VESTI IZ SVETA

Ministar finansija Kanade izjavio je u petak da će zahtevati da se Kini uputi snažnija poruka u vezi sa kontrolom valute sa sastanka ekonomskih lidera najbogatijih zemalja koji će biti održan sledećeg meseca. Džim Flaerti izjavio je da ne može da govori u ime svih ministara koji će se sastati 9. februara na sastanku G7 u Tokiju, ali je naglasio da će Kanada biti čvrsta u stavu da Kina dozvoli svojoj valuti juanu da dobije na vrednosti. Njegov poziv sigurno će biti pozdravljen od strane američkih proizvođača i predstavnika Kongresa SAD koji krive monetarnu politiku Kine za štetu koja je naneta američkom izvozu i ukidanje radnih mesta u SAD. Peking je dozvolio postepeni rast juana prema dolaru, ali SAD i druge države traže bržu akciju. U grupi G7 nalaze se i SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija. Na poslednjem sastanku u oktobru, ministri finansija tih zemalja pozvali su kinesku vladu da smanji kontrolu valute, ali taj zahtev nije bio toliko snažan kako su neki želeli. Flaerti, koji boravi na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, govorio je i o tome kako slabljenje američkog dolara utiče na kanadsku privredu. „Smanjeni privredni rast SAD direktno pogađa Kanadu, posebno smanjenje poverenja potrošača i potrošnje“, rekao je Flaerti. Kanadski dolar ojačao je više od 60 odsto u odnosu na američki u poslednjih pet godina i prošlog septembra premašio ga po vrednosti po prvi put u poslednjih 30 godina.
Da li Će propasti prodaja Alitalije zbog pada Prodijeve vlade?
Milano – Pad vlade Romana Prodija izazvao je zabrinutost da bi dogovor o prodaji avioprevoznika Alitalija kompaniji Er Frans mogao da propadne, ali se očekuje da će taj događaj imati mali uticaj na već usporeni privredni rast. Odlazeća vlada proglasila je Er Frans za najboljeg ponuđača za kupovinu udela od 49,9 odsto koliko država ima u Alitaliji. Prodaji se snažno opiru političari sa severa zemlje zbog plan Er Fransa da milanskom aerodromu Malpensa oduzme status jednog od dva centralna aerodroma Alitalije. Akcije Alitalije zabeležile su na početku trgovanja u petak pad vrednosti od četiri odsto, ali je na kraju dana njihova vrednost porasla za 1,27 odsto. Nasuprot tome, akcije Medijaseta porasle su za 3,39 odsto zbog očekivanja da će njegov vlasnik, bivši premijer Silvio Berluskoni, ponovo preuzeti vođenje vlade. Berluskonijeva stranka Forca Italia u bliskom je savezništvu sa Severnom ligom, jednim od glavnih protivnika ponude Er Fransa. Analitičari ne očekuju odlaganje razgovora između Er Fransa i Alitalije imajući u vidu potrebu hitnog rešavana problema italijanske kompanije koja gubi milion evra dnevno. Drugoplasirani ponuđač, drugi italijanski avioprevoznik Er Van, nastavio je da lobira za svoju ponudu uprkos tome što je vlada izabrala Er Frans i čini se da su njihove nade oživele zbog promene vlade.
Lusaka – Vlada Zambije predložila je povećanje poreza za inostrane rudarske kompanije koje posluju u toj državi kao i povećanje naknada na zaradu od bakra, saopštio je ministar finansija te zemlje. Od zvaničnika ove osiromašene države očekivalo se da preduzmu korake kako bi unovčili svetski bum bakra. Plan, koji je predstavio ministar finansija Ngandu Magande kao deo predloga budžeta za 2008. vrednog 3,7 milijardi dolara, predviđa povećanje korporativnog poreza za rudarske kompanije sa 25 na 30 odsto, povećanje naknade na zaradu od bakra sa 0,6 na tri odsto i uvođenje visokog poreza na profit od bakra i drugih metala. Predlog budžeta u narednih nekoliko meseci razmatraće parlament Zambije i verovatno će ga usvojiti. Vađenje bakra je žila kucavica privrede te države i izvoz bakra čini 60 odsto ukupnog izvoza Zambije. Međutim, zbog poreskih olakšica koje su date inostranim rudarskim kompanijama početkom decenije, kada je cena bakra bila niska, a ta industrija doživljavala pad, budžet Zambije dobijao je male prihode. Kanadske, indijske, kineske i australijske rudarske kompanije investirale su velike iznose u Zambiji. Zbog pritisaka opozicije, sindikata i međunarodnih institucija, vlada Zambije više od godinu dana obećavala je povećanje poreza.
Milano – Parmalat je imao „računovodstvenu rupu“ od 170 miliona evra šest godina pre nego što je ovaj gigant bankrotirao zbog duga od 14 milijardi evra u najvećem evropskom slučaju bankrota, izjavio je u bivši revizor Parmalata u nastavku suđenja. Odgovarajući na pitanja tužilaštva tokom saslušanja prošle nedelje u Milanu, bivši radnik računovodstvene firme Grant Tornton Mauricio Bjanki priznao je da je bio svestan finansijskih problema Parmalata. Bjanki je optužen za varanje berze u Milanu u vezi sa problemima Parmalata, što je pogodilo hiljade malih investitora koji su uložili novac u obveznice te kompanije. Prema novinskim izveštajima sa suđenja, Bjanki je izjavio da je o onome što je otkrio obavestio bivšeg finansijskog direktora Parmalata Fausta Tona. „Ali, on mi je rekao da nastavim dalje i da će rupa biti popunjena za tri godine. To sam se i ja nadao“, rekao je Bjanki tužiocima. U Milanu Bjanki je optužen za varanje berze, opstruisanje regulatornog tela berze i falsifikovanje revizorskih izveštaja, zajedno sa osnivačem Parmalata Kalistom Tancijem i drugim bivšim revizorima i bankarima. Banke i revizorske kuće odbacuju krivicu u slučaju Parmalat. Bjanki je već osuđen na devet godina zatvora na drugom suđenju u Parmi.
Sofija – Najveća bugarska čeličana Kremikovci spremna je za prodaju ukrajinskom tajkunu Konstantinu Zevagu, izjavio je u petak generalni direktor čeličane. Aleksander Tomov rekao je da su pregovori sa Zevagom o prodaji većinskog udela u „poslednjoj fazi“. On je takođe rekao da je trenutni većinski vlasnik Kremikovca, indijski Global Stil holding, koji je u vlasništvu indijskog tajkuna Pramoda Mitala, pristao da bude pronađen novi investitor. „Razgovori su vođeni uz pristanak Mitala. Do dogovora će doći, to je sada neizbežno“, rekao je Tomov bugarskoj nacionalnoj televiziji. On je potvrdio da je Zevago potencijalni kupac, ali nije otkrio detalje sporazuma. Aktuelni vlasnik nije uspeo da obezbedi investicije od 140 miliona evra, pre svega za zaštitu životne sredine. Čeličana se nalazi pored Sofije i smatra se da je najveći zagađivač prestonice. Zevago (34) je milijarder koji posluje u sektorima bankarstva i rudarstva i vlasnik je većinskog udela u najvećem proizvođaču rude gvožđa u Ukrajini, kompaniji Ferekspo. Global Stil kupio je 71 odsto čeličane Kremikovci u 2005. godini i obavezao se da investira 300 miliona dolara (204 miliona evra) u periodu od tri godine. U čeličani radi 8.000 radnika koji su početkom godine tražili isplatu zaostalih plata i poništavanje ugovora sa Mitalom.
Madrid – Stopa nezaposlenosti u Španiji porasla je na 8,6 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine zbog oštrog smanjenja otvaranja novih radnih mesta dok je u prethodnom tromesečju iznosila 8,03 odsto, saopštio je Nacionalni institut za statistiku. U saopštenju instituta navodi se da je prošle godine u Španiji otvoreno 475.100 radnih mesta dok je od poslednjeg kvartala 2006. do kraja trećeg kvartala prošle godine otvoreno 615.000 radnih mesta. Španija je od 1996. jedan od najvećih motora u Evropi za stvaranje radnih mesta s obzirom na to da je otvarala više od 600.000 radnih mesta godišnje i dramatično smanjila jednu od najviših stopa nezaposlenosti u regionu. Otvaranje novih radnih mesta opalo je poslednjih meseci jer je građevinska industrija usporila rast zbog viših kamata i težih uslova za dobijanje kredita.