Hrvatski novinar Domagoj Margetić i Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, sutra će predstaviti članovima Vlade Srbije dokumentaciju za koju kažu da dokazuje da Srbiji pripada vlasnički udeo u Zagrebačkoj banci. Prema trenutnoj vrednosti te banke, udeo koji po tvrdnjama Margetića sleduje Srbiji vredan je oko pola milijarde evra.
Ovaj novinar beogradskim kolegama juče nije pokazao konkretna dokumenta, ocenivši da bi to bilo nepristojno pre nego što kabinet Ivice Dačića dobije priliku da se upozna sa njima, ali je naveo o kojim papirima se radi.
Ključni dokaz, prema Margetiću, predstavlja samoupravni sporazum između beogradske Jugobanke i Kreditne banke Zagreb o udruživanju u Zagrebačku banku iz 1977. godine. Margetić je ovaj dokument dostavio i Savetu za borbu protiv korupcije, u kojem su za Danas potvrdili da su papir primili, ali da na njemu nema nikakvog potpisa stranaka koje su zaključile sporazum, te da se stoga ne može prihvatiti kao dokaz. Margetić, s druge strane, tvrdi da je dokument potpisan.
Drugi dokument koji ukazuje na postojanje srpskog vlasništva u Zagrebačkoj banci je dopis Jugobanke iz 1987. godine „u kojem se Jugobanka poziva na pravni sled u Zagrebačkoj banci“, što prema Margetiću pokazuje da se „ona nije odrekla nikakvih vlasničkih prava u toj banci“.
Margetić je ozbiljnost situacije objasnio tvrdnjom da će Hrvatska od Srbije tražiti odštetu od oko dve milijarde evra za izgubljenu staru deviznu štednju, jer u toj državi vlasti tvrde da je prilikom raspada Jugoslavije Hrvatska novac od stare devizne štednje držala kao depozit u Narodnoj banci Jugoslavije, odnosno u Beogradu i da je taj novac „pokraden“. Margetić, međutim, tvrdi da to nije tačno, već da je Hrvatska preko Zagrebačke banke još godinu dana pre raspada deviznu štednju deponovala u nizu banaka u inostranstvu pod zajedničkom kontrolom srpskih i hrvatskih vlasti.
– Preko ovih banaka su Tuđman i Milošević izvlačili novac iz Hrvatske i Srbije i na kraju ga objedinili na tajnim računima kod Hipo grupe – tvrdi Margetić.
Čitav problem sa vlasništvom u Zagrebačkoj banci tiče se načina na koji je ona osnovana. Trenutno se kao većinski vlasnici ove banke vode nemačka Alijanc grupa i italijanski Unikredit, ali Margetić tvrdi da je ogroman broj deonica, više od 50 odsto, prilikom osnivanja banke prosto zanemaren, to jest sakriven, a među njima su i deonice koje bi trebalo da pripadnu Srbiji.
Zagrebačku banku su, naime, zajednički osnovali Jugobanka, Kreditna banka Zagreb, grad Zagreb, radnici banke i drugi. Međutim, po Margetiću, prilikom pretvaranja banke iz društva sa ograničenom odgovornošću u deoničarsko društvo, više od polovine deonica je nestalo.
– Narodna banka Jugoslavije je bila nadležna za pretvaranje iz doo u dd. To znači da su Zagreb i Beograd bili u dogovoru po ovom pitanju. Ispada da je NBJ samo stavila pečat na zahtev Zagrebačke banke bez ikakve provere i tako izostavila više od 50 odsto deonica – kaže Margetić.
Te deonice su, po njegovim rečima, držane na „tajnim skrbničim računima“ u raznim bankama – banci Austrije, Hipo banci, Rajfajzenu, Folksbanci, Erste banci, Privrednoj banci Zagreb, Hrvatskoj poštanskoj štedionici i samoj Zagrebačkoj banci. Posle je Banka Austrije, koja je upravljala većinskim paketom od 2,8 miliona deonica na ovim tajnim računima, te račune prebacila u Zagrebačku banku, tako da sada „Zagrebačka banka upravlja sama sobom“. Sve to je, po Margetiću, potpuno nezakonito, jer po hrvatskim pravilima, ime vlasnika svake deonice mora da bude poznato, a ne sakriveno.
Iz toga proizilazi da su pravi vlasnici Zagrebačke banke potpuno nepoznati javnosti, odnosno da ostaje sakriven podatak o tome ko upravlja i profitira od deonica na tim tajnim računima, među kojima bi, po Margetiću, ogroman broj zapravo trebalo da pripadne Srbiji.
A deset odsto?
Tokom jučerašnje konferencije u publici je bio i Pašk Kačinari, koji nezavisno od Margetića tvrdi da poseduje dokumentaciju koja dokazuje srpsko vlasništvo u Zagrebačkoj banci i koji je zbog toga čak i tužio državu Srbiju, tražeći da kao „pošteni nalazač“ dobije 10 odsto od vrednosti srpskog udela koji je pronašao. Kačinari je Danasu pokazao primerak kontroverznog sporazuma iz 1977. godine između Jugobanke i Kreditne banke Zagreb, koji jeste overen u zagrebačkom sudu, ali na njemu zaista fale potpisi. Kačinari tvrdi da se potpisani dokumenti nalaze u hrvatskom sudu, kao i u Narodnoj banci Srbije. Zbog čega na dokumentu koji je u njegovom posedu i koji ima bar stotinak strana nema samo te strane sa potpisima, ostalo je nejasno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
