Foto: N1/screenshotU Srbiji je, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, afrička kuga svinja potvrđena u 1.154 gazdinstva na teritoriji 32 opštine. Više stotina svinja je uginulo zbog te bolesti, a 18.000 je eutanazirano. Zaraza se lako i brzo širi, a pravog leka nema.
Kada je u maju u Mrčajevcima registrovana afrička kuga svinja urađeno je sve i žarište bolesti je bilo sanirano, rekao je za N1 veterinar specijalista Zoran Debeljak.
Međutim, samo dva meseca kasnije, ista bolest, koja se pojavila i na istoku Srbije, a potom raširila među svinjama u čak 32 opštine, desetkovala je mnogobrojna gazdinstva širom Srbije.
„U Srbiji su prvi slučajevi afričke kuge registrovani 2019. godine. Potom se i 2020. ova bolest proširila iz Bugarske i Ruminije kroz polulaciju divljih svinja. Međutim, u 2023. godinu smo ušli sa dosta lošom situacijom u istočnoj Srbiji, a potom se bolest proširila do Čačka i on predstavlja najzapadniju teritoriju gde se pojavila. Kada je prvi put ove godine u Mrčajevcima tokom maja registrovana svinjska kuga, otkrili smo da je pojavljivanje bolesti bilo povezano sa ilegalnim transportom zaraženih svinja. Uspeli smo da to žarište saniramo i u dužem vremenskom periodu vršen je nadzor kao i praćenje bolesti“, rekao je Debeljak u Danu uživo.
On je naveo da se, s obzirom na dosadašnja iskustva i specifičnu prirodu bolesti, moglo očekivati da se zaraza ponovo pojavi.
„Period inkubacije je do 20 dana, a virus je veoma otporan u spoljašnjoj sredini. Klinička slika koja se u početku javlja je dosta nespecifična – apatija, povišena temperatura. Tek kasnije se to menja, ali onda već bude prekasno jer se zaraza već raširila. A najveći problem predstavlja što za afričku kugu ne postoji ni vakcina kao ni lek za lečenje ove bolesti“, rekao je veterinar.
On je objasnio da se zaraza lako širi, načešće u početku transportom zaraženih životinja i dovođenjem istih na „čiste teritorije“. Bolest se širi između životinja, ali i sam čovek sam čovek širi bolest preko kontaminiranog odela, obuće, opreme, prevoznih sredstava, odnosno, svega sa čime su zaražene životinje došle u kontakt.
Debeljak je istakao i da virus afričke kuge svinje nije opasan za čoveka.
„Međutim, zaraženo meso je higijenski neispravno meso. Čak i u zamrzivaču virus u mesu može preživeti čak i nekoliko godina, odnosno, mnogo duže od toga koliko u zamrzivaču čuvamo meso. Kada mi posle, na primer, godinu dana uzmemo to zaraženo meso mi sa njim oslobađamo i viru. Izbacujemo ga u spoljašnju sredinu i on ponovo pronalazi put životinja koje će zaraziti“, objasnio je veterinar.
Zbog toga što ne postoje ni lek ni vakcina kojom bi se životinje zaražene afričkom svinjskom kugom mogle lečiti, jedini način borbe sa ovom bolešću je držanje/čuvanje životinja kako bi im se onemogućio kontak sa zaraženim životinjama, stroga kontrola transporta životinja.
„Kada je reč o prgnozama i šta će se dalje dešavati, teško je to reći, ali ja nisam optimističan. Odavno nismo imali ozbiljnu pretnju svinjama i svinjogojstvu u Srbiji kao što je to sada“, rekao je Debeljak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
