VESTI IZ SVETA

Najveći svetski proizvođač kozmetike L(Oreal zabeležio je prošle godine rast profita od 4,5 odsto, koji je ostvaren zahvaljujući izbacivanju novih proizvoda na tržište i jakom rastu prodaje u svim regionima. Profit u 2006. povećan je sa 1,9 milijardi na više od dve milijarade evra. Prihodi su povećani za 5,7 odsto i iznosili su 15,3 milijardi evra.
Detroit – Najava Krajslera da će drastično smanjiti broj zaposlenih pogodiće još osam fabrika, uz tri koje su ranije određene. Reč je o fabrikama u Mičigenu, Ohaju i Indijani koje proizvode delove za sportska vozila srednje veličine, pikapove i velika vozila, koji se slabo prodaju i u njima Krajsler planira da smanji proizvodnju do 2009. godine. Krajsler grupa, koja je izgubila 1,5 milijardi dolara u trećem kvartalu i verovatno će nastaviti to da čini tokom cele 2007, najavila je da će ukinuti 13.000 radnih mesta od čega 11.000 u proizvodnji i 2.000 u administraciji jer planira da smanji troškove i da do 2008. godine postane profitabilna. Devet hiljada proizvodnih radnika biće otpušteno u SAD, a 2.000 u Kanadi.
Vašington – Kompanija Folksvagen saopštila je da je povukla reklamu u kojoj se pojavljuje izbezumljeni čovek na ivici visoke zgrade jer su grupe za prevenciju samoubistva izrazile zabrinutost zbog poruke koju ona nosi. U toj reklami čovek odlučuje da ne skoči kada čuje da Folksvagen nudi tri automobila za manje od 17.000 dolara. Reklama je naišla na žestoku kritiku grupa za prevenciju samoubistava. Kompanija Dženeral motors saopštila je nedavno da će promeniti svoju reklamu u kojoj robot opsednut kvalitetom u snu skače sa mosta jer je „zabrljao“ na poslu.
Mineapolis – Korporacija Nortvest erlajnt saopštila je da bi njena vrednost nakon izlaska iz stečaja mogla da dostigne oko sedam milijardi dolara pa će moći da isplati svojim poveriocima tri četvrtine duga. Drugi po veličini američki avioprevoznik, Kontinental, vredi oko četiri milijarde dolara. Nortvest će namiriti poverioce emitovanjem novih akcija koje bi pokrile 74 odsto duga. Neki kreditori mogli bi da povrate 91 odsto duga ako bi kupili dodatne akcije od čega Nortvest očekuje da prikupi još 750 miliona dolara. Zaposleni u kompaniji posedovaće 20 odsto akcija. Plan, ipak, moraju da potvrde i poverioci. Nortvest je dao i skromnu procenu rasta u nekoliko narednih godina, ocenjujući da će ukupni prihodi do 2010. iznositi 14 milijardi dolara. Prihodi za prošlu godinu bili su 12,57 milijardi dolara.
Njujork – Feliks Denis, koji je pre deset godina uzdrmao tržište muških magazina u SAD lansiranjem magazina Maksim, planira da proda svoj brend, kao i Staf i muzički magazin Blender. Denisova kompanija nije objavila razloge za prodaju tri magazina. Denis je ranije izjavljivao da planira da jednog dana proda svoj izdavački biznis i od novca zasadi šumu u rodnoj Engleskoj. Kompanija Feliksa Denisa saopštila je da je angažovala firmu za investiciono bankarstvo Alen & Ko da istraže mogućnosti za prodaju Maksima, Stafa i Blendera, kao i 25 internacionalnih izdanja Maksima. Denis će zadržati portfolio magazina koji izlaze u Britaniji, nekoliko magazina o kockanju, tehnologiji i automobilima, kao i magazin Vik. Magazin Maksim pokrenut je u SAD 1997. godine, dve godine nakon debija u Britaniji i čarobna formula – humor plus oskudno odevene devojke brzo je privukla pažnju muškaraca. Magazin garantuje oglašivačima tiraž od 2,5 miliona.
Cirih – Grupa Kredit Svis saopštila je da je u četvrtom kvartalu više nego utrostručila profit zahvaljujući pre svega prodaji osiguravajuće kuće Vintertur, kao i da je šefa svoje investicione banke imenovala za generalnog direktora Grupe. Druga po veličini švajcarska banka najavila je da će 63-godišnji generalni direktor Osvald Grubel otići u penziju i da će ga zameniti Brejdi Dugan. Grubel je bio arhitekta strategije Kredit Svisa pod nazivom „jedna banka“, koja je podstakla tri glavna sektora (privatno bankarstvo, investiciono bankarstvo i upravljanje sredstvima), da rade sinhronizovanije. „Kredit Svis je na boljoj poziciji nego ikada do sada i nema potrebe da se i dalje motam ovuda“, rekao je Grubel novinarima i dodao da je njegov posao završen, a da su najbolji pokazatelj za to rezultati. Neto profit za period oktobar – decembar iznosio je 2,87 milijardi evra, dok je prodajama Vintertura dobijeno 1,12 milijardi evra.
Sao Paolo – Broj mobilnih telefona u Brazilu premašio je 100 miliona što je u proseku više od jednog telefona na dva čoveka. Prema podacima Telekomunikacione agencije Anatel u januaru je u upotrebi bilo 100,7 miliona telefona dok ih je u decembru bilo 99,9 miliona. To je za 12 odsto više u u odnosu na 87,4 miliona telefona u upotrebi tokom januara prošle godine. Stopa rasta ipak beleži usporavanje u poređenju sa periodom od 2004. do 2005. godine.
Brisel – Tojota i Honda povećale su prodaju automobila u Evropi u januaru dok su nemački proizvođači automobila zabeležili pad s obzirom na to da je porez na kupovinu novih kola držao kupce podalje od prodavnica u toj zemlji. Ukupna prodaja automobila u Evropi porasla je za 1,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine jer je tokom januara kupljeno više od 1,2 miliona automobila. Prodaja u Nemačkoj pala je za 10,5 odsto jer je PDV u toj zemlji, od 1. januara, podignut na 19 odsto pa su kupci nabavku novih kola obavili pre kraja godine. Pad prodaje Folksvagena bio je 3,8 odsto, Dajmler Krajslera – 2,3 odsto, a BMW – 1,1 odsto. Brojke ipak pokazuju bolju prodaju u većini ostalih tržišta. U Francuskoj je zabeležen rast prodaje automobila od 1,8 odsto, u Španiji – 2,7 odsto, u Italiji – 3,5 odsto, a u Britaniji – 5,2 odsto. Prodaja Tojotinih kola porasla je za 20,5 odsto, a Hondinih za 15,5 odsto. I američki proizvođači automobila zabeležili su dobar rezultat. Dženeral motors povećao je prodaju za 7,6 odsto, dok je Ford napravio rast prodaje od 2,2 odsto.
Brisel – Ministri energetike zemalja EU nisu postigli dogovor o planu da Evropu pretvore u privredu zavisnu od što manje ugljenika, o otvaranju energetskih tržišta, kao i o postavljanju obavezujućih ciljeva kada je reč o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Dok su Evropljani sve više uznemireni zbog klimatskih promena, visokih cena i budućeg snabdevanja, Evropska komisija traži od vlada da im upute smernice pre predstavljanja nacrta novih zakona. Očigledno je da 27 nacija EU imaju različite ideje iz kojih izvora treba da dobijaju energiju i šta od njih treba da traže nova pravila. Ministri nisu mogli da se dogovore da li cilj Evropske komisije da do 2020. godine oko 20 odsto energije bude dobijano iz obnovljivih izvora treba da bude obavezujući i konačna odluka ostavljena je liderima EU za samit u martu. Odlučeno je, ipak, da 10 odsto goriva za vozila širom EU bude zamenjeno biogorivom, a malim zemljama kao što su Luksembug i Malta ostavljena je mogućnost da mogu da uvoze biogorivo koje ne mogu da proizvedu. Ministri su izbegli da donesu odluku o daljem otvaranju energetskog tržišta EU.
Minsk – Belorusija je prošle nedelje povisila taksu za prolazak ruske nafte ka Evropi za više od 30 odsto, kako bi kompenzovala gubitke zbog rasta cene energenata iz Rusije. Više tranzitne takse za rusku naftu – 35 odsto za naftu koja ide prema Poljskoj i Nemačkoj i 32 odsto za naftu prema Ukrajini – doneće beloruskoj vladi oko 38 miliona evra godišnje, najavio je ministar energetike te zemlje i podsetio da je to prvo povećanje takse u poslednjih 11 godina. I mada nije bilo komentara iz Moskve povodom te odluke, ministar trgovine Rusije German Gref izjavio početkom meseca da Belorusija ne može da poveća taksu bez saglasnosti Rusije. Između 70 i 90 miliona tona ruske nafte svake godine prođe kroz beloruske naftovode ka Evropi. Rusija je prošle godine drastično povećala cene koje Belorusija treba da plati za prirodni gas. Takođe je uvela i novu taksu na izvoz nafte iz Rusije u Belorusije zbog optužbi da Minsk nepravedno zarađuje milijarde preradom sirove ruske nafte koju kasnije prodaje Evropi kao proizvod višeg kvaliteta. Sukob je zategao odnose na relaciji Rusija – Belorusija, čiji se autoritativni predsednik Aleksandar Lukašenko značajno oslanja na jeftinu naftu i gas iz Rusije. Lukašenko je izjavio da će više cene gasa i smanjeni prihodi od prerade nafte koštati Belorusiju oko 3,8 milijardi evra.
Nikozija – Kiparska vlada raspisala je tender za izdavanje licence za istraživanje nalazišta gasa i nafte u okolini ostrva, uprkos snažnom protivljenju Turske. Ovaj potez preti da podgreje tenzije u regionu gde se Grčka i Turska bore oko morskih granica. Ministar inostranih poslova Turske pozvao je potencijalne ponuđače da se „ponašaju zdravorazumski“. „Insistiranje na tenderu uticaće na mir i stabilnost na Kipru i u istočnom Mediteranu“, izjavio je ministar. Prva runda davanja dozvola uključuje 11 oblasti na moru površine 60.000 kvadratnih kilometara južno, jugoistočno i jugozapadno od Kipra. “ Do sada je mnogo kompanija iz različitih zemalja pokazalo interesovanje“, izjavio je ministar za trgovinu i industriju Kipra Antonis Mikaleidis. Norveška kompanija PGS Geofizikal AS završila je dvodimenzionalnu seizmičku proveru terena površine 70.000 kvadratnih kilometara. Turska je upozorila Kipar da ne pokreće istraživanja gasa i nafte u regionu gde, kako kažu, i oni imaju legalna prava i interese. Ankara smatra da i kiparski Turci treba da se pitaju oko prava na gas i naftu na ostrvu.