Viza za brži ulazak stranog kapitala

Najveći skok, sa 93. (u 2014) na 43. mesto, zabeležen je u izveštaju za 2017. godinu, a najveći napredak, za čak 150 pozicija, ostvaren je u oblasti izdavanja građevinskih dozvola – skok sa 186. na 36. mesto. Duing biznis izveštaji, kojima je obuhvaćeno 190 svetskih ekonomija, već petnaestu godinu za redom, prate uslove poslovanja u 11 oblasti i pružajući praktične savete vladama kako da unaprede te uslove. Preciznije rečeno, pod lupom analitičara Svetske banke (na pripremi ovogodišnjeg izveštaja radilo je 12.500 eksperata) našli su se pre svega oni uslovi poslovanja koji u najvećoj meri zavise od državne politike, odnosno kvaliteta regulative, ali i efikasnosti administracije. Napredovanje na Duing biznis listi jedan je od pokazatelja da je regulativa, posmatrano iz perspektive privrednih subjekata, kvalitetnija i da se efikasnije primenjuje. To, takođe, ohrabruje strane investitore da više ulažu, a pozitivni efekti se očekuju i kad je reč o približavanju Srbije razvijenim državama, prema parametru društveni proizvod po glavi stanovnika.

Od 2007, kada se prvi put našla na toj listi Svetske banke, pa do 2014. godine, pozicioniranost Srbije kretala se u rasponu između 86. i 93. mesta, odnosno na sredini globalne liste. Problem je, međutim, što ta sredina nije „zlatna“, već ukazuje na stagnaciju. Duing biznis izveštaji sadrže i još jedan pokazatelj (Distance to Frontier), koji ukazuje koliko praksa u nekoj državi zaostaje za najboljom svetskom praksom. Prema tom pokazatelju oblasti u kojima Srbija najviše zaostaje su: zaštita manjinskih akcionara, rešavanje stečaja, izvršenje ugovora i dobijanje kredita. Prema procenama analitičara Svetske banke Srbija ima uslova za napredovanje u još nekoliko oblasti koje utiču na bolju pozicioniranost da ovoj rang-listi.

Mogućnosti za dalji napredak

– Osnivanje privrednih subjekata: Uvesti elektronsku registraciju u APR; pojednostaviti postupak otvaranja bankovnog računa; ukinuti obavezu izrade pečata.

– Izdavanje građevinskih dozvola: Povezati sistem za e-dozvole sa notarima, poreskom upravom i katastrom; usaglasiti propise u oblasti zaštite životne sredine i druge sektorske propise sa Zakonom o planiranju i izgradnji; učiniti efikasnijim rad javnih preduzeća kod izdavanja uslova za projektovanje i priključenje i usaglasiti njihove naknade sa stvarnim troškovima. Izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama smanjiti troškova dobijanja upotrebne dozvole.

– Priključenje na elektro-mrežu: Smanjiti troškove i skratiti rokove priključenja na distributivni sistem električne energije i ukinuti preklapajuće procedure.

– Upis prava svojine: Uspostavljanje e-katastra koji je ažuran u realnom vremenu, uz veće oslanjanje na ulogu javnih beležnika.

– Dobijanje kredita: Prioritet za unapređenje je proširenje obuhvata informacija Kreditnog biroa (uključivanje podataka prema pružaocima komunalnih usluga i mobilnim operaterima), kao i uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira u vezi zaloga.

– Zaštita manjinskih akcionara: Povećati transparentnost informacija u prometu hartija od vrednosti, kao i transparentnost i dostupnost podataka o organima upravljanja akcionarskog društva pravima koja vlasnici imaju.

– Plaćanje poreza: Omogućiti elektronsko podnošenje prijave za porez na imovinu i definisati uslove za jednokratno plaćanje poreza kako bi se smanjio broj plaćanja i vreme potrebno za izvršenje plaćanja; ukidanje naknade za unapređenje i zaštite životne sredine, kroz donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara; integrisanje lokalnih komunalnih taksi u druge prihode lokalnih samouprava.

– Prekogranična trgovima: Efikasna primena NCTS (novi carinski tranzitni sistem) tranzitnog postupka u uvođenje sistema elektronskog carinjenja.

– Izvršenje ugovora: Unaprediti infrastrukturu pravosudne mreže, pratiti poštovanje propisanih rokova i ukinuti prostor za procesne zloupotrebe.

– Rešavanje stečaja: Davanje većih ovlašćenja poveriocima u odabiru stečajnog upravnika (na početku stečajnog postupka), kao i uvođenje veće transparentnosti informacija o stečajnom postupku među svim zainteresovanim stranama.

Uspon posle stagnacije

Prvi Duing biznis izveštaj, koji je objavljen 2004. godine, merio je kvalitet poslovnog okruženja, ali nije rangirao države u skladu sa nalazima. Rang lista se prvi put pojavila u izveštaju za 2006. godinu, i tadašnja država Srbija i Crna Gora zauzela je 92. mesto. Srbija je kao samostalna država debitovala u izveštaju za 2007. godinu, na relativno visokom 68. mestu. Tom rezultatu nismo uspeli da se približimo sve do 2016. godine, kada smo se popeli na 59. mesto.