VESTI IZ SVETA

Japan Tobako internešnel pristao je da isplati vladama zemalja Evropske unije 400 miliona dolara u narednih 15 godina za borbu protiv prodaje nelegalnih i krijumčarenih cigareta, saopštila je Evropska komisija. Sim Kalas, komesar EU zadužen za borbu protiv prevara, nazvao je sporazum „važnim korakom“ u borbi protiv krijumčarenja cigareta, koje značajno košta vlade zemalja EU u vidu neplaćenih poreza. Japan Tobako internešnel, treći svetski proizvođač cigareta, prodaje više od 400 milijardi cigareta godišnje. Zvaničnici EU smatraju da su proizvođači širom sveta često nezainteresovani za borbu protiv nelegalne prodaje njihovih cigareta. Sporazum sa Japan Tobakom vide kao primer za druge kompanije. Prema tom sporazumu, koji štiti JTI od sudskih procesa zbog ranijih zaplena cigareta u Evropi, ta kompanija obavezala se da spreči krijumčarenje „originalnih Japan Tobako cigareta“ u Evropi i razvije pakovanje koje može da bude praćeno tokom distribucije.
Berlin – Predstavnici Svetske banke saopštili su prošle nedelje da su zemlje donatori dale rekordni iznos od 25,1 milijardi dolara za zajmove i pomoć najsiromašnijim državama u svetu. Četrdesetpet nacija, uključujući Kinu i pet novopridošlih članica, dale su novac za period 2008-2011, koji je za 41 odsto veći u odnosu na prethodni trogodišnji period. Međunarodna asocijacija za razvoj (IDA) imaće na raspolaganju rekordnih 41,6 milijardi dolara kada ove donacije budu spojene sa fondovima iz drugih izvora, izjavio je na konferenciji za novinare Filip le Ueru, potpredsednik Svetske banke. Ovogodišnja runda pregovora o donacijama bila je posebno teška zbog ekonomskih izazova s kojima su se suočile mnoge zemlje, kao što je slabljenje dolara, valute koju koristi IDA, ocenio je Ueru. Najviše je novca donirala Velika Britanija, slede SAD dok je Nemačka bila na četvrtom mestu. Zvaničnici Svetske banke nisu imenovale trećeg donatora jer nisu u mogućnosti da govore o detaljima pojedinačnih donacija.
Stokholm – Švedski proizvođač kućnih aparata Elektroluks saopštio je da će zatvoriti fabriku šporeta u Velikoj Britaniji zbog pada profitabilnosti, a oko 500 radnih mesta biće ugašeno. Kompanija je saopštila da će deo proizvodnje u fabrici Spenimur u severnoj Engleskoj biti ugašen u fazama, dok će drugi deo biti izmešten u fabriku u poljskoj Svidnici. Šef Elektroluksa za Evropu Magnus Ingen izjavio je da je fabrika stvarala gubitke zbog jake konkurencije. „Naši konkurenti su u velikoj meri izmestili proizvodne pogone u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje, što je stvorilo veći cenovni pritisak. Vođenje ovakve fabrike nije održivo, razlika u troškovima je toliko velika da je nepremostiva“, izjavio je Ingen. Kompanija je saopštila da će zatvaranje fabrike koštati oko 41,3 miliona evra.
Peking – Kina je po prvi put dozvolila stranim kompanijama da investiraju u sektor distribucije električne energije, saopštila je u petak državna agencija za ekonomsko planiranje, čime je ukinut monopol državnih kompanija. Odlukom se dozvoljava stranim kompanijama da investiraju u izgradnju i vođenje sistema za distribuciju električne energije, saopštila je Nacionalna komisija za razvoj i reforme i ukazala da vlada želi da privuče strane investicije radi modernizacije zastarele mreže kako bi smanjila rizik od restrikcija. Eksperti opisuju energetsku mrežu Kine kao izuzetno neefikasnu. Državi je potrebno da investira 1,5 biliona dolara do 2030. godine da bi je modernizovala, ocenila je Međunarodna agencija za energetiku. Kina je prošle godine dodala više od 100 gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije, što je jednako celokupnim kapacitetima Francuske, i mnogi regioni sada imaju potencijal da proizvode više struje nego što im je potrebno, ali veći deo viškova ostaje neupotrebljen. Slaba međuregionalna povezanost sprečava prenošenje električne energije do drugih provincija i gradova, posebno ka istočnim i južnim priobalnim oblastima, koje pate od periodičnih nestašica. Kineskom energetskom mrežom upravljaju dve državne kompanije, koje su investirale milijarde dolara u izgradnju mreže, ali se suočavaju sa teškoćama u finansiranju novih investicija.
Rim – Sindikati radnika Alitalije zapretili su da će početi sa štrajkom u vreme Božića ukoliko ih italijanska Vlada ne pozove na razgovore o sudbini kompanije. Jedan od sindikata saopštio je da će štrajk biti održan čak i ako bude pao u vreme prazničnog primirja, perioda tokom kojeg je zakonom zabranjeno štrajkovati zbog vrhunca turističke sezone. Sindikati su saopštili da žele da znaju detalje neobavezujućih ponuda za Alitaliju koje su dostavljene prošle nedelje od strane Er Frans-KLM i manje italijanske aviokompanije Er Van. Bord direktora Alitalije odložio je do utorka odluku s kojim će ponuđačem početi pregovore. Vlada, koja u Alitaliji drži 49,9 odsto udela, prošle nedelje nije uspela da donese odluku s kim treba početi razgovore. Italijanski mediji prenose da je Vlada podeljena po tom pitanju. Premijer Romano Prodi priznao je da podele postoje, ali im nije pridao veliki značaj tvrdeći da Vlada temeljno ispituje ponude i da će doneti odluku. Prodi je dodao da će plan restrukturiranja, a ne nacionalnost ponuđača, biti presuđujući faktor u odabiru.
Hanoj – Inostrane banke koje žele da uđu na rastuće tržište Vijetnama suočavaju se sa velikom kulturnom barijerom: većina ljudi ne koristi banke, a puno ljudi nema poverenja u njih. Novac drže u kući i oslanjaju se na pozajmice od strane familije i prijatelja. „Za banke je potrebno previše papira i naknade su previsoke. Ako pozajmim novac od ljudi koje poznajem, mogu da dobijem mnogo bolju kamatu“, izjavio je četrdesetogodišnji Čao Ti Dong. Banke koje dolaze u Vijetnam brzo shvataju da je ova brzo rastuća država mešavina starog i modernog, mesto gde tradicionalno i trendi žive jedno uz drugo. Dok prodavnice sa luksuznom robom niču na sve strane, većina Vijetnamaca je siromašno, a manje od 10 odsto ima račun u banci. Međutim, nedavna studija MEKKINSI & Ko pronašla je dobre mogućnosti za inostrane banke, koje su pokazale povećani interes za Vijetnam od kada je ta zemlja pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji početkom godine. Po prvi put, njima će biti dozvoljeno da otvore više ekspozitura i filijala, kao što to mogu vijetnamske banke. Očekuje se da će bankarsko tržište Vijetnama beležiti godišnji rast od 15 do 20 odsto, procenjuje studija MEKKINSIJA. Mladi Vijetnamci, koji čine više od 60 odsto populacije, imaju mnogo pozitivniji stav prema bankama u odnosu na njihove roditelje.
Berlin – Donji dom nemačkog parlamenta odobrio je u petak uspostavljanje minimalne plate za pismonoše čime je okončan problem koji je stvarao tenzije u vladajućoj koaliciji. Izglasana mera uvešće minimalnu cenu sata između osam i 9,8 evra. Nemačko poštansko tržište trebalo bi da od 1. januara bude potpuno otvoreno za konkurenciju Dojče Postu, a istog dana će na snagu stupiti i odluka o uvođenju minimalne plate. Za minimalac je glasalo 466 poslanika dok je 70 bilo protiv. Međutim, i dalje je neophodna potvrda gornjeg doma koji se sastaje 20. decembra, ali pošto vladajuća koalicija ima veliku većinu u tom domu očekuje se da odluka bude usvojena bez problema.
Jangon – Vojska Mjanmara pozvala je prošle nedelje privatne trgovce dragim kamenjem na veliku aukciju, samo nekoliko dana nakon što su SAD pooštrile zakone kako bi omele izvoz rubina i žada iz ove države koju kontroliše vojska. Obaveštenje koje je objavljeno u Kjemon dejliju poziva trgovce na aukciju dragulja, žada i nakita koju organizuje Unija privrednih holdinga Mjanmara, kompanija koja je u stopostotnom vlasništvu aktivnog i penzionisanog vojnog personala. Aukcija će biti održana od 15. do 19. januara u komercijalnom centru države Jangonu. Mjanmar je jedan od vodećih svetskih proizvođača dragog kamenja i proizvođač oko 90 odsto svih rubina. Aukcije za prodaju dragog kamenja donose najviše novca vladajućoj hunti, koja se suočava sa ekonomskim i političkim sankcijama Zapada zbog uskraćivanja ljudskih prava i odbijanja da preda vlast demokratski izabranoj vladi. Parlament SAD u utorak je usvojio odluku kojom se pooštravaju već oštre sankcije na izvoz dragog kamenja iz Mjanmara. Državna kompanija Mjanmara zaradila je oko 150 miliona dolara na prethodnoj aukciji u novembru. Prva dama SAD Lora Buš, aktivista za ljudska prava, izjavila je da je tom prilikom hunta prikupila polovinu novca kojoj se nadala zbog pritiska na trgovce da ne posluju s Mjanmarom.