VESTI IZ SVETA

Ol Nipon ervejz (ANA) razmatra mogućnost kupovine pet Erbasovih superdžambo modela „A380“ za duge linije, saopštila je ta kompanija u petak. Portparolka Nana Kon izjavila je da je kompanija u četvrtak otvorila raspravu o tom pitanju. „Imamo nekoliko opcija uključujući i kupovinu „A380″ s kojim bismo uzeli optimalnu opremu“, rekla je Kon. Drugi po veličini japanski avioprevoznik razmišlja i o mogućnosti kupovine Boingovih modela „787“ i „747“. Ukoliko se kompanija odluči za superdžambo „A380“ biće joj potrebno pet takvih letelica za duge letove kao što je, recimo, linija od Tokija do Njujorka, naglasila je Kon. Sve kupovine bile bi za potrebe letova ka SAD i Evropi i bile bi obavljene do planiranog proširenja piste na tokijskom aerodromu Narita koje je predviđeno za 2010. godinu. Veliki japanski poslovni dnevnik Nikej preneo je u petak da se očekuje da ANA odluči o kupovini pet Erbasovih aviona za 940 miliona dolara. Avioprevoznik želi da sa avionima „A380“ smanji troškove i potrošnju goriva jer te letelice mogu da prime 800 putnika, navodi se u izveštaju Nikeja. Singapur erlajns prvi je u oktobru upotrebio „A380“ na liniji od Singapura do Sidneja. Aviokompanija Emirejts iz Dubaija naručila je čak 58 aviona tog tipa, a prvi let trebalo bi da obavi 1. avgusta.
Ašgabat – Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev istakao je u petak potrebu da se brzo izgradi gasovod od Turkmenistana do evropskog tržišta preko Rusije, što predstavlja potez koji bi konsolidovao monopol Moskve na distribuciju energenata iz centralne Azije. Medvedev je ovu izjavu dao nakon razgovora sa predsednikom Turkmenistana Gurbangulijem Berdimuhamedovim. Berdimuhamedov ponovio je nameru Turkmenistana da nastavi da prodaje veći deo gasa Rusiji do 2025. godine. Medvedev i Berdimuhamedov izdali su zajedničko saopštenje u kojem su izrazili važnost izgradnje gasovoda duž Kaspijskog mora. Medvedev je ocenio da će sporazum o izgradnji gasovoda biti implementiran u „bliskoj budućnosti“ nakon što Rusija, Kazahstan i Turkmenistan završe neophodne formalnosti. Rusija kontroliše gasovode koji na zapad prenose gas iz Turkmenistana, zemlje koja ima najveće rezerve u bivšem Sovjetskom savezu posle Rusije i prošle godine proizvela je 2,6 biliona kubnih stopa gasa. Kremlj je u decembru postigao dogovor sa Kazahstanom i Turkmenistanom o izgradnji novog gasovoda duž obale Kaspijskog mora, a taj sporazum predstavlja veliki udarac nadama Evropske unije da će smanjiti sve veću energetsku zavisnost od Rusije, iz koje stiže četvrtina gasa neophodnog Uniji. SAD i EU zalagale su se za izgradnju gasovoda od Turkmenistana preko Azerbejdžana i Turske do zapadnih tržišta, koji bi zaobišao Rusiju.
London – Prodaja novih automobila u Velikoj Britaniji opala je za 6,1 odsto u junu u poređenju sa istim mesecom prošle godine, saopštilo je Društvo proizvođača i trgovaca motornim vozilima. Ta organizacija navela je da je u junu registrovano 209.190 automobila, a tržišni udeo vozila sa dizel motorom porastao je za 4,5 odsto na 42,8 odsto. „Primetna je zabrinutost zbog visokih troškova za gorivo, a troškovi za domaćinstva umanjuju poverenje potrošača što vodi ka manjoj potražnji za novim automobilima. Troškovni pritisci, zabrinutost za životnu sredinu i tehnološki napredak obezbedili su da potrošači reše da kupuju efikasnija vozila i sada je prodat rekordni broj vozila sa najnižom emisijom ugljen-dioksida“, izjavio je Pol Everit, direktor tog društva.
Brisel – Evropska unija saopštila je da će ignorisati kritičare koji tvrde da ta zajednica pomaže rastu cena hrane uvodeći obavezni nivo upotrebe biogoriva u transportu. Portparol EU Mihael Man izjavio je da „ukoliko nemate zacrtane nivoe, ne možete da napredujete“ u borbi s klimatskim promenama. EU radi na izradi plana prema kojem će do 2020. biogoriva činiti najmanje 10 odsto ukupne potrošnje energenata u velikom evropskom sektoru transporta. On je ocenio da ispunjavanje tog nivoa na dobrovoljnoj bazi do sada nije dalo rezultat. Međutim, plan EU suočen je s kritikama. U petak organizacija Brigel iz Brisela pridružila se globalnom horu kritičara tvrdnjom da biogoriva ne doprinose energetskoj sigurnosti, ne omogućavaju jeftinije smanjivanje emisije štetnih gasova i izazivaju više cene hrane širom sveta.
Pariz – Aviokompanija Er Frans razmatra mogućnost da zameni neke od kratkih letova koje obavlja u Evropi prevozom brzim vozovima u partnerstvu sa francuskim železničkim operaterom. Portparol Er Fransa Brigit Barand izjavila je da francuski nacionalni avioprevoznik i Veolia transport „proučavaju mogućnost za zaključivanje strateškog partnerstva sa ciljem uvođenja novog igrača u evropski sektor brzih vozova“. Ona nije pružila detalje koja bi usluga bila pokrenuta u okviru partnerstva niti o kojim rutama se razmišlja. Do prvog pokretanja železničke umesto avionske linije moglo bi da dođe 1. januara 2010. godine kada Evropska unija bude otvorila međunarodno železničko tržište za konkurenciju. Portparol Veolia transporta Žerom Simon izjavio je da su razgovori u ranoj fazi. Veolia transport obavlja železničke usluge u 27 zemalja i godišnje preveze više od dve milijarde putnika, navodi se na sajtu kompanije.
Oslo – Kompanija STATOILHIDRO saopštila je da je otkrila nalazište prirodnog gasa u Barencovom moru, oko 200 kilometara severno od najsevernije tačke Norveške. U saopštenju se navodi da je još rano za procene o veličini nalazišta, ali se planira dalje proučavanje prve bušotine u novom arktičkom bloku u kojem se obavljaju istraživanja. Gas je otkriven 150 kilometara severoistočno od Snevit polja, koje je u septembru postalo prvo ofšor polje na kojem je počela proizvodnja u hladnim vodama Barencovog mora, koje Norveška deli sa Rusijom. „Obećavajuće je što smo otkrili gas, ali je bušenje obavljeno u veoma kompleksnoj formaciji. Zato moramo da obavimo dodatne analize i procene kako bi utvrdili potencijal otkrića“, izjavila je portparol STATOILHIDRA Bente Fotland. Norveška kao veliki izvoznik nafte i gasa intenzivno radi na otkrivanju novih rezervi, posebno nafte, u Arktiku u nadi da će novi pronalasci ublažiti sve sporiju proizvodnju nafte na poljima u Severnom moru i Norveškom moru. Državna kompanija Statoil ima 50 odsto udela u arktičkom bloku, britanska kompanija Norvidžan BG Norge ima 30 udela, a norveška kompanija Norvej Petoro preostalih 20 odsto.