Visok ceh nesklada na tržištu rada

Imajući u vidu da globalizacija i drugi faktori nastavljaju da redefinišu radna mesta, konstanta će se odnositi na potrebu za „mekim veštinama“, ili „veštinama za život“. Umrežavanje, sistem asocijacija i saradnja su dobro znani onima koji su trenutno zaposleni, ali ne možemo da očekujemo da će takve prakse doći spontano, naročito kada je reč o milionima studenata koji nemaju pristup prikladnom obrazovanju, ili resursima za planiranje studija i karijere. U suštini, sve veći jaz u kvalifikacijama predstavlja nagoveštaj da mnogi mladi radnici već kaskaju za trendovima. Ilustracije radi, podaci Nacionalnog biroa za statistiku na tržištu rada pokazuju da je u Sjedinjenim Državama otvoreno 5,9 miliona novih radnih mesta, dok je 7,8 miliona ljudi i dalje nezaposleno, a u Evropi je bez posla 5,6 miliona mladih. Uprkos činjenici da mladi širom sveta izražavaju želju da rade, mnoge kompanije tvrde da se bore da pronađu kandidate sa odgovarajućim kvalifikacijama za dostupna radna mesta. Na primer, nedavno istraživanje sprovedeno u istočnoj Africi pokazuje da čak 63 odsto diplomaca nema odgovarajuće radne sposobnosti. Takav nesklad između kvalifikacija i potreba tržišta rada je veoma skup. Procenjuje se da troškovi kineske ekonomije u navedenom domenu iznose 250 milijardi dolara, dok je godišnji „ceh“ u Sjedinjenim Državama 160 milijardi dolara. Tamošnje kompanije gube 14.000 dolara ukoliko su radna mesta upražnjena duže od tri meseca, dok poreski obveznici snose troškove osiguranja nezaposlenih i drugih programa socijalne zaštite. U Velikoj Britaniji ti troškovi iznose 29 milijardi dolara na godišnjem nivou, a u Austriji šest milijardi dolara.

Opisani trend već ugrožava zemlje sa tradicionalno stabilnom ekonomijom. Naime, prema nekim procenama, do 2020. godine čak 23 miliona radnika u razvijenim državama neće biti kvalifikovano za ostvarivanje „dobre karijere“. U međuvremenu, mit koji glasi da su „meke veštine“ urođene, a da samo tehničke veštine mogu da budu naučene, nastavlja da bude okidač za jaz u kvalifikacijama. U stvarnosti tobože „apstraktni talenti“, poput sposobnosti rešavanja problema, poslovne etike i samosvesti mogu da se razviju u prikladnom okruženju i uz primenu odgovarajućih „instrumenata“. Mnogi studenti, naime, ne mogu jasno da kažu koje im veštine nedostaju, ali su veoma svesni da im zbog nedostatka nekih veština manjka samopouzdanja. Ilustracije radi, Abi, studentkinja iz Bostona, imala je probleme kod kuće i u prošlosti je verovala da nikada neće biti uspešna, ali zahvaljujući jednostavnim programima nadzora i obuke, koje je sproveo Koledž za svakog studenta, neprofitna organizacija koju finansira Fondacija GE, ovladala je suštinskim veštinama i podigla svoje samopouzdanje.

Bez sumnje, najmanje šansi za pronalaženje posla imaju mladi koji dolaze iz domaćinstava sa niskim prihodima. Samo devet odsto mladih iz takvog miljea stiče univerzitetsku diplomu, iako je pohađanje fakulteta preduslov za zaposlenje u većini ekonomskih sektora, o čemu govori i podatak da će do 2018. više od 60 odsto novih radnih mesta zahtevati više i visoko obrazovanje, dok u Evropi manje od 25 odsto studenata navodi da nema dovoljno informacija o šansama za dobijanje visokog obrazovanja. Dakle, ukoliko ne obezbedimo bolji pristup fakultetskom obrazovanju i ne obučimo mlade iz svih ekonomskih klasa veštinama nužnim za građenje karijere jaz u kvalifikacijama će biti produbljen, a nejednakost uvećana, što će ostaviti očigledne posledice za društvenu i političku stabilnost.

Autorka je izvršna direktorka Odeljenja za obrazovanje i veštine u Fondaciji GE