VESTI IZ SVETA

Kompanija Epl imaće puno prostora da snizi maloprodajnu cenu svog modela „ajfon“ koji uskoro treba da se nađe u prodaji, navodi se u preliminarnoj proceni iznosa bruto marže koju je uradila jedna istraživačka kompanija. „Ajfon“, kombinacija mobilnog telefona i «ajpod» medija plejera, koji je Epl predstavio prošle nedelje, imaće bruto maržu višu od 50 odsto ukoliko bude prodavana po planiranoj maloprodajnoj ceni, saopštila je korporacija Ajsaplaj u analizi troškova delova i proizvodnje. Verzija «ajfona» od četiri gigabajta, sa maloprodajnom cenom od 386 evra, koštaće kompaniju Epl 190 evra da ga proizvede, procenio je Ajsaplaj. Verzija od osam gigabajta u prodavnici će koštati 463,5 evra, dok će za proizvodnju Epl morati da izdvoji 217,3 evra. «S obzirom na to da će se Epl suočiti sa jakom konkurencijom na tržištu mobilnih telefona, kompanija će možda morati da snizi svoje marže kako bi redukovala politiku cena», izjavio je direktor i glavni analitičar Ajsaplaja. Portparol Epla odbila je da komentariše analizu.
Njujork – Kompanija Tajm ukinuće oko 300 radnih mesta u nastavku procesa konsolidacije velikog portfolia magazina kao što su Tajm, Pipl i Sports ilustrejted kako bi se adaptirala na trenutnu situaciju s obzirom na to da se čitaoci i oglašivači okreću internetu. Glomazni izdavač magazina, koji je deo medijskog konglomerata Tajm Vorner, najavio je da će ukinuti 289 radnih mesta u različitim sektorima kompanije koja izdaje oko 150 magazina. Najavljeni otkazi, koji su bili očekivani, smanjiće spisak plata u Tajmu na oko 11.000, izjavio je portparol Daun Brajds. Po sektorima, 172 radna mesta biće ukinuta na strani uredništva magazina, dok će 117 otkaza biti uručeno u sektoru koji se bavi poslovanjem. U glavnom magazinu, Tajmu, planirano je zatvaranje dopisništava u Atlanti, Čikagu, i Los Anđelesu, ali će u tom gradu nastaviti da rade tri dopisnika, iz svojih kuća. «To je strašno. To će zauvek promeniti karakter Tajma i kvalitet izdanja koja će nastaviti da objavljuju», izjavio je Beri Lipton, predsednik Udruženja novinara Njujorka, koje zastupa oko 400 novinara u Tajmu. Kao i drugi izdavači magazina, i Tajm pokušava da se izbori sa brzim promenama u navikama čitalaca i oglašivača jer sve više ljudi skuplja vesti i informacije na internetu i ima manje vremena za tradicionalne medije. U periodu od januara do septembra prošle godine profit Tajma pao je za 5,9 odsto a prihodi 0,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Karakas – Vlada predsednika Venecuele Uga Čavesa planira da primora komercijalne banke da deo profita daju u fondove socijalnih programa i pozajmljuju novac proizvodnom sektoru po preferencijalnim uslovima, saopštila je regulatorna agencija za bankarstvo u toj zemlji. «Očekujemo da banke daju deo profita za socijalni razvoj. Predlog ima veliku podršku, pa će i biti realizovan», izjavio je Trino Alsides Dias, direktor regulatorne agencije. Dias je dodao da zvaničnici vlade još razmišljaju koji deo profita će banke morati da predaju. On je najavio da će druga planirana reforma podrazumevati primoravanje banaka da deset odsto pozajmica daju proizvodnom sektoru po kamatama nižim od tržišnih. Od banaka je već zatraženo da trećinu kredita usmere na poljoprivredu, hipoteke, turizam i mali biznis po povoljnim kamatnim stopama. Dias je izjavio da je vlada takođe odlučna da poveća transfer novca iz centralne banke u razvojne fondove dok će u isto vreme ukinuti njenu autonomiju. «I deo profita centralne banke mora da bude na raspolaganju. Još ne znamo koliko, ali jedan deo sigurno hoće», rekao je Dias. Prethodnih nedelja, predsednik Venecuele Ugo Čaves najavio je da će sektore energetike i telekomunikacija staviti pod državnu kontrolu putem novih zakona koji će utrti put prema onome što je nazvao «socijalizam 21. veka». Ministar spoljnih poslova prošle nedelje je najavio da vlada razmišlja i o nacionalizaciji rudarskog sektora.
Boston – Banke i kompanije koje prodaju kreditne kartice užurbano obaveštavaju klijente u SAD i drugim zemljama da obrate pažnju na aktivnosti prevaranata nakon što je kompanija Ti Džej Eks, u čijem sastavu se nalaze lanci tržnih centara Maršal i Ti Džej Maks, otkrila krađu podataka iz svog kompjuterskog sistema. Ti Džej Eks saopštio je da su hakeri upali u sistem koji obrađuje kupovine kreditnim i debitnim karticama, kao i čekovima u SAD i Porto Riku. Saopšteno je i da bi mogli biti ugroženi i računi u Velikoj Britaniji i Irskoj. Zvaničnici Ti Džej Eksa odbili su da kažu koliko računa je ugroženo, ali je Vol strit žurnal procenio da bi moglo biti reči o 40 miliona. Portparol Ti Džej Eksa Šeri Lang izjavila je da je identifikovan «ograničen broj» vlasnika kreditnih i debitnih kartica čije su informacije ukradene iz kompjuterskog sistema i dodala da je broj «značajno manji od milion». Ona je dodala da je ukraden manji broj imena klijenata koji su dali informacije sa vozačkih dozvola. Lang je rekla i da kompanija procenjuje da se provala u sistem dogodila još u maju. Otkrivena je sredinom decembra ali je čuvana kao tajna do prošle srede zbog istrage.
Los Anđeles – Generalni direktor Hilton hotela Stiven Bolenbek napustiće tu funkciju krajem godine, ali će do 2010. zadržati poziciju kopredsedavajućeg upravnog odbora, saoptšila je ta kompanija. Zvaničnici lanca hotela, čije je sedište na Beverli Hilsu, saopštili su da će ime naslednika Bolenbeka biti poznato do sredine leta.On je bio generalni direktor prethodnih 11 godina. U upravnom odboru Bolenbek će se baviti dugoročnim planiranjem, strateškim pitanjima i drugim poslovima, stoji u saopštenju. Ugovor o radu mu nalaže i da posle napuštanja odbora godinu dana radi kao konsultant u kompaniji. Hilton upravlja sa oko 2.800 hotela u više od 80 zemalja. Brendovi te kompanije su i Dabltri, Embasi svits, Hempton….
Belah – Tomas Šmidhajni, jedan od 19 rukovodilaca, članova Upravnog odbora i konsultanata koji su se našli na suđenju zbog finansijskog kolapsa aviokompanije Sviser, izjavio je krajem prošle nedelje da je nevin. Za razliku od još petorice ranije optuženih koji treba da se pojave pred Okružnim sudom u Cirihu, Šmidhajni je odgovarao na pitanja tužilaštva. Glavni avioprevoznik Švajcarske, nekada simbol pouzdanosti i nacionalni ponos, nenadano je prizemljen 2. oktobra 2001. godine, nakon više meseci finansijskih problema, ostavljajući na cedilu desetine hiljada putnika širom sveta. Slučaj protiv bivšeg rukovodstva opisan je kao najveće ikada suđenje u oblasti biznisa u Švajcarskoj. «Ne prepoznajem ništa na ovom spisku optužbi», rekao je Šmidhajni, bivši izvršni član Upravnog odbora Svisera, pred tročlanim sudskim većem. On je kritikovao vladu Belgije da je vršila pritisak na Sviser da plati 150 miliona evra za kupovinu udela u aviokompaniji Sabena ili da rizikuje da dovede u opasnost brojne sporazume o slobodnoj trgovini između neutralne Švajcarske i Evropske unije. Sabena je bila jedna od brojnih aviokompanija u koje je Sviser investirao u okviru svoje propale «strategije lovca» što je doprinelo njegovom padu. Tu su bila uključena ulaganja u italijanski Volare, francuske Er Litoral i AOM, nemački LTU, poljski LOT i portugalski TAP. Šmidhajni je za propast kompanije okrivio i pad u putničkoj industriji na globalnom nivou nakon napada 11. septembra, što je argument koji su dali i ostali optuženi u toku prva dva dana suđenja. Suđenje će trajati do 9. marta.
Dubai – Prošlonedeljna poseta irskog premijera Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji obezbedila je kompanijama iz Irske poslove vredne 65 miliona evra, ali on nije uspeo da izdejstvuje ukidanje šestogodišnje zabrane na uvoz govedine iz svoje države. Ipak, premijer Berti Ahern izjavio je novinarima da je poseta «napravila pomak» i da su obe strane «zadovoljne raspravama». Šest arapskih zemalja na obalama Persijskog zaliva zabranile su 2000. godine uvoz irske govedine nakon izbijanja bolesti ludih krava. Bojkot je naneo veliku štetu izvozu Irske jer je Zaliv dugo bio tržište za irsku govedinu. Aherna je pratila delegacija predstavnika 114 firmi iz Severne Irske i Republike Irske. Oni su izdali zajedničko saopštenje u kojem se navodi da će zaključeni poslovi podići njihov izvoz u naredne tri godine za 45 odsto.
Prag – Agencija za privlačenje investicija, koju finansira vlada Češke, pomogla je prošle godine u privlačenju investicija vrednih oko četiri milijardi evra, saopštio je ministar za industriju i trgovinu te zemlje Martin Riman. Sporazumi sa lokalnim i stranim kompanijama omogućili su pokretanje 176 novih poslovnih operacija u 2006, vrednih 4,1 milijardi evra, dok je godinu dana ranije preko te agencije privučeno 2,6 milijardi evra. Ministar je pohvalio agenciju Čehinvest zbog obezbeđivanja poslova, ali je naglasio da će periodi oslobađanja od poreza, koji su nuđeni radi privlačenja investitora, koštati državu 1,6 milijardi evra. On je dodao da bi nove poslovne operacije mogle da stvore više od 34.000 radnih mesta. Najveći posao sklopljen je sa južnokorejskim Hjundaijem za gradnju fabrike automobila vredne oko milijardu evra.U Češku privredu prošle godine ukupno je investirano oko 28 milijardi evra.
Bagdad – Dugoočekivani irački zakon o hidrokarbonima, koji bi mogao da privuče velike investicije stranih naftnih kompanija, završen je i ove nedelje biće prosleđen vladi na usvajanje, saopštio je portparol Ministarstva za naftu Iraka Asem Džihad. „Nadamo se da će ratifikacija zakona u parlamentu biti završena za najviše mesec dana. Ovaj zakon je najveći nacionalni projekat i dostignuće“, izjavio je Džihad. On će stvoriti okvir za korišćenje naftnog bogatstva Iraka. Očekuje se da ohrabri investitore iz inostranstva da investiraju ogromne iznose i da sa svojom tehnologijom modernizuju naftni sektor Iraka kako bi ostvarili državni cilj o dupliranju trenutne proizvodnje od 2,5 miliona barela dnevno do 2010. Zakon će investitorima nuditi koncesije u naftnoj industriji.