VESTI IZ SVETA

Majkrosoft korporacija odlučna je da kupi Internet ikonu Jahu ponudom za preuzimanje vrednom 44,6 milijardi dolara, koja je najveća ponuda u pokušaju da konkuriše dominantoj poziciji Gugla u oblasti onlajn pretraživača i reklamnog tržišta. Iznenadna ponuda koja je upućena u četvrtak uveče, a objavljena u petak, stiže u trenutku kada je Jahu u ranjivoj poziciji. Profit kompanije je u stalnom opadanju, a vrednost akcije Jahua pala je na najniži nivo u poslednje četiri godine. Novi menadžment pokušava da preokrene situaciju, ali očekuje još turbulencija u ovoj godini. Najava ponude za preuzimanje podigla je vrednost akcija Jahua za 60 centi dok je vrednost akcije Gugla pala za osam odsto. U pismu bordu direktora Jahua, generalni direktor Majkrosofta Stiv Balmer naveo je da je najveći svetski proizvođač softvera odlučan da spoji dve kompanije. Balmer je u pismu podsetio da je Jahu pre godinu dana odbio prethodnu ponudu tvrdeći da je napravljen preokret u poslovanju, ali je naglasio da je umesto toga Jahu značajno nazadovao. Akcionari Jahua mogu da biraju da li će uzeti novac ili zameniti svoje akcije za akcije u Majkrosoftu tako što bi 50 odsto iznosa dobili u novcu, a 50 odsto u akcijama.
Harare – U prvom objavljivanju zvanične stope inflacije u poslednja četiri meseca, centralna banka Zimbabvea saopštila je da je godišnja inflacija u toj zemlji porasla na 24.470 odsto, što je najviše u celom svetu, ali je daleko ispod nezavisne procene da iznosi 150.000 odsto. U saopštenju objavljenom u petak, guverner Banke rezervi Gideon Gono ocenio je da inflacija ostaje „najrazarajući makroekonomski problem u zemlji“ koji pogađa celokupnu populaciju. Početkom oktobra državna statistička agencija dala je poslednji podatak o inflaciji i navela da iznosi manje od 8.000 odsto. Potom je prestala da objavljuje mesečne izveštaje jer nije bilo dovoljno proizvoda u opustelim prodavnicama kako bi izračunala potrošačku korpu. Gono je kritikovao nezavisne procene o visini inflacije kao „izvrnuta i neprecizna nagađanja“, koja nanose štetu pri planiranju poslovanja i narušavaju kredibilitet države. Međutim, većina Zimbabveanaca verovatno će biti skeptična prema podatku koji je dao Gono. Državne novine Herald podigle su cenu tri puta na tri miliona zimbabveanskih dolara (40 evrocenti), što je treće poskupljenje od oktobra, a reč je o povećanju od oko 200.000 odsto od januara 2007. godine. Računi iz supermarketa pokazuju da je piletina poskupela više od 236.000 odsto od januara prošle do januara ove godine. U istom periodu cena jaja porasla je za 153.000 odsto, a najmanje je poskupeo šećer, samo 64.000 odsto. Gono je zatražio od sunarodnika da iskažu ekonomski patriotizam kako bi se izborili sa krizom do Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. godine u susednoj Južnoj Africi.
Varšava – Šef centralne banke Poljske izjavio je u petak da je 2012. godina najraniji mogući datum kada bi ta zemlja mogla da pređe na korišćenje zajedničke evropske valute evro. Slavomir Skržipek, predsednik Nacionalne banke Poljske, izjavio je da se slaže sa procenama ekonomista da je 2012. najraniji tehnički izvodljivi datum da Poljska prihvati evro, ali je upozorio da je konačna odluka na vladi. U govoru na seminaru centralne banke o rizicima i koristima od prihvatanja evra, Skržipek je naglasio da su Poljskoj potrebne fiskalne reforme pre nego što se veže za evro. Vlada premijera Donalda Tuska saopštila je da se nada da će se prelazak sa zlota na evro dogoditi u narednih nekoliko godina, ali da još nije utvrdila tačan datum.
Brisel – Austrijski OMV, najveća naftna i gasna kompanija centralne Evrope, tražila je od regulatornog tela Evropske unije da odobri „neprijateljsku ponudu“ za preuzimanje mađarske kompanije MOL, saopštila je u petak Evropska komisija. Mađarska vlada snažno se protivi inostranoj ponudi za naftnu kompaniju za koju tvrdi da je nacionalno blago. Evropska unija odlučila je da 6. marta počne razmatranje kako bi taj posao mogao da se odrazi na konkurenciju u regionu. Austrijski OMV trenutno poseduje 20,2 odsto udela u kompaniji MOL i tvrdi da bi preuzimanje donelo korist akcionarima obe kompanije, kao i Mađarskoj. Ponuda OMV vredna oko 14 milijardi evra, pojačala bi njegovu poziciju kao velikog igrača na globalnom tržištu nafte i gasa. OMV je u decembru pokrenuo i sudski postupak protiv mađarskog propisa koji ograničava pravo glasa svim akcionarima MOL na 10 odsto bez obzira koliki je njihov udeo u kompaniji. Najviši sud EU prošle godine proglasio je nezakonitim sličan propis u Nemačkoj koji je ograničavao pravo glasa u kompaniji Folksvagen. OMV je saopštio da je spreman da učini ustupke Budimpešti i da dozvoli predstavnicima vlade da sede u nadzornom odboru kompanije, kao i da ne izmešta sedište iz Mađarske.
Hjuston – Korporacija Ekson Mobil u petak je prijavila najveći godišnji profit među američkim kompanijama od 40,6 milijardi dolara čemu su doprinele rekordne cene nafte na kraju prošle godine. Ekson Mobil postavio je još jedan rekord u SAD kao kompanija sa najvećim kvartalnim profitom od 11,7 milijardi dolara u poslednja tri meseca 2007. godine čime je potukao sopstveni rekord iz četvrtog kvartala 2005. kada je zarađeno 10,71 milijardi dolara. Prethodni rekord u godišnjem profitu takođe je držao Ekson, a zabeležen je 2006. godine kada je zaradio 39,5 milijardi dolara. Ovi rezultati nisu iznenađenje imajući u vidu rekordne cene za barel nafte na kraju prošle godine. Veći deo četvrtog kvartala barel je koštao oko 90 dolara, odnosno za 50 odsto više nego godinu dana ranije. Nadprirodni bili su i ukupni prihodi Eksona koji su porasli za 30 odsto u poslednjem kvartalu i iznosili 116,6 milijardi dolara dok su u istom periodu prošle godine iznosili 90 milijardi dolara. Ekson Mobil proizvodi oko tri odsto svetske nafte.
Stokholm – Proizvođač opreme za bežične komunikacije Erikson prijavio je u petak veliki pad profita u četvrtom kvartalu i najavio da će otpustiti oko 1.000 radnika u Švedskoj kako bi smanjio troškove. Generalni direktor Karl-Henrik Svanberg izjavio je na konferenciji za novinare da će otpuštanja radnika biti i u drugim zemljama širom sveta kako bi bio postignut cilj smanjenja godišnjih troškova od četiri milijarde kruna (424 miliona evra). On je najavio da će svi delovi Eriksona biti pogođeni uštedama. „Moramo da se prilagodimo sporijem tržištu. Preduzimamo poteze da zaštitimo našu konkurentsku poziciju“, rekao je Svanberg. Erikson očekuje da uštede daju rezultate sledeće godine, a najveći deo otpuštanja u Švedskoj biće obavljen kroz program dobrovoljnog odlaska „koliko god je to moguće“. Kompanija za slab rezultat krivi teška vremena u ovoj industriji gde brz razvoj niskoprofitabilnih poslova u zemljama u razvoju smanjuje zaradu. Razvoj i nadogradnja telekomunikacionih mreža na razvijenim tržištima takođe je u opadanju, što je dodatno umanjilo zaradu. Neto profit Eriksona u četvrtom kvartalu pao je za 42 odsto i iznosio 5,6 milijardi kruna (593 miliona evra). Profit za celu 2007. godinu pao je za oko 16 odsto i iznosio 2,34 milijardi evra.
Filton – Najveći putnički avion na svetu A380 postao je prva komercijalna letelica koju pokreće alternativno gorivo nakon što je prošle nedelje napravio prvi probni let sa novim gorivom, saopštio je proizvođač aviona Erbas. Superdžambo poleteo je iz engleskog grada Filtona i obavio let od tri sata do centrale kompanije u Tuluzu, a pokretala ga je mešavina regularnog goriva i tečnog goriva proizvedenog od gasa. Industrija proizvodnje aviona nalazi se pod pritiskom da pronađe način da smanji emisiju ugljenika i da se izbori sa troškovima za gorivo. Erbasov test obavljen je u vreme kada se rivalski Boing i Vridžin Atlantik pripremaju da testiraju model „boing 747“ sa pogonom na biogorivo, koji će sledećeg meseca obaviti let od Londona do Amsterdama. Šef Erbasa za istraživanje alternativnih goriva Sebastijan Remi izjavio je da se nada da će do 2025. godine oko 25 odsto goriva stizati iz alternativnih izvora. Kompanija testira gorivo proizvedeno iz gasa (GTL), koje ne sadrži sumpor, ali priprema osnove i za razvoj drugih alternativnih goriva kao što je tečno gorivo iz biomase.
Brisel – Evropska unija pokrenula je prošle nedelje novu istragu o tome da li su Kina, Južna Koreja i Tajvan nedozvoljeno prodavale čelik ispod cene i naneli štetu evropskim prozvođačima čelika, a u decembru je već pokrenula dve istrage o kineskom uvozu gvožđa i čelika. Proizvođači kao što su ARSELORMITAL i TISENKRUP žale se da nerđajući hladnovaljani ravni proizvodi od čelika, koji se koriste u građevinskoj industriji, preplavljuju evropsko tržište. Rastući uvoz čelika (3.300 odsto u poslednjih pet godina) smanjio je cene za četvrtinu, saopštila je Evropska konfederacija industrija gvožđa i čelika (Eurofer). Oni su tražili nametanje dodatne naknade od 40 odsto na uvoz tvrdeći da je kineska proizvodnja „izvan kontrole“. Prema svetskim pravilima trgovine, EU ima pravo da uvede ekstra naknadu za uvoz ukoliko prikupi dokaze da ove države nedozvoljeno prodaju proizvode ispod cene. Evropa ne priznaje da kineske kompanije posluju u uslovima normalnog tržišta jer je kineska privreda u velikoj meri kontrolisana od strane države, a vlada subvencioniše troškove za iznajmljivanje prostora i energente. Bilo kakve trgovinske sankcije koje bi usledile nakon nove istrage Evropa bi mogla da uvede najranije u novembru kada zvaničnici mogu da daju predlog za uvođenje privremenih antidamping naknada. Evropa je najveći trgovinski partner Kine i uvozi sve više i više proizvoda, a deficit u toj razmeni povećao se za četvrtinu u prvih deset meseci prošle godine.