Vlada deli milione crkvi, Dodiku, Rejfu Fajnsu, svojim gradonačelnicima…

Novca u rezervama bilo je i za gradove u Srbiji koji su imali umanjene prihode, nekima manje, nekima više, kao i za pomoć sportskim savezima i isplate nagrada sportistima. Od budžetskih rezervi korist su takođe imala i ministarstva i razne državne kancelarije kojima je novac prosleđivan kako za plate tako i za projekte.

U ukupnim rezervama Srbije koje za ovu godinu iznose dve milijarde i dva miliona dinara, dva miliona čine stalnu rezervu, koja se koristi u nepredviđenim slučajevima poput elementarnih nepogoda, dok ostatak predstavlja tekuću rezervu. Kako Zakon dozvoljava Vladi da tekuće rezerve koristi za namene za koje novac ili nije predviđen u budžetu ili nije u dovoljnoj meri, bilo je moguće donirati Srpsku pravoslavnu crkvu, kao nevladinu organizaciju, sa oko 122 miliona dinara i to za izgradnju Hrama svete Trojice u Mostaru, uništenog tokom rata 1992. godine, sa 59,8 miliona, kao i izgradnju Sabornog hrama Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama sa 62,2 miliona dinara.

Po principu izdvajanja sredstava za „neplanirane svrhe“, Vlada je dala i oko tri i po miliona evra za kupovinu objekta od preko hiljadu kvadrata u Podgorici u kojoj će biti smeštena „Srpska kuća“ – „sedište kulturnih i društvenih dešavanja“ srpskog naroda u susednoj državi. Iako je otvaranje ovog objekta koji je po navodima medija kupljen od crnogorskog biznismena Miodraga Davidovića, najavljeno za septembar, srpski kulturni centar u prestonici još nije zaživeo. Više nego u Crnu Goru, novca je otišlo u Republiku Srpsku – oko pet i po miliona evra – I to na ime jednokratne pomoći koja je u medijima protumačena kao podrška Srbije Miloradu Dodiku. Govoreći o ovoj pomoći predsednik Aleksandar Vučić kazao je da je odluka o donaciji doneta na njegovu inicijativu u skladu sa zakonima Srbije i njenom željom da podrži „svoj narod zapadno od Drine“, kako u RS tako u četiri opštine BiH. Predsednik je tada i rekao da će se ovim parama finansirati izgradnja vrtića, studentsko-đačkog doma, rekonstrukcija sportske dvorane, izgradnja trga… Inače, ova dva izdvajanja, za Srpsku kuću i Republiku Srpsku, jedna su od najvećih iz budžetskih rezervi od početka godine.

Kultura nije samo vrednovana u regionu već i u Srbiji pa je tako Muzej savremene umetnosti, koji je dotiran sa 88 miliona za rekonstrukciju, dobio i dodatnih 30 miliona za svečanost otvaranja. Inače, ukupan budžet Muzeja za nabavku umetničkih dela samo je 10 miliona dinara godišnje. Istovremeno, Filmskom centru Srbije otišlo je 24,8 miliona dinara za film Balkanska linija, koji je u medijima predstavljen kao srpsko-rusko ostvarenje čija je tema „600-kilometarski jurišni marš ruskog mirovnog bataljona iz Bosne na vojni aerodrom na Kosovu“, ali i film odskora srpskog državljanina Rejfa Fajnsa „Bela vrana“ sa 62 miliona.

Na lokalnom nivou, iz budžetskih rezervi novac se slivao kako u siromašnije tako i u bogatije gradove, mada ne u istoj meri. Dok je Nova Crnja dobila deset miliona dinara, a Sjenica i Tutin po 20, Zaječar je dotiran sa 380 miliona u oktobru, što je najveća pomoć nekoj lokalnoj samoupravi iz budžetskih rezervi od početka godine. Zaječarcima je pomoć stigla u oktobru, mesec dana nakon što je predsednik opštine Boško Ničić postao član Srpske napredne stranke. Ničić je tada kazao da ranije takva pomoć nije stizala zato što je Vlada „znala sa kim ima posla“ misleći na prethodnog gradonačelnika, objasnivši takođe da će pare biti potrošene za dugove za struju, pomoć javnim preduzećima, humanitarne projekte… I Beogradu je u dva navrata prebačeno ukupno 110 miliona dinara iako su se gradski čelnici prethodnih meseci hvalili suficitom. Ovo izdvajanje obrazloženo je kao izdvajanje za dugove opštine Grocka.

Na kraju, među veoma čestim korisnicima budžetskih rezervi pojavljuje se i Ministarstvo sporta kome je novac prebacivan manjim delom za pomoć različitim sportskim savezima, a većim za isplatu nagrada sportista koji su osvojili medalje poput košarkaša, odbojkaša, vaterpolisti. Značajne svote dobilo je i Ministarstvo odbrane za projekte u različitim ustanovama, ali i Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom čije su redovne aktivnosti finansirane sa 38,4 miliona dinara.

Rekonstrukcija hale u Lebanu

Iz budžetskih rezervi finansirana je i rekonstrukcija industrijske hale „15. maj – Eksporteks“, u tri navrata, sa ukupno 157 miliona dinara. U ovom preduzeću u Lebanu, prema najavama, turska kompanija „Ormo grupa“ treba da otvori fabriku tekstilne industrije, što se još uvek nije desilo. Iz rezervi novac je u nekoliko navrata takođe korišćen i za sprovođenje nagradne igre Uzmi račun i pobedi sa preko 100 miliona dinara, kao i projekta turističkih vaučera sa 200 miliona dinara.

Najviše para za obnovu škola i bolnica

Najviše novca iz budžetskih rezervi u jednoj raspodeli otišlo je Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, koja je dobila 1,2 milijarde dinara za sprovođenje Programa o izmenama i dopunama Programa obnove i unapređenja objekata javne namene u javnoj svojini u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.