VESTI IZ SVETA

Prodaja video igara i konzola u SAD dostigla je vrednost od 1,12 milijardi dolara u maju, što predstavlja rast od 37 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, čemu je doprineo izlazak igre „grand teft auto“, saopštila je kompanija za istraživanje tržišta NPD grup. „Nintendo vii“ je najprodavanija konzola, koja je u maju prodata u 675.100 primeraka. Na drugom mestu je Nintendova konzola „ds“ našla se na drugom mestu sa 452.600 prodatih primeraka. Te konzole zauzimaju prva dva mesta već četvrti mesec zaredom. Iza njih su Sonijev „plejstejšn 3“ o Majkrosoftov „xbox 360“ sa 208.700 odnosno 186.600 prodatih primeraka. Prodaja konzola porasla je za 34 odsto i vredela je 428,6 miliona dolara dok je prodaja softvera porasla za 41 odsto na 536,9 miliona dolara. Četvrti nastavak video igre „grand teft auto“ i dalje je na prvom mestu po prodaji među igrama, a u maju je prodato 871.300 komada. Očekuje se da industrija video igara ove godine ostvari prihode između 21 i 23 milijardi dolara.
Šangaj – Bilo je kišovito i sivo u petak ispred jedne brokerske kuće u Šangaju, kao i unutra, dok je uobičajena masa penzionera i domaćica stajala i mrzovoljno gledala kako njihove investicije nestaju sa svakom promenom na tabli s cenama akcija. „Ako uspem ovog puta da izvučem svoj novac sa berze, obećao sam ženi da ću se držati podalje od trgovine akcijama. Ona me stalno grdi i razumem kako se oseća jer sam i ja pao u depresiju“, rekao je Gu Zičang, čovek u pedesetim godinama, koji je posmatrao kako indeks Šangajske berze pada osmi dan trgovanja zaredom. U petak indeks je pao za još tri odsto, a 17 odsto od 3.juna kada je krenuo negativan trend. Indeks, koji je privukao milione novih investitora prošle godine s obzirom na to da je tada skoro duplirana njegova vrednost, ove godine do sada je izgubio 45 odsto vrednosti. Kineski investitori pohrlili su prošle godine na berzu u nadi da brzo zarade i prebacili milijarde dolara iz banaka na berzu. Mnogi su brzo stekli bogatstvo. Ali mnogo više sada gleda kako njihove zarade nestaju. „Zašto se ovo događa? Očekivala sam da dođe do tehničkog oporavka, zasnovano na mojim ranijim iskustvima, pa sam iskoristila novac ušteđen za putovanje da prošlog petka kupim akcije. Volela bih da sam se džala podalje od berze“, izjavila je penzionisana učiteljica koja je otkrila samo prezime, Zong. Investitori su procenjivali da se vladi neće svideti da berza padne u nevolju uoči Olimpijskih igara. Većina hartija od vrednosti kojima se trguje na Šangajskoj berzi i manjoj berzi u Šencenu jesu akcije državnih kompanija, od kojih su mnoge one velike, konglomerati. Očekivalo se da će vlada nastaviti sa starom navikom da interveniše kako vrednost akcija ne bi previše padala. Neki, kao penzioner Lin Junce, koji sebe opisuje kao „veterana među individualnim investitorima“ i dalje veruje u to. „Videćemo kako će vlada da reaguje. Setite se, stiže Olimpijada“, rekao je Lin.
Vašington – Broj vlasnika nekretnina u SAD koje je pogodila hipotekarna kriza nastavio je da raste prošlog meseca, a broj tužbi za oduzimanje kuća protiv onih koji ne uspevaju da otplate hipoteku porastao je za čak 50 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Širom SAD, 261.255 domaćinstava primilo je najmanje jednu tužbu za iseljenje u maju, što je za 48 odsto više u odnosu na 176.137 tužbi u istom mesecu prošle godine, a sedam odsto više u odnosu na april ove godine. Svako 483. domaćinstvo u SAD dobilo je tužbu u maju, a do povećanja broja nije došlo u samo 10 država. Nevada, Kalifornija, Arizona, Florida i Mičigen beleže najveće povećanje broja tužbi. U Nevadi je tužbu dobilo svako 118. domaćinstvo, a u Kaliforniji svako 183. Zone velikih gradova u Kaliforniji i Floridi čine devet od 10 mesta sa najvećim rastom. U maju je oduzeto čak 74.000 nekretnina. Kombinacija slabe prodaje nekretnina, sve nižih cena kuća, oštrijih kriterijuma za davanje pozajmica i usporavanja privrede SAD ostavila je vlasnike kuća i stanova sa veoma malo mogućnosti da izbegnu oduzimanje nekretnina. Mnogi ne mogu da nađu kupce ili duguju više nego što njihova kuća vredi, a ne mogu da dobiju povoljan kredit za refinansiranje duga. Što je još gore, hipotekarne stope rastu zbog zabrinutosti šta bi Federalne rezerve mogle da preduzmu u borbi s inflacijom.
Velington – Novi Zeland i Australija napravile su u petak još jedan korak ka kreiranju jedinstvenog tržišta potpisivanjem sporazuma o obostranom priznavanju emisije obveznica. Prema tom dokumentu, oni koji emituju obveznice mogu da koriste jedan prospekt da ponude akcije, debenture i druge instrumente zaduživanja investitorima u obe zemlje. Pre toga, morali su da budu izdavani zasebni dokumenti u obe zemlje. Sporazum je potpisan na marginama sastanka lidera dve zemlje koji ima za cilj da ojača već veoma bliske veze. Vicepremijer Australije Džulija Džilard, koja predvodi delegaciju te zemlje, izjavila je da nema planova o uvođenju jedinstvene valute pri pravljenju jedinstvenog tržišta. Ministar finansija Novog Zelanda Majkl Kulen rekao je na sastanku da je vreme da se ubrza plan stvaranja takvog tržišta. Očekuje se da novi sporazum olakša kompanijama da prikupljaju kapital, kao i građanima da investiraju u obe zemlje.