„Vlada Srbije ne ispuni ni ono što sama nudi“: Da li su poljoprivrednici zadovoljni predlozima vlasti?

U Palati Srbija juče je od 10 do 16 časova trajao sastanak više od 60 udruženja poljoprivrednika sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelenom Tanasković.

Na sastanku je predloženo da bar jednom kvartalno budu organizovani ovakvi sastanci, gde bi prisustvovala sva ova udruženja.

Ideja ovog okupljanja bila je da se poljoprivrednicima predstavi budžet za 2024. godinu i da se o tome razgovara.

Iz Vlade Srbije je saopšteno da će taj budžet iznositi rekordnih 119 milijardi dinara.

Na sastanku je, takođe, najavljeno formiranje poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu.

Ipak, čini se da poljoprivrednici nisu u potpunosti zadovoljni onim što su čuli, ali i da prostor za dalje razgovore postoji.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Matković smatra da je ovaj sastanak trebalo da bude održan mnogo ranije, a ne sada kada su sredstva već raspodeljena i gde sada ne može puno toga da se menja.

Pred sam sastanak najavljeno je da će od 1. januara poljoprivrednici moći da zatraže povrat akcize koju su platili na dizel i biogorivo, ali uz brojne uslove.

Matković objašnjava da je ministarka Tanasković rekla da će se potruditi da to bude bez računa.

„To bi značilo da poljoprivrednici ne moraju da prilažu fiskalni račun, nego da se skidaju bodovi, odnsno litre preko agro-kartice“, navodi naš sagovornik.

Ovime je, kako dodaje, predviđeno 100 litara goriva po hektaru, ali ograničeno do 100 hektara.

„Kako se kupuje gorivo, taj limit na kartici se smanjuje i kada se potroši za tu godinu, onda više poljoprivrednici nemaju pravo na povraćaj od 50 dinara“, ukazuje Matković.

Još jedan problem koji on naglašava jesu i neisplaćene subvencije.

„Neće biti svima isplaćene subvencije i nema više prenošenja na sledeću godinu. Ostao je deo subvencija koje nisu isplaćene za 2023. godinu, što znači da šta isplate do petka, to je to za ovu godinu“, navodi Matković.

Sporno je, kako dodaje, i to što će se dodatnih 18.000 dinara po hektaru ratarima davati samo ukoliko imaju sertifikovano seme.

„Znaju da je 90 odsto poljoprivrednika zbog nemogućnosti da urade drugačije, sejalo „tavansku“ pšenicu“, ukazuje Matković.

On dodaje da to znači da većina poljoprivrednika neće moći da dobije taj drugi deo novca.

„Mi smo na to već ukazivali u Kisaču na sastanku, da ne znamo kako će se to nezadovoljstvo odraziti“, kaže naš sagovornik.

Da su veliki problem subvencije samo za deklarisano seme, potvrđuje za Danas i poljoprivrednik Jovan Jovanov iz Bavaništa kod Kovina.

„Odlučeno je da se pravdaju računima subvencije od 18.000, samo za deklarisano seme. A pšenica je već posejana, ali na to sigurno nećemo dobiti subvencije, a ni ljudi koji su spremili soju za prolećnu setvu, ni oni čak neće dobiti tih 18.000“, ukazuje Jovanov.

On dodaje da su oni tražili da se bar za narednu godinu nađe neko prelazno rešenje, a da onda poljoprivrednici za 2025. godinu znaju da kupe deklarisano seme da bi ostvarili subvenciju.

„Ipak, tu nismo naišli na razumevanje i tu je nastao problem. Izričiti su bili da tu nema prostora da se nešto menja“, kaže Jovanov.

Naš sagovornik naglašava da nije oduševljen sastankom koji je održan u Palati Srbija.

„Neka stvari u koje smo upućeni, a odnose se na 2024. godinu, odnosno gde će ići novac, na koju stranu i koliko, to je pozitivno. Međutim, negativno je to što svako to davanje nosi i određene probleme, koji će dovesti do toga da ne dođu svi poljoprivrednici do tih subvencija“, kaže naš sagovornik.

Još jedan od problema koji se pojavio, kako objašnjava, jeste sa zemljištem koje nema naslednika.

„Zemljište čiji su naslednici recimo negde u inostranstvu i ne može da se dođe do njih. Ta zemlja bez ugovora overenog kod notara ne može da se registruje, što znači da će neki poljoprivrednici neće moći da dođu do tih subvencija. Tu su, takođe, bili izričiti da oko toga nema dogovora“, navodi Jovanov.

Što se tiče najavljene poljoprivredne komore, naš sagovornik navodi da je ministarka Tanasković rekla da će to biti spremno ove godine.

„Rečeno nam je da napravimo neke teme i da kada bude završena komora, tada će javno biti pozvana sva udruženja da učestvuju u tome“, prenosi Jovanov.

Agroanalitičar Branislav Gulan za Danas je naveo da poljoprivrednicima nije ništa ponuđeno na ovom sastanku i da je taj sastanak „promašaj“.

„Vlada uglavnom učestvuje i priča o nečemu o čemu ne zna puno i do sada je gasila požar, a sada ga je ostavila da tinja“, naglasio je on.

Kako dodaje, ova vlast nije rešila nijedan problem poljoprivrede.

„Sve što se rešava uredbama nikad nikome nije donelo ništa dobro. Na ovom sastanku ništa nije rešeno i dugoročno ovi problemi neće biti rešeni i poljoprivrednici će ponovo izaći na ulice“, kaže Gulan.

Najbolji dokaz da se problem zapravo ne rešava, kako dodaje jeste to što je juče uvezeno skoro 12.000 svinja iz Rumunije.

„Mi smo od izvoznika postali uvoznici. Nemamo junadi, nema mleka. Sve se uvozi u velikim količinama“, ukazuje naš sagovornik.

Ove godine je odobren uvoz 500.000 prasića, podseća on.

„Uvozimo negde oko 35.000 tona mesa treće kategorije, zamrznutnog, a uvozimo ga zato što je proizvodnja za 40 odsto jeftinija u Španiji nego kod nas.

Gulan ukazuje da Vlada Srbije ne ispuni ni ono što sama nudi.

„Za 10 godina ugašeno je 62.000 farmi, pre deceniju smo imali milion i sto hiljada krmača prasilja, a sada nemamo ni tih sto hiljada. Ne možemo da obnovimo stočni fond donošenjem nekakvih uredbi“, zaključuje Gulan.

Ipak, nisu ni svi poljoprivrednici bili voljni da prisustvuju ovakvom sastanku.

Dejan Trajković, jedan od proizvođača mleka, za Danas kaže da on i njegovo udruženje, a ni još neka udruženja proizvođača mleka nisu prisustvovala sastanku.

„Mi nismo hteli da prisustvujemo, jer je od preko 60 udruženja tamo 90 odsto, a možda i više fiktivno“, kaže on.

Trajković nalgašava da ne žele da gube vreme i da idu na te sastanke.

„Postoje dogovorene tačke iz zahteva koje su potpisane i dogovorene za narednu godinu i mi od njih ne odstupamo. Ukoliko se desi da ne poštuju ugovor i dogovor, znaju šta ih čeka“, poručuje on.