Vlada neće moliti da se njene odluke sprovode

Naš zadatak je da stvorimo uslove da se promene vrše i to smo i uradili, jer smo pre nekoliko meseci doneli odluku o pokretanju procesa korporativizacije, odnosno reformi unutar EPS, dodatno smo otpisali kamate na dugove i naložili EPS da uradi reprogram dugova, definisali listu prioritetnih projekata u energetici kako bi smo krenuli u stvaranje nove vrednosti. Organi upravljanja i rukovođenja u EPS ili bilo kom drugom javnom preduzeću su tu da bi sprovodili odluke Vlade koja štiti interes svog vlasništva. Ono što ja kao ministar nikada neću dozvoliti jeste da se za sprovođenje odluka Vlade moli, ili da se sa njima kasni. To je bio slučaj u prethodnim mesecima sa EPS-om. To više tako neće moći. Verujem da su svi izvukli pouke, i da se zna da se problemi ne rešavaju u medijima, već za stolom i u timu – kaže u razgovoru za Danas Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

• Poslovodstvo Elektroprivrede Srbije je tražilo od Upravnog odbora kompanije da odobri uzimanje kredita. Kakav je vaš stav o zahtevu poslovodstva i činjenici da ta stvar još uvek nije razmatrana na sednici Upravnog odbora EPS?

– EPS je imao sednicu Upravnog odbora, donete su vlažne odluke i sada se brže kreće u promene. Da li će se EPS zadužiti i koliko to ćemo videti nakon analiza koje se budu uradile. Mene kao resorno zaduženog ministra ispred Vlade, EPS treba da ubedi da ima jasan plan i da je iscrpeo sve unutrašnje mogućnosti.

• Bilo je spekulacija da iza izbegavanja zakazivanja sednice Upravnog odbora EPS, na kojoj bi se raspravljalo o kreditu u stvari stoji politički sukob u Vladi na relaciji SNS-SPS. Da li je to tačno?

– Ako tako postavljate stvari onda bi to značilo da iza afere i političkog napada na Vladu povodom aflatoksina u mleku stoji G17 plus, to jest URS budući da je Ivana Dulić glasnogovornik gašenja srpske poljoprivrede, odnosno prekida otkupa mleka od srpskih seljaka, a uvoza jeftine stočne hrane koja je GMO. Gospođa Dulić je pisala program G17 plus, pa bez obzira na to što nije član URS, neko bi mogao da kaže da je cela priča o aflatoksinu zakulisani sukob koalicionog partnera, što očigledno nije. Ja ne bih rekla da u ovim slučajevima ima sukoba između koalicionih partnera, ali rekla bih da ima odgovornih i neodgovornih pojedinaca, pa i interesnih grupa koji stoje iza zastoja, usporavanja i problema i u energetici i u bilo kojoj drugoj oblasti.

• Kada će poskupeti struja u Srbiji i za koliko?

– Ova vlada i ja kao ministar smo puno trpeli prethodnih meseci upravo zbog najava o rastu cena električne energije. Jasno sam rekla da neće biti poskupljenja bez socijalnih karata u energetici. Iako su socijalne karte bile spremne u februaru i ja najavljivala poskupljenje, ono nije moglo da se realizuje, jer EPS nije sproveo odluku Vlade i formirao privredno društvo za javno snabdevanje koje treba da zatraži rast cene, ali ne više od Vlade i ministra, jer ja po novom zakonu nisam više nadležna, već od nezavisnog regulatornog tela, Agencije za energetiku. Kašnjenja više neće biti, jer će Vlada i Ministarstvo iskoristiti sve zakonom predviđene mogućnosti da se odluke sprovode. Ali što je još važnije i na čemu insistiram jeste da ova vlada neće obezbeđivati prihod EPS-u kroz poskupljenja, već kroz jasnu poslovnu politiku i razvoj i investiranje.

• Predlog novog tarifnog sistema predviđa da noćna niža tarifa u crvenoj zoni, umesto dosadašnja četiri puta, bude jeftinija od dnevne tri puta. To će svakako povećati račune stanovništva koje nema alternativu već mora da se greje na struju. Istovremeno, donosi se Uredba o energetski zaštićenom kupcu. Šta ona predstavlja i da li će se odnositi i na tu kategoriju stanovništva?

– Tarifni sistem treba da bude jasan, pregledan i da omogući da se struja ne koristi ili da se manje koristi za grejanje. To je cilj novog tarifnog sistema. Moram da naglasim da metodologiju utvrđivanja cena, kao i tarifne sisteme donosi Agencija za energetiku, a ne ministar. Kako smo mi društvo u prelaznoj fazi, ja sam kao ministar vrlo zainteresovana da se zaštite interesi privrede i građana. Upravo zato je nakon razgovora sa Agencijom za energetiku Predlog tarifnog sistema povučen iz procedure kako bi bio dorađen. Plan je da oni koji koriste struju za grejanje plaćaju mnogo višu cenu od onih koji su socijalno ugroženi ili onih koji su energetski efikasni. U isto vreme moraju postojati i alternative, i to pre svega kroz upotrebu drugih energenata i energetsku efikasnost. Upravo zbog toga je Ministarstvo uputilo zakon o energetskoj efikasnosti u parlament Srbije. Politika cena i cenovnih pariteta je najozbiljniji deo energetske politike i ne može se rešavati parcijalno.

• Još uvek nije izgrađen nijedan veliki elektroenergetski proizvodni objekat u Srbiji. Kada možemo očekivati da počnu izgradnje hidroelektrana, termoelektrana i termoelektrana – toplana bitnih za stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije?

– U pravu ste, nijedan objekat u energetici u prethodnih 30 godina nije izgrađen. Nisu mogli da se izgrade za šest meseci koliko traje Vlada. Za ovih šest meseci ja ne govorim o milijardama kao moji prethodnici ja se bavim stvaranjem uslova da investitori uopšte i dođu. Uslov u našem društvu da investicija bude jeste borba protiv kriminala i korupcije, i smanjenje birokratskih procedura. Od izmena zakona o energetici, novom zakonu o energetskoj efikasnosti, do smanjenja procedura za izdavanje dozvola i pravljenja Kancelarije za brze odgovore u Ministarstvu. Definisali smo prioritetne projekte. U prethodnih nekoliko meseci obezbeđena je unapred struja za 2013. godinu, potpisan je memo EPS i RVE za izgradnju Kolubare B, ratifikovan sporazum sa Italijom za izgradnju malih hidroelektrana, krenulo se dalje u drugu fazu u Kostolcu, usvojen zakon o Južnom toku, završen tender za termoelektranu – toplanu Novi Sad, pokrenuti razgovori sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata vezano za gasno skladište Itabej, terminal u Pančevu, kao i hidroelektranu Đerdap 3, ali i razgovori sa kanadskom vladom za izgradnju hidroelektrane Bistrica, koja je jedan od prioriteta EPS. Potpisan je ugovor o velikoj solarnoj elektrani, u čijem sklopu će biti izgrađene i fabrike solarnih panela. Cilj mog tima i mene jeste da u svim segmentima imamo rast energetske bezbednosti. Zato će toplane u Srbiji u narednom periodu proizvoditi i toplotnu i električnu energiju, koristiti ekološka goriva, a građani plaćati onoliko koliko potroše.

• Ministarstvo energetike je raspisalo javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana. Zašto ste se odlučili za takvu formu?

– Javni pozivi koji smo raspisali za izgradnju malih hidroelektrana na 317 lokacija u stranim i domaćim medijima je samo u Srbiji iznenađenje, jer se samo ovde naviklo da se lokacije dobijaju u dogovoru sa ministrom u četiri oka. Svuda u svetu je to normalna procedura. Javno i pregledno. Ponosna sam na činjenicu da je tim Ministarstva doneo nove uredbe iz oblasti politike obnovljivih izvora energije, nacionalni akcioni plan iz ove oblasti, kao i ovaj javni poziv. On će omogućiti da Srbija dobije zaista kvalitetne investitore, sa finansijskim sredstvima koji neće odugovlačiti sa realizacijom projekta, a samim tim Srbija će imati do 2015. godine preko 100 megavata snage u izgrađenim malim hidroelektranama. Sramota je što smo čekali godinama na ovo i sramota je što su oni koji su vodili energetiku to radili nedoraslo i u ličnom interesu.

• Kada očekujete da počne izgradnja Južnog toka?

– Srbija je deo ovog velikog projekta i u skladu sa tim, nije neko ko odlučuje o toku i dinamici izgradnje. Ali sve što je Srbija trebalo da pripremi, mi smo to uradili. U prethodnoj vladi je formirano zajedničko preduzeće Južni tok, u kome je Srbijagas vlasnik 49 odsto i koje će realizovati izgradnju Južnog toka. Skupština je usvojila Zakon o Južnom toku, kojim je gasovod Južni tok proglašen nacionalnim interesom i u skladu sa tim vršiće se eksproprijacija. Meni je važno da niko od vlasnika parcela neće biti oštećen i da ćemo mi sa posebnom pažnjom pratiti sprovođenje ovog zakona. Urađen je i projekat. I verujem da izgradnja kompresorske stanice može već u ovoj godini da krene. Za Srbiju je od značaja da ima drugi pravac dotoka gasa.

• Da li ste zadovoljni radom Srbijagasa? Iako gubitaš, to preduzeće „pod svojom kapom“ ima nekoliko firmi u restrukturiranju. Da li smatrate da to i dalje treba da ostane tako ili bi Srbijagas trebalo da se oslobodi te obaveze?

– Ne verujem da i jedan ministar može biti zadovoljan radom bilo kog javnog preduzeća koje je u gubicima i koje je zaduženo sa preko jedne milijarde evra. Zbog toga smo i pripremili Plan restrukturiranja JP Srbijagasa, koji će vrlo brzo biti usvojen na sednici Vlade Srbije. Pored rešavanja pitanja sporednih preduzeća koja nemaju mnogo veze sa osnovnom delatnošću Srbijagasa, bavićemo se preispitivanjem finansijske politike. Sigurna sam da JP Srbijagas može da bude uspešnije preduzeće i da, ma kako zvučalo, cena gasa nije opredeljujući faktor za njegovu uspešnost.

• Predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) Radoslav Sretenović izjavio je da očekuje da će najkasnije do 20. marta biti objavljen izveštaj o reviziji poslovanja Srbijagasa. Šta očekujete od tog izveštaja?

– Prvo ne razumem zašto je toliko vremena trebalo da se taj izveštaj završi i objavi. Mnogo je apela bilo u javnosti i prethodnih godina, a posebno 2012. da Srbijagas mora pod hitno da se pregleda od strane DRI. Drugo, niko me ne može ubediti da Srbijagas racionalno posluje i zato sa nestrpljenjem čekam mišljenje državnog revizora. Duboko se nadam da neću pročitati da je revizor uzdržan od mišljenja, već da će jasno reći gde su problemi, šta nije bilo dobro. Jer izveštaj DRI je osnova za određene korake koje treba da pomognu da ovo javno preduzeće bude efikasnije i da iz gubitaka krene da pravi profite.

• Kako ocenjujete rad ministarstva kome ste na čelu u dosadašnjem periodu?

– Nisam od onih koji su ikad zadovoljni postignutim i od sebe i svojih saradnika tražim uvek i više od maksimuma. Zato se i ne bavim ocenama jer verujem da građani, privreda, strukovna udruženja, civilno društvo, naše i međunarodne institucije treba da se bave ocenom našeg rada. Za mene je pitanje svaki dan koliko smo pomerili stvari napred i koliko mogu još da doprinesem da Srbija ne samo ima energije i energenata, već da bude poštovana, otvorena za investitore, da građani imaju poverenje u institucije i da energetika bude naš ponos, a ne naš poraz.

Nema tržišta struje bez socijalnih karata

* Šta se dešava sa socijalnim kartama za ugroženu kategoriju stanovništva i kada će one konačno zaživeti?

– Sa ponosom mogu reći da je Vlada usvojila Uredbu o energetski zaštićenom kupcu i da ona stupa na snagu 1. aprila ove godine. Žalosno je što Srbija nema socijalne karte stanovništva, ali se nadam da ova socijalna karta u energetici jeste bar primer kako treba i predstavlja možda i bazu i pokretač za pravljenje socijalnih karata. Od kada sam ministar govorim da nema tržišta električne energije niti gasa ukoliko nema socijalnih karata. Njima štitimo socijalno ugrožene i omogućavamo javnim preduzećima da vrše svoju osnovnu funkciju, a to je proizvodnja struje, distribucija i trgovina.

Cene naftnih derivata nisu realne

* Da li smatrate da je tržište naftnih derivata u Srbiji potpuno liberalizovano ili pak još uvek postoje neki oblici monopola?

– Tržište naftnih derivata nije u potpunosti liberalizovano, ali će to u narednom periodu morati da bude. Zadatak Vlade i ovog ministarstva jeste da obezbedi uslove za potpunu liberalizaciju, što mi i radimo od Pravilnika o markiranju goriva, određenih promena koje će se praviti u zakonu o energetici, mogućnosti da i drugi naftni igrači mogu biti na ovom tržištu. Cilj je jedan, da građani i privreda Srbije imaju kvalitetne derivate po prihvatljivim cenama. Od prošle godine kvalitet derivata se popravlja, ali kada govorimo o cenama one nisu realne, a to mora da se menja.