Vlada ne zna pod kojim uslovima uzima kredit za brzu prugu

Ali, kako je Danasu juče potvrđeno u Ministarstvu infrastrukture, zapravo je potpisan samo Memorandum o razumevanju sa kineskom Eksim bankom, dok nikakav ugovor o konkretnom kreditu još nije sklopljen. Tako u Ministarstvu infrastrukture još ne znaju pod kojim će uslovima biti finansirana deonica do Stare Pazove, kolika će biti kamata, rok otplate, eventualni grejs period, pa čak ne znaju ni koji je rok za završetak gradnje.

Vlada Srbije još nije obezbedila novac za izgradnju brze pruge na deonici od Beograda do Stare Pazove, iako je nakon samita u Rigi objavljeno da je za tu deonicu potpisan ugovor u vrednosti od 319 miliona evra. „Detaljniji uslovi će biti utvrđeni ugovorom o finansiranju“, navodi se u odgovoru Ministarstva infrastrukture, koje nije odgovorilo na pitanje oko toga kada će taj ugovor biti potpisan.

Ipak, kako su prenele agencije, u Ministarstvo je stiglo „pismo kineskih zvaničnika“ u kojem se navodi da će kamata biti „oko dva odsto“. Ministarka Zorana Mihajlović je rekla da očekuje da će radovi na deonici do Stare Pazove početi krajem 2017. ili u drugoj polovini te godine. Ovaj projekat je prvobitno bio najavljen još 2014. godine. Srpske firme će moći da učestvuju u izgradnji do maksimalnih 46 odsto vrednosti radova i robe. Sa kineske strane, gradnju će voditi „Čajna rejlvej internešenel“ i „Čajna komunikejšen konstrakšen kompani“.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže da je najveći problem tog projekta što nije urađena stručna analiza opravdanosti njegovog sprovođenja.

– Reč je o velikoj i veoma skupoj investiciji zbog koje će Srbija morati dodatno da se kreditno zaduži, što predstavlja veliko opterećenje. Umesto brzog i nesmotrenog donošenja takvih odluka, država je trebalo prvo dobro da razmisli da li je ta brza pruga uopšte potrebna i da li ima dovoljno interesovanja za prevoz putnika i robe na toj trasi. Ništa od toga nije urađeno već se potpisivanje memoranduma predstavlja kao najava velikog investicionog projekta, što ima za cilj promociju vlasti i sticanje političkih poena. To je velika greška jer bi analize, bez obzira što bismo dobili brže pruge, mogle da pokažu da u ekonomskom smislu ta pruga nema značaj za Srbiju i da bi čak mogla pored toga što je izuzetno skupa da stvori i gubitke – kaže naš sagovornik.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da je o realizaciji tog projekta sa Kinezima bilo razgovora i ranije.

– Kina je postavila preduslove za izgradnju te pruge time da Srbija svoje kriterijume mora da prilagodi pravilima koja važe u Evropskoj uniji kako bi kineska roba što brže putovala. S obzirom da Srbija još uvek nije uvela regulative koje u toj oblasti važe u Evropi, Kinezima svakako nije u interesu da njihova roba putuje tom deonicom jer bi to bilo mnogo sporije nego da ide preko Rumunije i Mađarske – navodi Bušatlija.

On ukazuje i na opštu slabu razvijenost železničke mreže u Srbiji.

– Drugim rečima, šta vredi izgradnja deonice Beograd – Stara Pazova na kojoj će moći da se razvije veća brzina, ako se ona nadovezuje na deonicu gde se ne može ići brže od 80 kilometara na sat. Moraju se raditi precizni planovi koji će omogućiti da uVlada Srbije još nije obezbedila novac za izgradnju brze pruge na deonici od Beograda do Stare Pazove, iako je nakon samita u Rigi objavljeno da je za tu deonicu potpisan ugovor u vrednosti od 319 miliona evra. laganja u železničku infrastrukturu ne budu uzaludna – smatra Bušatlija.

I on ističe da ne postoji jasna procena da li je ta pruga Srbiji uopšte potrebna, odnosno da li će se nakon izgradnje i uzimanja novih kredita pruga Beograd – Budimpešta Srbiji isplatiti u ekonomskom smislu.

– Mislim da o tom planiranju u Srbiji nadležni uopšte ne vode računa, a da se projekti izgradnje saobraćajne mreže bombastično najavljuju kako bi mogli da se iskoriste u političke svrhe. Takođe, javnosti se pogrešno predstavlja da je Kina zainteresovana za investicije u Srbiji, a u suštini ta zemlja je u najvećoj meri zainteresovana za izvoz roba i usluga, između ostalog i kreditiranja koje podrazumeva da poslove izvode kineska preduzeća – zaključuje Bušatlija.