Foto: Danas/Jovana StankovićViše od 30 letova iz Beograda različitih aviokompanija kasnilo je sa polaskom više od sat vremena juče, a bar još 10 letova danas, od kojih neki od njih i po nekoliko časova.
Najčešće su kasnili letovi Er Srbije i Wizz Air-a, pokazuju podaci sa sajta beogradskog aerodroma.
Ekstremniji slučaj bio je let avioprevoznika Wiz Air koji je trebalo da poleti 26. jula u 18:30 časova za Larnaku, poleteo je sa gotovo 10 sati zakašnjenja, pokazuju podaci sa sajta Flightradar24.
Kako su Danasu javili čitaoci, vreme poletanja pomerano je pet puta, a putnici su nervozno čekali da dobiju pouzdanu informaciju.
Avion je poleteo tek malo nakon 4 sata ujutru, 27. jula.
Ovo je bar drugi put u nekoliko dana da putnici na beogradskom aerodromu Nikola Tesla čekaju satima bez informacije o tome zašto se njihov let odlaže.
Podsećamo, putnici koji su 25. jula krenuli na put za Hurgadu, proveli su više od 11 sati čekajući na aerodromu, takođe, bez objašenjanja.
Kako se čini, ovakve situacije postaju ustaljena praksa na aerodromu „Nikola Tesla“. Ali to nisu jedini problemi sa kojima se putnici suočavaju.
Nedavno smo imali veliki broj otkazanih letova, pre svega, domaćeg avioprevoznika Er Srbija.
Razna objašnjenja i izgovore su iznedrili i beogradski aerodrom i Er Srbija, pa je tako nekoliko puta kao „opravdanje“ navođen manjak zaposlenih na beogradskom aerodromu.
Jedan od brojnih razloga bio je i zabrana utakanja goriva u avione, usled loših vremenskih uslova.
Ali to nisu sve muke koje utiču na kašnjenje letova. Nedavno je došlo do kvara sistema za rendgenski pregled prtljaga na novom terminalu aerodroma „Nikola Tesla“, što je ponovo izazvalo zbrku i kašnjenje letova.
U međuvremenu, došlo je do obračuna između Aerodroma i Er Srbije oko pitanja ko je kriv za kolaps i brojne otkazane letove. U obračun se uključio i ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić koji je naglasio da je kompanija Vansi koja upravlja aerodrom u Beogradu, morala i mogla da se pripremi na vreme.
On je istakao i da njima u ugovoru stoji da moraju da obezbede normalno funkcionisanje aerodroma.
U svim tim prepiranjima, gde je svako ispao i krivac i žrtva, a rešenje nije pronađeno, najveći teret loše organizacije podneli su putnici, koji nastavlaju da dolaze na aerodrom u nadi da neće morati satima da budu zatvoreni i čekaju let koji su platili.
Otakazivanje i odlaganje letova vuče sa sobom kašnjenja putnika na odmore, propuštanje dana i noćenja koje su platili u smeštajima.
Zbog toga, putnici moraju da se „natežu“ sa agencijom preko koje putuju, da traže nadoknadu štete, koja tu nadoknadu zahteva od avioprevoznika i tako u krug.
Letnja sezona je u punom jeku, veliki broj putnika prolazi aerodromom svakog dana, veliki je broj dolazaka i odlazaka aviona različitih aviokompanija, ceo taj proces zahteva jaku organizaciju i veliki broj zaposlenih da koordiniraju takav jedan sistem.
Međutim, stvara se utisak da su svi u lancu od avioprevoznika do aerodroma zagrizli veći komad kolača nego što mogu da progutaju, a cenu njihove alavosti plaćaju putnici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
