Više od 100.000 ljudi u Beču ima srpski pasoš

Cilj nam je da broj automobila na gradskim ulicama smanjimo na ispod 15 odsto u nekom narednom periodu. Osim toga, radimo na povećanju kvaliteta života, na tome kako da uprkos raznim tehnološkim promenama svakom stanovniku obezbedimo ugodan i prijatan život. Da niko ne bude zanemaren, ni diskriminisan. Naravno, ovo zajedno ne bi moglo bez tehnoloških inovacija, a u planu je strategija koja podrazumeva da se dosta toga uradi do 2020, kaže u razgovoru za Danas Klemens Himpele, rukovodilac Sekretarijata Uprave grada Beča koji se bavi privredom, zapošljavanjem, statistikom, ali i inovacionim strategijama. Deo te strategije tiče se osnivanja novih preduzeća i njihovog finansiranja, napominje Himpele, a deo je posvećen Beču kao gradu gde se susreće veliki broj ljudi, između ostalih i Srba.

* Pomenuli ste veliki broj ljudi sa strane, samo sa prostora bivše SFRJ je dosta njih otišlo u Austriju, najviše u Beč. Kako uspevate da primite sve te ljude i da imate jednu od najmanjih stopa nezaposlenosti u Evropi?

– U pravu ste, duga je istorija kod nas prožimanja i spajanja najrazličitijih nacija i kultura. Unutar EU Beč je zapravo poznat po tome, jer ima najveći udeo stanovnika rođenih u inostranstvu. Jedna trećina čak. Samo sa srpskim pasošem je negde 100.000 njih. Imamo prednost zato što među pridošlicama ne postoji nijedna dominirajuća nacija, svi su izmešani. Naša politika je, da ko god dolazi u Beč mora da ima šansu da se zaposli. Naravno, problema ima i u tom segmentu, pogotovo što je u poslednjih 15 godina broj stanovnika uvećan za 300.000, što se odražava na tržište rada. Trenutno imamo najveću stopu nezaposlenosti ikada, oko 10 odsto. Velika je nezaposlenost na nivou cele zemlje. Beč raste, ali tome doprinosi i ekonomska kriza, zato inovativnim rešenjima pokušavamo da generišemo nova radna mesta koja će biti na raspolaganju i Austrijancima i svima onima koji su došli sa strane. Ono što je bitno i što zahteva izmenjena struktura rada jeste sistem obrazovanja. Grad se trudi da svima koji imaju ograničeno obrazovanje omogući da se prekvalifikuju i dokvalifikuju, kako bi bili konkurentniji. Trenutno bez srednje škole i studija teško može da se dođe do posla.

* Gde ima prostora za zapošljavanje, u kojim oblastima, a gde je problematično?

– Stopa nezaposlenosti je najveća u zanimanjima koja zahtevaju nisko kvalifikovanu radnu snagu. Tržište je dosta nesigurno i u oblasti trgovine, jer se težište prebacuje sve više na onlajn trgovinu. Dobrih šansi za zapošljavanje ima u sektoru IT, ali i u pružanju socijalnih usluga i tuđe nege, jer ima dosta starijih stanovnika. Perspektivna oblast je i istraživanje i razvoj.

* Da li je obrazovni sistem prilagođen tim novim potrebama, porastu nezaposlenosti?

– U Austriji je u toku proces koji teži tome da se svi unutar obrazovnog sistema nađu do 18 godine. Dakle, da se sistem ne napušta pre toga. To je uslovljeno činjenicom da smo svesni da postoje problemi u obrazovnom sistemu, pre svega zbog niske socijalne propusnosti, odnosno pristupa nižim socijalnim slojevima. Beč je aktivan u ovoj drugoj oblasti, da nekome ko propusti prvu šansu omogući da se uključi u sistem i da dobije drugu, treću, četvrtu šansu da se dokvalifikuje i posle toga nađe posao.

* Ostaju li najbolji studenti i stručnjaci u Austriji ili odlaze u druge zemlje, kao što je to slučaj kod nas?

– Taj problem u Austriji nemamo. Imamo nešto što se zove „cirkulacija mozgova“, što znači da visokokvalifikovani ostanu u Austriji. Naravno, ima dobrih stručnjaka koji odlaze u inostranstvo kako bi sticali nova iskustva. Najveći deo onih koji dolaze u Beč su visokokvalifikovani. Više je svakako onih dobrih koji dolaze, nego odlaze. I to je naša prednost.

* Daje li Grad subvencije za zapošljavanje?

– Privredna agencija Beča pruža finansijsku podršku građanima. Dajemo vrlo povoljno kancelarijski prostor svima koji započinju posao, podržavamo dobre projekte i trudimo se da pojednostavimo birokratiju za sve koji hoće da otvore preduzeće.

* Beč je poznat po dobro razrađenom sistemu socijalnog stanovanja. Veliki broj građana živi u gradskim stanovima, kako to funkcioniše?

– Rekao bih da više od 60 odsto stanovnika u Beču živi u stanovima za koje grad subvencioniše zakupnine. To ukazuje da se ne radi samo o konceptu namenjenom za one koji nemaju para, već je namenjen i srednjem sloju. Beč ima dugu tradiciju socijalnog stanovanja, godišnje se 13.000 stanova subvencioniše na ovaj način. Pritom, nema getoizacije, jer se ti stanovi nalaze u različitim delovima grada i o tome se vodi računa. Sporedni efekat je da je tržište izdavanja stanova regulisano i kontrolisano i sa time nemamo problema. Nigde u Evropi ne postoji grad koji na taj način podržava socijalno stanovanje. To je na neki način DNK grada Beča. Sproveli smo anketu i tražili od građana da se odluče da li su za privatizaciju tih stanova, međutim 80 odsto je reklo da je protiv.

* Kod nas se sada pokreće pitanje naplate poreza stanodavcima. Kako je to kod vas regulisano?

– Mi polazimo od toga da svi uredno izmiruju poreze. Preduzeća koja upravljaju stambenim objektima koji se iznajmljuju građanima su zakonski u obavezi da plaćaju porez, ali u poslednje vreme pojedinci turistima iznajmljuju stanove na kraće vreme i to je nešto što treba regulisati. Prema nekim procenama na taj način se turistima u Beču iznajmljuje nekih 6.000 stanova i tu smo u fazi izmene zakona o subvencionisanju turizma kojim bi trebalo da rešimo ovaj problem.