VESTI IZ SVETA

Evropska centralna banka zadržala je kamatnu stopu od 3,5 odsto, ali je signalizirala da će već sledećeg meseca verovatno biti povećana zbog rastuće zabrinutosti da će novi ugovori o platama i visoke cene goriva povećati inflaciju. Predsednik ECB Žan Klod Triše posebno je ukazao na «jači rast plata od očekivanog», dva dana nakon što je najveći nemački sindikat najavio da traži povećanje zarada za 6,5 odsto pozivajući se na privredni rast. «Velika obazrivost je od suštinskog značaja kako bismo se osigurali da se ti rizici po stabilnost cena u srednjoročnom periodu ne materijalizuju», rekao je Triše najavljujući tako siguran rast kamatne stope. ECB, koja je prethodni put podigla stopu u decembru, imaće vremena da do sledećeg meseca prouči podatke o inflaciji, kao i ekonomska predviđanja za 13 zemalja iz evro zone, sa populacijom od 317 miliona stanovnika i više od 15 odsto svetskog BDP.
Detroit – Nova reklama kompanije Dženeral motors koja je prošle nedelje prikazana na Superboulu i u kojoj se pojavljuje robot opsednut kvalitetom kako u snu skače sa mosta jer je zakazao na poslu našla se na udaru kritike grupa za prevenciju samoubistava. Ipak, najveći svetski proizvođač automobila brani reklamu i tvrdi da je neće menjati. Reklama pod nazivom «Robot» počinje tako što mašini ispada šraf u toku rada na liniji za sastavljanje automobila. Robot je zbog toga i izbačen iz fabrike i pronalazi novi posao na kojem je zadužen da maše plakatom «Stanovi na prodaju» ili da pridržava zvučnik u jednom fast fud restoranu. I dok tužno gleda kako pored njega prolazi novi, sjajni automobil Dženeral motorsa (kao zvučna matrica poslužila je pesma Erika Karmena «Sam»), utučeni robot skače sa mosta u vodu, ali se u tom trenutku budi iz sna i konstatuje da je u mračnoj fabrici. Američka fondacija za prevenciju samoubistava iz Njujorka saopštila je da je već sledeći dan nakon premijere reklame počela da dobija žalbe uznemirenih korisnika interneta. Fondacija traži od Dženeral motorsa da povuče reklamu sa interneta i izvini se. «Neprikladno je koristiti depresiju i samoubistvo za prodaju kola», izjavio je izvršni direktor fondacije Robert Gebia.
Karakas – Odresci mesa prošle nedelje gotovo su nestali iz supermarketa u Venecueli, a kupcima su na raspolaganju bile samo pileće nogice. Osim toga, umesto šećera na rafovima su se našli skupi veštački zaslađivači, dok se mnogi proizvodi prodaju po ceni višoj od one koju je odredila vlada. Administracija predsednika Uga Čavesa za nestašice krivi probleme u distribuciji hrane i beskrupulozne špekulante, ali predstavnici privrede smatraju da je za to odgovorna kontrola cena koju sprovodi vlada. Nestašice proizvoda, od mleka do šećera, sporadično su na tom tržištu prisutne još od 2003. kada je Čaves počeo da sprovodi novu cenovnu politiku za više od 400 osnovnih proizvoda, kako bi se izborio sa inflacijom i zaštitio siromašne. Ipak, inflacija je za poslednje četiri godine porasla za ukupno 78 odsto i cene su rasle izuzetno brzo, stvarajući sve veći jaz između zvaničnih cena i realnih troškova plasiranja robe na tržište. «Nestašice su se znatno povećale, kao i narušavanje kontrole cena», izjavio je direktor Centralne banke Domingo Maaa Savala. Vlasti su u sredu napravile raciju u jednom skladištu u Karakasu i zaplenili sedam tona šećera od trgovaca koji nisu bili spremni da ga prodaju po zvaničnoj ceni. Veliki privatni supermarketi zaustavili su prodaju govedine nakon što je jedan lanac prodavnica zatvoren na 48 sati zbog prodaje mesa po ceni višoj od one koju je utvrdila vlada, ali je brzo postignut dogovor sa vlastima pa je prodaja nastavljena.
Mauntin Vju – Investitori i vlasnici internet sajta Ju Tjub (You Tube) zaradili su stotine miliona dolara u akcijama kompanije Gugl nakon dogovora o prodaji koji su dve kompanije postigle krajem prošle godine. Kupovina sajta za razmenu video snimaka u iznosu od 1,76 milijardi dolara najveća je u istoriji Gugla i do nje je došlo za manje od dve godine od pokretanja Ju Tjuba. Na sajtu je radilo oko 70 ljudi. Internet pretraživač Gugl dao je, sada već bivšim vlasnicima Ju Tjuba, 3,23 miliona akcija klase A, a najviše će dobiti tri osnivača i kompanija Sekvoja Kepital koja je finansijski podržavala sajt. Generalni direktor Ju Tjuba Čed Harli dobio je akcije Gugla vredne 345 miliona dolara. Zahvaljujući akcijama, drugi osnivač, Stiven Čen, bogatiji je za više od 326 miliona dolara, dok je treći osnivač Ju Tjuba, Džaved Karim dobio akcije vredne 64,6 miliona dolara. Vrednost akcija koje su pripale Sekvoja Kepitalu iznosi oko 442 miliona dolara, a više od 20 zaposlenih u Ju Tjubu dobilo je akcije Gugla.
Milvoki – Kompanija Harli Dejvidson saopštila je da će zbog štrajka koji je počeo u najvećoj fabrici u prvom kvartalu kasniti isporuke. Bilo je planirano da tokom prva tri meseca ove godine na tržište bude isporučeno između 82.000 i 84.000 motocikala. Kompanija nije iznela nove planove za isporuku motora u prvom kvartalu, kao ni procenu da li će štrajk uticati na finansijske rezultate. Oko 2.800 radnika udruženih u sindikat štrajkuju više od deset dana jer su velikom većinom odbili predlog kompanije u vezi sa platama. Predlog trogodišnjeg ugovora predviđao je godišnji rast zarada od četiri odsto, ali i smanjenje plata za novozaposlene, kao i da radnici plaćaju deo zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Kompanija je saopštila da će štrajk primorati rukovodstvo da privremeno otpusti 740 radnika u druge dve fabrike već ove nedelje i da smanji proizvodnju pojedinih komponenti.
Brisel – Evropska unija ponudiće Svetskoj trgovinskoj organizaciji odgovor na tvrdnje SAD da je davala nezakonite podsticaje proizvođaču aviona Erbasu i tako oštetila američki Boing. Zvaničnik EU, koji je želeo da ostane anoniman, najavio je da će u odgovoru stajati da su argumenti SAD potkopani dobrim rezultatima Boinga i svetlom budućnošću te kompanije. EU će, takođe, na predstojećem saslušanju advokata obe strane, podneti tužbu protiv SAD zbog davanja subvencija Boingu. STO bi do 31. oktobra trebalo da objavi konačni izveštaj povodom slučaja koje su pokrenule SAD u vezi sa Erbasom, dok bi presuda po tužbi EU u vezi sa subvencijama Boingu trebalo da bude doneta u aprilu 2008, ali bi termini mogli da budu pomereni zbog osetljivosti slučaja. Zvaničnik EU ocenio je da su SAD pogrešile kada su odabrale period od 2001. do 2002. kako bi dokazale svoje tvrdnje jer je to bio period kada je cela avioindustrija trpela gubitke od posledica terorističkih napada 11. septembra i epidemije virusa SARS u Aziji.
Njujork – Pepsi Ko, proizvođač hrane i pića, saopštio je da je u četvrtom kvartalu ostvarila profit viši za 61 odsto u odnosu na treće tromesečje zbog odličnih rezultata u inostranstvu i kompanije Frito Lej. Međutim, vrednost akcija Pepsija zabeležila je pad od gotovo dva odsto zbog zabrinutosti oko rasta cene sirovina kao što su sok od pomorandže, kukuruza, ulja i šećera, kao i zbog slabih rezultata proizvoda „getorejd“ i „tropikana“. Profit za poslednja tri meseca 2006. porastao je na 1,78 milijardi dolara dok je u istom periodu prethodne godine bio 1,1 milijardi dolara. Ukupni prihodi bili su viši za 2,8 odsto i premašili su 10,3 milijardi dolara.
Njujork – Rupert Mardok najavio je da njegova Njuz korporacija planira da od jeseni pokrene kanal za biznis vesti, koji će biti više «prijateljski nastrojen prema biznisu» u odnosu na rivalski kanal CNBC. Projekat je u razvoju poslednjih nekoliko godina i kompanija je najavila da će pokrenuti kanal samo ukoliko bude imala dovoljnu distribuciju. Nedavno je potpisan ugovor sa kablovskim operaterom Tajm Vorner, koji je drugi po veličini u SAD. Murdok je, na konferenciji posvećenoj medijima i tehnologiji, najavio da će novi biznis kanal Foksa biti prijateljskiji prema biznis svetu u odnosu na CNBC kanal koji je u vlasništvu NBC Juniversala. «Oni skaču na svaki skandal», izjavio je Murdok i dodao da Njuz korporacija ostvaruje veliki rast i u kompaniji Maj Spejs, vodećem internet sajtu za upoznavanje i druženje, na kojem prihodi od reklama beleže rast od 30 odsto u svakom kvartalu. Murdok je izrazio očekivanje da će prihodi Maj Spejsa u narednih pet godina činiti oko deset odsto prihoda korporacije. I mada nije izneo cifre, iz najnovijeg saopštenja Njuz korporacije može se videti da je internet odeljenje donelo prihod od 125 miliona dolara u poslednja tri meseca 2006. što je bilo 1,5 odsto prihoda korporacije.