Vlada hoće šest odsto rasta, privreda ne veruje ni u četiri

Naime, 31 odsto anketiranih iz naše zemlje očekuje vrlo nizak rast, najviše do 0,5 odsto. Ako je za utehu, manji je samo procenat slovenačkih i hrvatskih direktora koji veruju da će privreda imati tako nisku aktivnost (27, odnosno 28 odsto), dok su svi ostali imali mnogo pesimističnije procene.

Kada je o Srbiji reč, nizak rast do 1,5 odsto očekuje još 19 odsto ispitanih dok 25 procenata njih smatra da će biti postignut neki srednji nivo koji se kreće od 1,6 do 2,5 odsto.

Oko 13 odsto nada se visokom rastu do 3,5 odsto a isto toliko anketiranih veruje da će stopa ići i preko toga. Prema tim rezultatima, prognozu Vlade da će se ove godine dogoditi veliki ekonomski bum, ne prihvata u svom poslovanju i planovima čak 87 odsto finansijskih direktora.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, privrednici su po definiciji vrlo oprezni i njihove se prognoze baziraju na najnovijim kretanjima u ekonomiji.

– Očekivanja privrede su korisna informacija, ali bi još dragocenija bila šta oni procenjuju da će se događati u njihovom biznisu. Tu možda mogu da daju bolju procenu mada je i ona u postojećim okolnostima neizvesna. U svakom slučaju, istraživanje u ovoj kategoriji ukazuje da je procena Vlade preterano optimistična. Inače, procene privrednika predstavljaju jedan od brojnih načina prognoziranja i nigde se ne uzimaju kao najpouzdaniji način, ali su korisne jer pokazuju kakvo je trenutno stanje, šta se dešava u nekoliko poslednjih meseci a šta se očekuje u narednom periodu. To privrednici bolje znaju nego ljudi koji gledaju samo statističke podatke. Uostalom, da je procena Vlade o rastu od šest odsto preterana, vidi se i na osnovu ekonomskih kalkulacija i makroekonomskih modela iz kojih proizilazi da je realniji rast od tri do četiri odsto – kaže Arsić i dodaje da privrednici, ukoliko se stanje promeni, mogu veoma brzo i da promene očekivanja, zbog doze opreznosti koja je dobra za poslovnu strategiju jer oni za razliku od države, rade sa svojim novcem.

On podseća da se i prognoza izneta u publikaciji „Kvartalni monitor“ kreće između tri i četiri odsto što će za posledicu imati manje prihoda nego što je država planirala, a ako rashodi ostanu na nivou planiranih, povećavaće se fiskalni deficit, i to za svaki procentni poen manjeg rasta za 0,4 odsto jer su automatski manji poreski prihodi.

– Manji rast od predviđenog uticaće i na odnos javnog duga prema BDP-u pa će njegov udeo svakako biti veći od 60 odsto. Na samo servisiranje duga to ne bi trebalo da ima uticaj, jer se dospela potraživanja uglavnom refinansiraju u svim zemljama. Znači država se zadužuje da bi vratila stari dospeli dug a novo zaduživanje se odnosi samo na pokrivanje fiskalnog deficita. On je planiran na nivou od tri odsto, ali ako je rast ekonomije manji može da dostigne i četiri pa čak i pet odsto ako država bude primenila određene stimulanse, kao što je najavila. Koliko će na to da ode ne možemo tačno da procenimo zato što ne znamo da li će se ići na povećanje rashoda ili preraspodelu, da se uštedi na nekim pozicijama ili da se smanje investicije koje se, po pravilu, manje realizuju nego što je planirano – zaključuje Arsić.

I saradnik Instituta ekonomskih nauka Božo Drašković smatra Vladin plan o rastu BDP od šest odsto spiskom lepih želja koje bi bile nedostižne i da nije bilo pandemije i ekonomske krize koju je proizvela. Ali, on je oprezan i prema anketama jer kaže da rezultati zavise od grana u kojima su privrednici.

– Prirodno je da sektor električne energije ili eksploatacije uglja neće imati pad, biće u kontinuitetu jer se tu ništa nije promenilo. Može da poraste grana gde ne postoji elastičnost tražnje, na primer u prehrambenoj industriji i poljoprivredi koje zavise od sezone i dobra godina i može da utiče na ublažavanje ukupnog pada BDP. Zato, najvažnije je da se vidi šta su izvori rasta. Nedavno smo videli da je predsednik Srbije ljut na pojedine ministre jer nisu potrošili ono što je planirano u januaru, a to utiče na generisanje BDP. To je vrlo zanimljivo uočavanje uzajamne zavisnosti potrošnje i rasta BDP-a – primećuje Drašković.

Objašnjava da javna potrošnja u sektorima „gura“ tražnju pa se kroz model iskazivanja BDP-a iz ukupne tražnje realno pokazuje rast. Ali, tu je bitna struktura. Jedna je stvar kada se državna potrošnja i podsticaji finansiraju iz onoga što je prikupljeno fiskalnim zahvatanjem, a sasvim druga kada se generiše iz zaduženosti, jer to onda nije zdrav ekonomski rast.

– To je zamka u kojoj se danas prikazuje neka potrošnja tuđe akumulacije, one koju ste posudili bilo u zemlji ili iz inostranstva i upumpali je u potrošnju. Ona će generisati tražnju, iskazaće se kroz rast BDP-a, ali kada se u računicu ubaci zaduženost i utvrdi ta korelacija, onda bi morao da se korigujete BDP, jer iako je matematički tačno, ne predstavlja stvarni rast, to je potrošnja buduće akumulacije – zaključuje Drašković.

Niska očekivanja

Najviše pesimizma ima kod privrednika u BiH, gde 85 odsto veruje da će ekonomija zemlje napredovati po jako niskoj stopi, manjoj od 0,5 odsto.

Odmah uz njih su crnogorski direktori gde sa izrazito niskim rastom računa 73 odsto njih, pa Litvanci kod kojih je procenat 70, slede albanski privrednici (63), kosovski (60), severno makedonski (57)… Prosek za EU iznosi 43 odsto.

Još uvek u zoni niskog rasta, sa prognoziranom stopom od 0,6 do 1,5 odsto najviše je anketiranih u Sloveniji i Bugarskoj (po 22 odsto), Češkoj (19), Letoniji (18) a prosek za EU je 15 odsto.