VESTI IZ SVETA

Predsednik Venecuele Ugo Čaves naredio je nacionalizaciju industrije cementa i izjavio da njegova vlada ne može da dozvoli cementarama da izvoze sirovine potrebne da se izbori sa problemom nedostatka stambenog prostora. U obraćanju naciji, Čaves je rekao da će vlasnicima cementara, meksičkom Cemeksu, francuskom Lafaržu i švajcarskom Holcimu, biti isplaćena fer nadoknada tokom preuzimanja. „Pripremićemo plan za modernizaciju tih cementara“, naglasio je Čaves. Predsednik Venecuele, koji tvrdi da svoju zemlju vodi ka „socijalizmu 21. veka“, najavio je da će nacionalizacija cementara biti sprovedena u kratkom roku, ali nije precizirao kada. Čaves je već pokrenuo nacionalizaciju sektora telekomunikacija, prirodnog gasa, električne energije, kao i naftne industrije. U Venecueli Cemeks upravlja sa tri cementare koje godišnje proizvode 2,4 miliona tona cementa. Holcim vodi dve cementare istog kapaciteta, dok je proizvodnja u dve Lafaržove cementare 1,5 miliona tona godišnje. I pre ove najave, Čaves je više puta izražavao nezadovoljstvo zbog visokih cena građevinskog materijala i pretio da će preuzeti kontrolu nad kompanijama koje ne budu obezbeđivale jeftin cement za domaće tržište. Prošle godine, on je izjavio da venecuelanske cementare više vole da prodaju cement na inostranim tržištima po višim cenama i upozorio: „Ako cementare ne budu prodavale u Venecueli, okupiraćemo ih“.
Tokio – Kompanija Tokio stil zaustavila je izvoz svojih proizvoda jer rastuće cene čeličnog otpada i snažan jen čine da to bude neprofitabilan posao, izjavio je portparol kompanije. Najveći japanski proizvođač čeličnih nosača stopirao je potpisivanje novih ugovora od februara, rekao je Nobuaki Nara. Dolar je pao ispod 100 jena u martu, prvi put od 1995. godine. Iako se prošle nedelje vratio na vrednost od 102 jena, to je i dalje daleko ispod vrednosti od 120 jena, koja je važila početkom 2007. godine. Tako snažan jen pogađa japanske kompanije umanjujući vrednost zarade u inostranstvu kada je konvertuju u domaću valutu. Osim toga, cene sirovina, uključujući i čelični otpad, povećane su poslednjih meseci. Izvoz, pre svega u Južnu Koreju i jugoistočnu Aziju, predstavlja oko 20 odsto prihoda Tokio stila, rekao je Nara i dodao da bi izvoz ponovo mogao da bude pokrenut kada budu počeli da posluju profitabilno. Nakon nekoliko godina skromnog rasta, japanska privreda nalazi se pred rizikom da padne u recesiju zbog globalne kreditne krize, rastućih cena sirovina i snažnog jena.
Rim – Alitalija će nastaviti da leti, za sada. Međutim, budućnost italijanskog nacionalnog avioprevoznika nije sigurna nakon što je Er Frans-KLM prekinuo razgovore sa sindikatima zbog zahteva za koje tvrdi da će sprečiti kompaniju da se brzo vrati profitabilnom poslovanju. Alitalija je najavila da će sutra saopštiti vladi da li može da preživi. Sindikati su prošle nedelje naglasili da su otvoreni da ponove započnu razgovore, ali nije bilo odgovora kompanije Er Frans-KLM. Bord direktora Alitalije saopštio je nakon hitnog sastanka da „nastavlja da razmatra ponudu za obezbeđenje povratka Alitalije na staze profitabilnosti“. Ukoliko ne bude mogao da oživi pregovore o preuzimanju, bord ima nekoliko opcija. Može da zatraži zaštitu suda zbog ulaska u stečaj, ali prvo mora da objavi da ne može da ispuni finansijske obaveze. Takođe, može da proba da održi kompaniju korišćenjem rezervnih sredstava, verovatno prodajom imovine kao što je i do sada radila, sve dok nova vlada ne bude formirana sledećeg meseca. „Problem nije samo pitanje novca. Problem je ako kompanija izgubi i kredibilitet, ljudi neće rezervisati karte i onda kriza raste“, rekao je Olivijero Bakeli, analitičar za aviotransport na Milanskom univerzitetu. Er Frans-KLM ponudio je za Alitaliju 139 miliona evra, što je oko 20 odsto vrednosti kompanije na berzi i daleko manje nego što se očekivalo da će ponuditi. Takođe, ponuđeno je otpuštanje 2.100 radnika i ukidanje sektora za kargo saobraćaj, kao i prodaja nekoliko aviona za kratke letove pre nego što budu kupljeni avioni za duge letove. Prekid pregovora sa sindikatima predstavlja korak nazad u 15-mesečnim naporima italijanske vlade da proda 49,9 odsto udela u Alitaliji, koja gubi više od milion evra dnevno.