Više od polovine članica AmCham-a očekuje povećanje obima poslovanja i rast

U 2021. godini većina kompanija članica AmCham-a (56%) očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok 30% planira novo zapošljavanje.

Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da njihova očekivanja u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine.

Najoptimističniji pokazatelj je u vezi sa planiranim investicijama – čak 2/3 članstva planira da dodatno investira u narednoj godini, što govori o njihovoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije.

Najveći izazov u narednoj godini 70% članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave 48%, dok 46% zamera nepredvidivost izmene i primene propisa.

Najveća administrativna opterećenja za članice proizilaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja.

Prezentaciji rezultata AmCham-ovog istraživanja „Osmo prolazno vreme“ prisustvovali su, i u diskusiji učestvovali, premijerka Ana Brnabić, Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Maja Popović, ministarka pravde, Darija Kisić-Tepavčević, ministarka rada, zapošljavanja i socijalne politike i Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija.

Tokom 2020. godine, 65% kompanija članica AmCham-a beleži pad poslovanja, a uticaj pandemije najviše se odrazio na pad investicija, zatim na pad profita i prihoda, dok je zaposlenost u najvećoj meri održana na nivou iz prethodne godine – navodi se u godišnjem AmCham istraživanju poslovne klime i poverenja investitora „Osmo prolazno vreme“.

Istraživanje koje AmCham od 2013. godine sprovodi među svojim članicama svake godine daje prikaz percepcije članstva AmCham-a o poslovnom okruženju u Srbiji, njihovom poslovanju u tekućoj i planovima za narednu godinu, kao i preporuke Vladi Srbije za poboljšanje poslovnog okruženja i oporavak privrede.

Kada govorimo o efikasnosti Vlade u pomoći privredi za vreme pandemije, najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, i to kao sveobuhvatan i pravovremen.

Iako pozdravljaju ovaj paket mera, većina kompanija članica AmCham-a (59%) nije koristila ove mere, dok u 41% članica koje jesu iskoristile ovu mogućnost, uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća.

Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć (minimalna zarada za zaposlene) i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.

Iako je manje od pola kompanija AmCham-a koristilo državnu pomoć u 2020. godini, čak 82% kompanija smatra da će ona biti potrebna i u 2021. godini.

AmCham članice smatraju da pomoć treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima (turizam, HORECA, izvoznim sektorima koji imaju veliki pad tražnje) i prema veličini – mikro, malim i srednjim preduzećima.

Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili nadomešćivanje dela zarada, kao i smanjenje drugih poreskih i neporeskih nameta.

Preporuke Vladi RS – za hitne reforme tokom pandemije i dugoročno unapređenje poslovne klime

Preporuka članica AmCham-a za hitne reforme, dok traje pandemija, je omogućavanje potpune elektronske komunikacije privrede sa svim državnim organima i ubrzan razvoj e-uprave, dalje povećanje kapaciteta zdravstva kroz sinergiju javnog i privatnog zdravstva, kao i pojednostavljivanje međunarodnih plaćanja i naplaćivanja kroz izmene administrativno zahtevnih procedura koje nameće Zakon od deviznom poslovanju.

Dugoročno poboljšanje poslovne klime – Bez obzira na izazove pandemije, institucionalne reforme su i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a.

Unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.

Ukrštanjem prioritetnih reformi i najvećih izazova sa kojima se susreću kompanije, istraživanje AmCham-a je kao ključne za napredak ekonomije u 2021. godini prepoznalo:

1. Unapređenje vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i smanjenje korupcije;

2. Unapređenje transparentnosti zakonodavnog procesa (uz konsultacije sa privredom), a posebno praćenje primene propisa i merenja njihovog efekta;

3. Unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizacija procedura, pa njihova digitalizacija – posebnu pažnju posvetiti poreskim, carinskim i procedurama iz oblasti deviznog poslovanja;

4. Sinergija javnog i privatnog zdravstva, radi postizanja boljih efekata u zaštiti zdravlja građana;

5. Predvidivost poreskog i parafiskalnog opterećenja, i reforma Poreske uprave;

6. Dalje suzbijanje sive ekonomije.