Višak u kasi nije dobar za privredni rast

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. pa sta znaci suficit. znaci da nije dobvro planirano. da je dobro planirano budzet bi bio uravnotezen prihodi bi bili jednaki rashodima. suficit pokazuje da je budzet radjenm diletantski, da nema dovoljno investicija gde bi se sredstva plasirala. jadno je s cim se mi hvalimo. kao sto nije u redu deficit nije ni suficit, to samo pokazuje neznanje i glupavost onih koji prave budzet.

   1. E boky, ajde nemoj da kvaris ovako dobar tekst svojim komentarom……Nemoj nikog da pljujes, iskazi nezadovoljstvo na jedan uljudan nacin, svojstven nasim piscima i diplomatama s kraja 19 veka i pocetka 20-og, gospodski i sa stavom bez lupanja gluposti……….Jer, Srbija je svoju reputaciju koju je imala u svetu zasluzila pre svega ljudima poput Tesle, Pupina, Ducica, Pancica, Mese, matematicara, hemicara, trgovaca i raznih vladika i patrijarha i mase drugih zasluznih gradjana……a oni nisu vikali i psovali kad su radili vazne drzavne poslove, sto se vidi kako je Srbija tada izgradjena….I danas su najlepse gradjevine iz tog perioda i cela infrastruktura drzave je tada dobila obrise ovoga kako izgleda danas……Zato ti Boky kazem, gospodski……. :))

2. Суфицит сам по себи не може да буде добар за привредни раст али тај плус неће да испари, држава ће тај суфицит свакако потрошити било кроз превремену отплату кредита или неке бонусе или кроз пребацивање за наредну годину. Наравно да је лоше да суфицит буде циљ сам по себи и да држава због диже порезе само да би остварила вишак у каси који није потрошен али је та квазикејнзијанска политика „стимулисања тражње“ ДС врло превазиђена у свету. Грчка је само још једна у низу земаља које су се опекле због те реторике „привредног раста“ као последице државне потрошње. Постоји разлог зашто свака од најуспешнијих економија света (Швајцарска, Јапан, Норвешка) води строгу фискалну политику и има штедљив однос према привреди.

   Све што Србија треба да уради јесте да прекине са субвенцијама, крене у резање пореза произвођачима и континуално ради на смањењу сопствених расхода (првенствено непроизводних и измишљених, агенцијских).

   1. Bas tako !

3. Kakav tekst! Svaka čast! Odavno nisam pročitao ovako dobro napisan članak.

4. molim administratora da objavi moj komentar, kojim zelim da pokazem moje vidjenje budzeta, prihodne i rashodne strane kroz sledeci primer:
   ja i moja dva druga smo rucali u jednom restoranu, krajnji racum je bio 30 dinara. odlucili smo da racun podelimo. znaci, svaki od nas je platio po 10 dinara. s obzirom da ja sumnjam u sve, pozovem sefa restorana, on utvrdi da je nas racun 25 dinara , a ne 30…i naredi konobaru da nam vrati 5 dinara. posto 5 dinara ne moze podjednako da podeli na 3 dela, konobar predlozi da svakom od nas vrati po jedan dinar, a da dva dinara on zadrzi na ime baksisa. mi smo se slozili…. e sad, ovako, ako sam ja platio 10 dinara a vracen mi je dinar, znaci da sam potrosio 9 dinara. to isto vazi i za moja dva druga. prema tome, 3 puta 9 je 27, tome dodamo i 2 dinara kod konobara, to je zajedno 29 dinara. PRVO je u opticaju, na trzistu bilo 30 dinara, a sada je 29 dinara…PITANJE JE gde je taj trideseti dinar? ..eto, postovani citatelji TO JE BUDZET, TO SU PRIHODNE I RASHODNE STRANE, SUFICITI I DEFICITI…pozdrav iz Metohije