Više od pola miliona sezonaca radi na crno – krivi poslodavci

U pitanju je novi zakon koji bi Vladi trebalo da bude predstavljen do kraja godine, a kojim će biti predviđene nove prekršajne kazne za poslodavce koji sezonske radnike budu angažovali na crno.

Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da od ukupno 570.696 neformalno zaposlenih lica, dakle reč je o neprijavljenim radnicima, oko dve trećine (374.879) radi u poljoprivredi. U odnosu na prethodnu godinu, povećanje neformalne zaposlenosti je posebno uočljivo beš tu tom sektoru – devet odsto, odnosno 30.809 lica.

Dok nadležni smatraju da će nova zakonska regulativa doprineti uvođenju sezonskih radnika u legalne tokove, stručna javnost smatra da samo one nisu dovoljne da se taj proces uspešno i sprovede, iako podržava sprovođenje takvih mera. Nadzor nad primenom tog zakona vršiće inspekcija rada i Poreska uprava.

– Napominjemo da su Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije predviđene i druge mere. Osnovni cilj Nacionalnog programa je smanjenje učešća sive ekonomije u BDP Srbije sa 30,1 odsto na 26,7 odsto. Da bi se to ostvarilo, potreban je efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije, unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane i podizanje svesti o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacija za poštovanje propisa – navode u Ministarstvu za rad.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za Danas da podržava donošenje zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

– Kao sindikalac podržavam sve zakonske odredbe koje omogućavaju da se eliminiše zapošljavanje u oblasti „sive ekonomije“. LJudi koji rade „na crno“ ne mogu da računaju na penzijsko i zdravstveno osiguranje i svakako je i u njihovom interesu da ih poslodavci kod kojih rade i prijave. Tačno je da postoji jedan broj radnika koji ne razmišljaju o budućnosti i na svoj zahtev rade „na crno“. Međutim, tvrdnje poslodavaca da većina radnika navodno traže da ih ne prijave uglavnom predstavlja njihov izgovor zašto izbegavaju plaćanje dažbina državi. S obzirom na takvo ponašanje poslodavaca i veliki broj zaposlenih sezonskih radnika u „sivoj zoni“ nikako ne bi trebalo dozvoliti da zakon koji se najavljuje ostane „mrtvo slovo na papiru“. Drugim rečima, donošenje tog zakona neće biti dovoljno, odnosno neće biti garant da zapošljavanja „na crno“ i dalje neće biti – kaže Ranka Savić.

Prema njenim rečima, potrebno je da nadležni u državi rade svoj posao i da pojačaju kontrolu poslodavaca da li prijavljuju svoje radnike ili ne.

– Da je Ministarstvo za rad obavljalo svoj posao kako treba dosad, kao i drugi nadležni organi, ne bismo se našli u situaciji da više od pola miliona ljudi sezonske poslove obavlja „na crno“. Prema tome samo striktna kontrola i sankcije prema onim poslodavcima koji ne poštuju zakonska rešenja su garant da će borba protiv „sive ekonomije“ biti uspešna – kaže Savićeva.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je nerealno očekivati da svi sezonski poljoprivredni poslovi mogu da se uvedu u legalne tokove.

– Određeni sezonski poslovi svakako mogu da se obavljaju bez da su radnici neprijavljeni. Sa druge strane postoje poslovi koji su takve prirode da se vlasniku ne isplati da angažuje dodatnu radnu snagu ako bi morao da je prijavi. U tom slučaju je na gubitku i on, ali i oni koji bi zaradili neki dinar kod njega da ih je angažovao. Stoga bi trebalo napraviti zakonska rešenja koja bi u oblasti poljoprivrede uvažavale određene specifičnosti i ne treba po svaku cenu insistirati da se sve dovede pod jedan kalup – zaključuje Kovačević.