Privrednike više iritira nedoslednost mera od ograničenja Kriznog štaba 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIĆ

Posle pet dana delimičnog zatvaranja od juče ujutru ne mogu da rade jedino tržni centri i ugostitelji.

Krizni štab je ostavio katance na tržnim centrima, a ugostiteljima je omogućio da rade dostavu, kao i šaltersku prodaju hrane, što se najviše odnosi na prodavnice brze hrane. Kafići na šalterima, takođe, mogu da prodaju kafu i piće. Međutim, to im ni izdaleka nije dovoljno da preguraju krizu tokom koje ne samo da ne računaju na zarade, već samo gledaju kako da prežive. Poseban problem imaju vlasnici noćnih klubova i barova koji sada već punu godinu ne mogu da rade.

Za noćne klubove i barove koji ne rade već 12 meseci ovo nije ništa novo, kaže predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić.

„S druge strane, šire posmatrajući ugostiteljstvo, jasno je da smo svi mi kolateralna šteta COVID19 i Vlada bi morala svima srazmerno da pomogne. Problem sa nama je što za nas koji uopšte ne radimo pomoć u vidu minimalca je omča oko vrata u vidu doprinosa“, napominje Relić za Danas.

To što je omogućena dostava i šalterska prodaja hrane, kako kaže, zavisi od vrste objekta i nekima sigurno znači, ali to je samo mali deo problema, odnosno „mizeran procenat“.

„Imali smo sastanak sa premijerkom Anom Brnabić i ministrima trgovine i finansija Tatjanom Matić i Sinišom Malim i pokazana je dobra volja da se pomogne onima kojima je rad u potpunosti zabranjen, dakle pre svega noćnim klubovima i barovima“, ističe Relić i napominje da su trenutno u pregovorima i da traže najbolji način da ih država „prepozna“ i pomogne im da opstanu.

Privrednike više iritira nedoslednost mera od ograničenja Kriznog štaba 2

Ove nedelje bi trebalo ponovo da razgovaraju na tu temu, a Relić podseća da prosečan noćni klub sa 10 zaposlenih za poreze, rentu i ostale takse sada duguje već 10 miliona dinara, a u aprilu će biti godinu dana kako uopšte ne mogu da rade.

Ugostitelj iz Zrenjanina za naš list kaže da su mere u ovom obliku besmislene i da bi mnogo logičnije bilo da su sve zatvorili na dve nedelje, tako bi bili bolji efekti, a da ih ovako nema.

„Kada je prošlog utorka rečeno da će raditi samo apoteke, prehrambene prodavnice i benzinske pumpe ispostavilo se da nije baš tako. Pročitao sam Uredbu, gde se vidi da nije tako i da ne mogu da rade osim ugostitelja, teretane, frizeri, kozmetičari, a da je mnogo duži spisak onih koji mogu da rade. Bilo bi bolje da su onda tako i rekli, ko ne može, a ne ko može da radi“, napominje vlasnik restorana u Zrenjaninu.

Ono što mu je, kako kaže, bilo nelogično jeste to da su pekare normalno radile i u njima je bio moguć neposredan kontakt između prodavca i kupca, dok su u isto vreme šalteri fast fud radnji bili zatvoreni, mogli su da rade samo dostavu. To je, kako kaže, potrajalo tri dana, da bi u subotu dobili obaveštenje da mogu, ipak, da otvore šaltere za prodaju hrane.

„Mislim da ja ne ugrožavam nikog, od kada je počela epidemija pridržavamo se svih mera i nemamo gužvu, tri ili četiri stola su zauzeta na 150 kvadratnih metara. Ali, dok god se u markete pušta tako veliki broj ljudi, ovakve mere su besmislene“, naglašava on.

Nikoga nije otpustio, mere pomoći u minimalcima prošle godine je uzeo i sada, ističe, plaća odložene doprinose. Svakog meseca stižu mu rate za otplatu tog duga, u isto vreme mora da plaća i doprinose i poreze za ovu godinu.

„To što ne zatvaraju sve, što nisu odložili plaćanje poreza i doprinosa za ovu godinu samo je dokaz da država ne stoji finansijski najbolje. Daleko smo mi od ekonomskog tigra, činjenica je da je novca sve manje“, napominje naš sagovornik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari