VESTI IZ SVETA

Ruska kompanija Gasprom objavila je u petak da je ostvarila pad profita u trećem kvartalu od 2,8 odsto uprkos rastu prodaje. Državna kompanija prijavila je zaradu od 3,45 milijardi evra. Operativni troškovi porasli su za više od 13 odsto i iznosili 10,28 milijardi evra. Kompanija je bila pogođena oštrim rastom troškova tokom cele godine, posebno zbog viših cena za gas iz centralne Azije koji kupuje radi prodaje u Zapadnoj Evropi, saopštila je kompanija. Ukupna prodaja kompanije u trećem kvartalu iznosila je 14,3 milijardi evra što predstavlja rast od pet odsto u odnosu na isti period 2006. godine. Gasprom, najveća ruska kompanija, često je predmet kritika Zapada kao jedna od potencijalno najjačih politički poluga Kremlja. Nesporazumi oko cene sa susednom Ukrajinom, koja je zavisna od Gaspromovog gasa, zabrinuli su kupce u Zapadnoj Evropi. Skoro polovina prodaje Gasproma odlazi u zemlje izvan bivšeg Sovjetskog saveza.
Brisel – Snažan evro pogodio je trgovinu zemalja evro zone sa SAD i Japanom tokom većeg dela prošle godine dok je izvoz u druge regione rastao, pokazuju podaci statističke agencije Eurostat. Izvoz 13 zemalja koje koriste evro u SAD, koji je njihov drugi trgovinski partner posle Britanije, pao je za jedan odsto na 180,4 milijardi evra u periodu od januara do novembra u odnosu na isti period prošle godine. Američki dolar zabeležio je pad vrednosti od 11 odsto u odnosu na evro prošle godine što je uticalo na dolarski prihod za francuski Erbas i izazvalo žalbe evropskih kompanija da ih pogađaju viši troškovi izvoza. Izvoz u Japan bio je na istom nivou u posmatranom periodu i iznosio 31,5 milijardi evra dok je izvoz evro zone u druge delove sveta porastao za devet odsto. Najveći rast izvoza bio je u Rusiju, za više od 20 odsto, dok je Kina kupila 12 odsto više evropskih proizvoda nego prethodne godine. Kina je preuzela prvo mesto kao najveći uvoznik u evro zonu. Od 1. januara ove godine evro zonu čini 15 država u kojima živi 318 miliona stanovnika.
Pariz – Bruto domaći proizvod Francuske porašće za 0,5 odsto u prvom kvartalu ove godine, saopštila je Banka Francuske prošle nedelje. Prošle godine francuski BDP porastao je za 1,9 odsto dok je vlada očekivala rast od dva odsto. Usporavanje rasta može biti problem za predsednika Sarkozija koji je u junu izabran na tu funkciju obećavajući oživljavanje privrede i povećanje stope rasta BDP za još jedan odsto. Procene Banke Francuske za prvi kvartal poklapaju se sa procenama nacionalnog statističkog instituta Insi koji je u decembru procenio da će privreda Francuske rasti sporije u prvoj polovini ove godine. Insi je predvideo rast BDP Francuske u prvom kvartalu od 0,5 odsto i 0,4 odsto u drugom kvartalu.
Peking – Trgovinski suficit Kine porastao je za 22,7 odsto u januaru u odnosu na isti mesec prošle godine jer je potražnja u inostranstvu za kineskom robom ostala visoka uprkos srahu od usporavanja globalnog privrednog rasta. Poslednji podaci verovatno će pojačati zahteve trgovinskih partnera Kine za postavljanje trgovinskih barijera i kontrolu kineske valute. Trgovinski suficit Kine u prvom mesecu ove godine iznosio je 19,5 milijardi dolara, prenela je državna novinska agencija. Izvoz Kine u januaru porastao je za 26,7 odsto i iznosio je 109,7 milijardi dolara dok je uvoz porastao za 27,6 odsto i iznosio 90,2 milijardi dolara. Međutim, u poređenju sa prethodnim mesecima kineski suficit je opao. Ovo je prvi put od aprila da je Kina ostvarila suficit ispod 20 milijardi dolara. U decembru suficit je iznosio 22,7 milijardi, a u oktobru rekordnih 27 milijardi dolara. Ekonomisti tvrde da će usporavanje privrede SAD smanjiti potražnju za kineskom robom, ali da će Kina i dalje beležiti visoki suficit u razmeni sa SAD.
Riga – Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pohvalio je ekonomski učinak Letonije ali je ocenio da vlasti moraju da se izbore sa inflacijom, koja je najviša u Evropi. Baroso je na pres konferenciji rekao da je zatražio od lidera Letonije da ubrzaju napore na ispunavanju kriterijuma za prelazak na evro. „Evro je jedan razlog zbog kojeg mislim da Evropa može da prođe kroz trenutnu oluju u ekonomskom vremenu“, rekao je Baroso. Kada je 2004. pristupila Evropskoj uniji, Letonija se nadala da će u evro zonu ući 2007. godine, ali zbog visoke inflacije taj cilj je pomeren najranije za 2012. ili 2013. godinu. Privreda Letonije beleži najveći rast u Evropi i njen BDP u 2006. godini porastao je za 11,6 odsto, a u prvih devet meseci prošle godine 11 odsto. Kao rezultat toga, domaća potražnja je pogurala naviše cene, na koje su već uticali globalni trendovi, tako da je godišnja inflacija u januaru iznosila 15,8 odsto. Baroso je ocenio privredni rast Letonije kao impresivan i dodao da je Letonija prva među 27 članica Evropske unije po stopi rasta zaposlenosti.