VESTI IZ SVETA

Ukoliko Tojota motor korporacija želi da preotme Dženeral motorsu titulu najvećeg proizvođača automobila na svetu to neće uspeti bez borbe. Generalni direktor Dženeral motorsa Rik Vagoner izjavio je da ta kompanija ima prostora za rast širom sveta i da će snažno braniti titulu. „Volim da smo broj jedan i mislim da su naši ljudi ponosni na to. Nećemo sedeti i dozvoliti da nas neko pretekne“, izjavio je Vagoner. Tojota je prošlog meseca najavila da je cilj za 2008. godišnja proizvodnja 9,4 miliona vozila, čime je povećala šanse da pretekne GM. Ta brojka premašila bi proizvodnju Dženeral motorsa iz 2006. koja je iznosila 9,2 miliona vozila. Vagoner nije otkrio proizvodne planove za ovu godinu, ali je rekao da GM ima kapacitete da proizvodi i više od 9,4 miliona vozila godišnje. Udeo te kompanije na tržištu SAD opao je zbog visoke cene goriva zbog čega su se kupci ređe odlučivali za kamione i sportske modele, pa je GM prošle godine morao da smanji proizvodnju. Međutim, stvoreni su novi proizvodi i Vagoner smatra da će tržište Severne Amerike ove godine biti zdravije. Tojota, koja ima bolji balans u proizvodnji automobila i kamiona, zaradila je na promeni ciljne grupe mušterija i podigla tržišni udeo za dva odsto.
Oslo – Mnoštvo bilateralnih razgovora o trgovini mogli bi da pomognu u oživljavanju pregovora o sporazumu o svetskoj trgovini, u okviru kojih poljoprivreda ostaje glavni kamen spoticanja, izjavio je predsednik Svetske trgovinske organizacije Paskal Lami. „Prisutna je velika bilateralna aktivnost na početku ove godine. Drago mi je što su uspostavljeni kontakti, jer to je preduslov za nastavak pregovora“, izjavio je Lami prilikom posete Norveškoj. Razgovori koji su počeli u Dohi još 2001. a imali su za cilj da umanje ograničenja u globalnoj trgovini, stopirani su prošlog jula, uglavnom zbog neslaganja u vezi sa tim koliko razvijene zemlje treba da smanje subvencije i uvozne tarife u poljoprivredi kako bi dozvolile siromašnim zemljama da povećaju izvoz poljoprivrednih proizvoda. Lami se sreo sa norveškim ministrom spoljnih poslova Jonasom Gar Stereom i to je bila njegova prva stanica u okviru turneje koja uključuje sastanke u Berlinu i Londonu, kao i sa zvaničnicima SAD i Brazila. „Zbog političkih razloga poljoprivreda drži ključ i tu zemlje u razvoju čekaju signal jačih zemalja“, rekao je Lami. STO planira da smanji uvozne dažbine za veliki broj proizvoda i usluga, sa posebnim fokusom na potrebe siromašnih zemalja, koje žele veći pristup tržištima razvijenih zemalja u oblasti poljoprivrede. Zauzvrat, razvijene zemlje traže pristup tržištima nerazvijenih država u oblasti industrijskih proizvoda.
Čikago – Boing korporacija saopštila je da je u 2006. od nje naručeno rekordnih 1.044 komercijalnih aviona i da je tako formalno preuzela lidersku poziciju od Erbasa u kategoriji važnih prodaja, zbog velike potražnje za tipom „boing 787 Drimlajner“ i jednokrilcem „boing 737“. Ipak, Boing je četvrtu godinu zaredom iza Erbasa kada je reč o isporuci aviona, kategoriji koja određuje najvećeg svetskog proizvođača aviona. Boing je isporučio 398 letelica, što je predstavljali rast od 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je to bilo nedovoljno u odnosu na 425, koliko je isporučio njegov evropski rival, koji će svoje rezultate saopštiti 17. januara. Ponovo probuđena očekivanja kompanije iz Čikaga, zajedno sa pogrešnim koracima Erbasa i odlaganjem u isporuci letelica, verovatno će osigurati povratak Boinga na vrh biznisa proizvodnje komercijalnih aviona do 2008, procenjuju analitičari. „Imate kombinaciju Boinga sa dobrim, novim proizvodom i Erbas koji posrće zbog tehničkih problema i drugih pitanja koja niko nije mogao da očekuje“, izjavio je Fil Finegan iz Til grupe. Boing je u 2005. primio 1.002 porudžbine dok je Erbas prošle godine dobio 1.055 narudžbi. Zbog odlaganja u isporuci superdžambo modela „A380“, Erbas i korporacija u čijem je vlasništvu (EADC), ostali su bez tri direktora, jedne mušterije, porudžbine još jednog potencijalnog kupca, kao i 4,9 milijardi evra u projekciji profita za ovu godinu.
Kijev – Upozorenja u Ukrajini dostigla su apokaliptični nivo kada je Rusija prošle godine značajno podigla cene prirodnog gasa. Mnogi su se plašili da će fabrike biti zatvarane, da će uslediti masovna otpuštanja radnika, kao i da će slaba industrija biti zaustavljena. Međutim, ukrajinska privreda je preskočila tu prepreku i brzo se prilagodila novonastaloj situaciji. Sada kada su druge bivše sovjetske republike pogođene podizanjem cena za ruski gas, ukrajinsko iskustvo im nudi tračak nade, smatraju analitičari, ali dodaju da Ukrajina ima prednosti koje nemaju zemlje kao što su Belorusija i Gruzija. Prošle godine rast ukrajinske privrede iznosio je sedam odsto, iako je Rusija gotovo duplirala cenu gasa, i u prilici je da ove godine ostvari dalji rast. U 2005. Ukrajina je za gas plaćala 50 dolara za 1.000 kubnih metara, a sada plaća 130 dolara. Proporcionalno posmatrano, taj rast bio je veći nego za Gruziju i Belorusiju. Gruzija je pristala da plaća 235 dolara za 1.000 kubika gasa dok je ranije plaćala 110 dolara. Belorusija će plaćati 100 dolara za istu količinu, a u 2006. plaćala je 47 dolara. Ipak, za razliku od Belorusije, ukrajinska privreda bila je otvorena i fleksibilna, a za razliku od Gruzije, Ukrajina ima raznovrsniju industriju i alternativne izvore na koje može da se osloni.
Berlin – Nemački proizvođači automobila objavili su podatke koji govore o rekordnoj proizvodnji i izvozu ostvarenim u 2006, kao i o rastu na domaćem tržištu zbog jačanja privrede i žurbe mušterija da kupe automobile pre povećanja poreza. Izvoz je povećan na 3,9 miliona vozila, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U to je uključen i rast prodaje malih vozila u SAD od šest odsto iako je tamošnje tržište smanjeno. Na domaćem tržištu, broj novoregistrovanih automobila, uključujući i one proizvedene van Nemačke, povećan je za četiri odsto i iznosio je 3,47 miliona, što je najveći iznos od 1999. Iz nemačkih fabrika izašlo je rekordnih 5,4 miliona automobila što je za jedan odsto više nego lane.
Pariz – Spajanje državne kompanije Gaz de Frans i kompanije Suec i dalje je strateški cilj, izjavio je predsednik Francuske Žak Širak, zbog sumnji u budućnost povezivanja koje je podržala francuska vlada. Širak je rekao da će kombinacija Sueca i GDF, koji je donedavno držao monopol na prirodni gas u Francuskoj, stvoriti „velikog igrača u oblasti gasa“ i da predstavlja „strateški projekat za Francusku i Evropu“. „Nema mesta kratkoročnim kalkulacijama i političkim raspravama u vezi sa ovim pitanjem“, izjavio je Širak obraćajući se predstavnicima poslodavaca i sindikata Francuske. Francuski biznismen Fransoa Pino potvrdio je prošle nedelje da razmišlja o ponudi za kupovinu Sueca. Vlada Francuske više puta je demantovala napise u medijima da je predsednik Širak pristao da podrži ponudu Pinoa, čija familija kontroliše grupu PPR SA u čijem sastavu je trgovinsku lanac i prodaja luksuzne robe.