Više od 2,4 miliona ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi pati od depresije

S obzirom na psihološke efekte pandemije COVID-19, globalna rasprostranjenost anksioznosti i depresije porasla je za ogromnih 25 odsto samo u prvoj godini pandemije, pokazalo je istraživanje o depresiji koje je sprovedeno u deset zemalja Evrope, uključujući i Srbiju.

Depresija je najčešći mentalni poremećaj danas, istaknuto je na panel diskusiji na Globsec forumu u Bratislavi gde su predstavljeni rezultati istraživanja, a veliki deo populacije i dalje ima predrasude u vezi sa problemima mentalnog zdravlja i većina slučajeva depresije se i dalje ne leči.

“Od depresije boluje 3,8 odsto stanovništva širom sveta, uključujući pet odsto odraslih, a ovaj procenat je još viši kada je reč o osobama starijim od 60 godina. Baš kao što pokušavamo da se uhvatimo u koštac sa pandemijom COVID-19, moramo se fokusirati na borbu protiv ovog sve većeg problema koji pogađa celokupno društvo”, rekao je Jozef Šuvada, član Izvršnog odbora SZO.

Istraživanje je pokazalo da 7,2 odsto ljudi boluje od hronične depresije, da je u centralnoj, istočnoj Evropi i na Baltiku 2,4 miliona ljudi koji se nose sa ovom bolešću, i da polovina onih sa depresijom nema terapiju.

Jedan od podataka iz istraživanja pokazao je i da 60 odsto samoubistava bude izazvano depresijom. Uprkos tome, većina zemalja ne vodi dovoljno brige o mentalnom zdravlju svog stanovništva.

U nacionalnom zdravstvenom planu depresiju imaju jedino Estonija i Slovenija od deset posmatranih zemalja, nijedna ne koristi podatke o ovoj bolesti prilikom planiranja, dok polovina, gde se nalazi i Srbija, ima predstavnika u vlasti koji se bavi time.

„Uprkos očiglednoj potrebi da se unapredi briga o mentalnom zdravlju, većina zemalja centralne i istočne Evrope i Baltika zaostaje za EU prosekom po pitanju ukupnih ulaganja. Profesionalne kapacitete, kao i brigu zajednice o ljudima koji su u najvećem riziku od depresije, takođe treba unaprediti”, rekla je Ana

Mihalkova, regionalni koordinator Istraživanja o depresiji iz agencije za odnose s javnošću Seesame.
Integrisana nega, sistem usredsređen na pacijenta, koji podržava osobe sa depresijom tokom njihovog života i u celom zdravstvenom sistemu, je od suštinskog značaja za pružanje adekvatne podrške i lečenja.

Integracija usluga mentalnog zdravlja i usluga socijalne pomoći, kako je rečeno, može povećati stopu lečenja i smanjiti teret bolesti.

„Pacijenti oboleli od depresije i njihove porodice zaslužuju istu vrstu strateškog plana kao i pacijenti koji boluju od karcinoma”, rekao je Andrej Vrsanski, direktor Lige za mentalno zdravlje, najveće krovne organizacije korisnika i pružalaca usluga mentalnog zdravlja u Slovačkoj.