Samsung grupa objavila je mere za postizanje pune transparentnosti u radu menadžerske strukture nakon skandala koji je doveo do ostavke predsednika kompanije, međutim, kritičari smatraju da reforme ne idu dovoljno daleko. U aprilu, predsednik Li Kun-hi napustio je funkciju posle 20 godina na čelu najvećeg korejskog konglomerata nakon optužbi za izbegavanje plaćanja poreza i drugih optužbi.

Samsung grupa objavila je mere za postizanje pune transparentnosti u radu menadžerske strukture nakon skandala koji je doveo do ostavke predsednika kompanije, međutim, kritičari smatraju da reforme ne idu dovoljno daleko. U aprilu, predsednik Li Kun-hi napustio je funkciju posle 20 godina na čelu najvećeg korejskog konglomerata nakon optužbi za izbegavanje plaćanja poreza i drugih optužbi. Samsung je najavio da će ukinuti kancelariju za strateško planiranje, koje je koordiniralo kompanijama u okviru grupe. Raspuštanje kancelarije biće završeno danas, a često je bila na meti kritičara strukture upravljanja grupom. „Kancelarija je služila kao kontrolni toranj u Samsung grupi, a da nije snosila pravnu odgovornost“, izjavio je profesor ekonomije na Hansung univerzitetu Kim Sang-džo. Samsung je najavio da će formirati dve komisije koje će biti u nadležnosti savetodavnog tela sastavljenog od direktora svih kompanija u Samsung grupi kako se „sprečio upravljački haos i donosile brze odluke u okviru grupe“. Samsung grupa ima vlasništvo u više od deset kompanija u oblasti elektronike, gradnje brodova i građevinarstva. Izvoz kompanija te grupe predstavlja po nekim procenama oko 20 odsto ukupnog izvoza Koreje.
Kuala Lumpur – Aviokompanija Malejža erlajns u petak je drastično povećala taksu za gorivo na međunarodnim letovima i upozorila da će rastuće svetske cene nafte dovesti do značajno većih cena letenja širom sveta. Povećanje takse ide u rasponu od 25 odsto za kratke regionalne letove do 80 odsto za duge linije. Kompanija nije podigla takse za letove ka Kini i nije objasnila zbog čega. Direktor Idriz Džala izjavio je da je cena goriva za avione, koja iznosi oko 40 odsto ukupnih operativnih troškova, povećana za 80 odsto u odnosu na prošlu godinu i da u proseku iznosi 166 dolara za barel. „Suočićemo se sa novim pritiscima u bliskoj budućnosti. Nemamo izbora nego da povećamo takse. Za sada nećemo nametati povećanje takse u domaćem saobraćaju, ali moraćemo ako cene nafte nastave da rastu“, rekao je Džala. Primera radi, taksa za gorivo na letu u jednom pravcu od Kuala Lumpura do Londona povećana je za 23 odsto i sada iznosi 230 dolara, a do Sidneja za 44 odsto (190 dolara). Džala je podsetio da će troškovi za gorivo ove godine u celokupnoj svetskoj avionskoj industriji porasti za 29 odsto i iznositi 176 milijardi dolara ako se cena nafte bude kretala oko 107 dolara za barel. To će pogurati industriju u crveno sa gubitkom od 2,3 milijardi dolara. Ako cena nafte ostane na 135 dolara za barel do kraja godine, gubitak će iznositi 6,1 milijardi dolara, rekao je Džala.
Peking – Devizne rezerve Kine, najveće u svetu, porasle su na 1,8 biliona (1.800 milijardi) dolara na kraju maja, ali je njihov rast usporio, objavio je državni dnevni list prenoseći podatke Državne administracije za devizni kurs. Rezerve su povećane za 40,3 milijardi dolara u maju, dok je u aprilu taj rast iznosio 75 milijardi dolara. Rezerve su brzo narasle jer Kine izvlači novac od brzorastuće privrede preko prodaje obveznica kako bi smanjila pritisak na rast cena. Rastući kineski trgovinski suficit doveo je do poplave novca u privredi, što je povećalo potrebu za kontrolom rasta ponude novca. Trgovinski suficit u maju iznosio je 20,2 milijardi dolara što je deset odsto manje u odnosu na isti mesec prošle godine. To je smanjilo pritisak na vladu da prenese novac u rezerve. Druge najveće devizne rezerve u svetu ima Japan i iznose 970 milijardi dolara. Veći deo rezervi Kina čuva u obveznicama Trezora SAD i drugim sigurnim hartijama od vrednosti, koje nosi manju zaradu. Vlada je prošle godine kreirala i investicioni fond od 200 milijardi dolara kako bi ulagala u profitabilnije investicije.
Moskva – Generalni direktor ruske državne gasne kompanije Gasprom izjavio je u petak da veze te kompanije s državom pružaju veliki potencijal za rast i priliku da postane svetski energetski lider. Aleksej Miler izjavio je na sastanku skupštine akcionara da je Gasprom u boljoj poziciji da se takmiči na svetskom tržištu jer veze s vladom pomažu da kompanija obezbedi prava na razvoj novih, strateških naftnih i gasnih rezervi. „Rastuća konkurencija u posedovanju rezervi vodi ka činjenici da kompanije sa državnim učešćem u vlasništvu imaju značajne prednosti u obezbeđivanju dominantne pozicije na međunarodnim tržištima. Danas je najbolja investiciona ideja u energetskom sektoru investirati zajedno sa državom“, ocenio je Miler. On je rekao da je vrednost kompanije, čija je tržišna kapitalizacija povećana 44 puta od 2000. godine, i dalje potcenjena i da će nadrasti vrednost konkurenata i drugih globalnih poslovnih lidera. U intervjuu koji je u četvrtak objavljen u Fajnenšel Tajmsu, Miler je izjavio da će u narednim godinama Gasprom postati „najuticajniji u energetskom biznisu“ i dodao da je cilj dostizanje tržišne kapitalizacije od bilion dolara. Miler je dao inicijativu da se s evropskim partnerima zajedno radi na stvaranju velike mreže pumpi sa gasom za automobile širom Evrope. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev prethodno je bio na poziciji predsedavajućeg Gasproma, a akcionari će na skupštini prihvatiti njegovu formalnu ostavku i imenovati bivšeg premijera Viktora Zubkova na tu poziciju.
Sent Luiz – Kompanija Anhojzer-Buš odbila je ponudu Inbeva za preuzimanje vrednu 46 milijardi dolara, samo nekoliko sati nakon što je belgijska pivara pripremila sve za objavljivanje neprijateljske ponude. Generalni direktor Anhojzer Buša, August Buš IV, poslao je pismo kolegi iz Inbeva Karlosu Britu u kojem je naveo da ponuda potcenjuje vrednost najveće američke pivare, nazivajući ponudu od 65 dolara po akciji „finansijski neadekvatnom“. „Sa vaše tačke gledišta vidimo da bi sada moglo biti pravo vreme za akviziciju zbog slabog dolara i usporene američke berze. Sa tačke gledišta akcionara Anhojzer-Buša, to bi značilo odustajanje od veće vrednosti koju bi mogao da donese strateški plan razvoja“, ocenio je Buš IV. Ranije istog dana, Inbev je zatražio od suda u Delaveru da zvanično objavi da akcionari mogu da smene svih 13 članova upravnog odbora Anhojzer-Buša. Takva odluka bila bi prvi korak ka ubeđivanju akcionara da prihvate ponudu iako se menadžment tome suprotstavlja. „To je ekstremno agresivan potez“, ocenio je advokat Daglas Kogen, stručnjak za akvizicije i spajanja u advokatskoj firmi Fenvik i Vest iz San Franciska. On je rekao da u većini slučajeva odbijanje ponude od strane upravnog odbora ciljane kompanije može da doprinese poboljšanju ponude, ali da Inbevov potez sugeriše da ta kompanija nije previše zainteresovana za cenkanje.
Berlin – Oluja praćena gradom veličine ping pong loptica oštetila je oko 30.000 novih Folksvagenovih automobila u fabrici na severu Nemačke. Oluja je pogodila parking u fabrici u Emdenu, na obali Severnog mora gde su automobili čekali na prekomorsku isporuku. Većina automobila pretprela je teška oštećenja boje i karoserije, ali je malo stakala slomljeno, izjavio je portparol Folksvagena Kristof Adomat. „Još ne možemo da procenimo štetu“, rekao je Adomat. Folksvagen je bio osiguran od štete i svako od vozila biće popravljeno i ispitano pre puštanja u prodaju. „Moramo biti sigurni da mušterije dobiju automobil koji apsolutno dobro radi“, naglasio je Adomat.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari