija je nacionalizovala rezerve prirodnog gasa i gotovo sva nalazišta minerala.
Moskva – Razgovori o ugovoru vrednom više milijardi dolara za kupovinu 22 aviona «boing 787» za potrebe ruskog avioprevoznika Aeroflota zaustavljeni su do daljnjeg, a hladni odnosi između Rusije i SAD mogle bi biti glavni razlog, izjavio je zvaničnik Aeroflora. Menadžment Aeroflota tražio je prošle godine saglasnost države na ugovor o kupovini 22 aviona tipa 787 od Boinga i isto toliko aviona «erbas 350» kako bi unapredili flotu. Generalni direktor Valerij Okulov rekao je da nije stigla dozvola za kupovinu od Boinga, a da je prošao rok za postizanje dogovora. List Sijetl Tajms preneo je izjavu neimenovanog zvaničnika Boinga da je ta kompanija mogući sporazum odbacila još «pre mesec dana». Analitičari su procenjivali da bi vrednost kupovine Boingovih aviona mogla biti oko 2,5 milijardi dolara.
Najrobi – Kenijske telefonske kompanije moraće da snizi cenu poziva mobilnim telefonom kako bi ta usluga bila što prijemčivija za građane, saopštila je Komisija za komunikacije Kenije. Cene poziva između fiksnog i mobilnog telefona od 1. marta moraju biti smanjene za 57 odsto, a između dva mobilna telefona za 23 odsto. Broj mobilnih telefona u Keniji drastično je skočio u poslednjih pet godina i sa 640.000 popeo se na oko 6,5 miliona, s obzirom na to da je za uvođenje fiksne telefonske linije potrebno više meseci. Takođe, loša infrastruktura utiče da zemaljske linije ne rade uvek kako treba. Tržište mobilne telefonije u Africi beleži najveći rast u svetu. Na tom kontinentu trenutno je u upotrebi oko 100 miliona mobilnih telefona (jedan telefon na devet Afrikanaca), dok je 2000. u upotrebi bilo samo osam miliona aparata.
Dablin – Rastuće cene nekretnina uticale su da inflacija u Irskoj dostigne 5,2 odsto što je rekordni iznos u poslednjih šest godina, saopštila je Centralna statistička kancelarija. Porast inflacije sa 4,9 odsto u decembru odražava zapanjujući rast cene otplate hipoteka od 47,9 odsto. Decenija snažnog ekonomskog rasta u Irskoj gotovo je učetvorostručila cenu nekretnina u tom periodu. Ekonomista Pat MEKARDL očekuje da će se rast inflacije u Irskoj, koja je trenutno najviša u zapadnoj Evropi, ublažiti tokom godine kako Evropska centralna banka bude smanjivala kamatu na pozajmice, što će smanjiti cene hipoteka. On očekuje da je januarskom inflacijom od 5,2 odsto dostignut plafon.
Atina – Nacionalna banka Grčke saopštila je prošle nedelje da očekuje prosečni godišnji rast profita od 30 odsto u naredne tri godine. Novim biznis planom banke za period od 2007 do 2009. godine predviđen je i rast ukupnih prihoda od 20 odsto godišnje. Nacionalna banka Grčke prijavila je profit za prošlu godinu od 990 miliona evra, što je za 36 odsto više nego 2005, a ukupne prihode od 2,8 milijardi evra. U ove brojke uključen je samo delimični doprinos nedavno kupljene Finansbanke u Turskoj. Kada bude potpuno konsolidovana, doprinos Finansbanke profitu cele grupe će se utrostručiti. Kompanija očekuje i da broj filijala bude povećan sa 1.400 na 2.000.
Vašington – Administracija predsednika Buša i najviši regulatori finansijskog tržišta obavezali su se da će povećati budnost kada je reč o hedž fondovima ali nisu predložili nove propise za kontrolu biznisa vrednog trilion dolara. Radna grupa predsednika je umesto toga iznela niz smernica koje bi trebalo da unaprede informacije o ovim većinom tajnovitim investitorskim udruženjima. Za razliku od opštih fondova, koji uglavnom u posedu imaju akcije i obveznice, hedž fondovi mogu investirati u sve, od robe do nekretnina. Neki od tih fondova kupuju i cele kompanije dok ostali fondovi kupuju ili prodaju akcije u okviru dnevnog trgovanja na berzi. Jedan od najvećih kolapsa jednog hedž fonda dogodio se u septembru kada je fond Amarant Advajzors izgubio zapanjujućih šest milijardi dolara zbog lošeg ulaganja u cene prirodnog gasa. Okrug San Diego u Kaliforniji izgubio je tada 85 miliona dolara jer je Amarantu poverio novac iz penzijskog fonda svojih zaposlenih. U SAD postoji 9.000 hedž fondova sa kapitalom koji se procenjuje na oko trilion dolara (tradicionalno privlače bogate, penzijske fondove i univerzitete, ali u poslednje vreme sve više privlače i manje bogate investitore). Ti fondovi rade sa minimalnim nadzorom vlade. Od 2001. pokrenuto je više od 60 sudskih sporova protiv menadžmenta fondova zbog varanja investitora i nanošenja štete u vrednosti od milijardu dolara.