Vlada Srbije usvojila predlog budžetu za 2023. godinu, planiran privredni rast 2,5 odsto

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardi dinara.

U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije.

Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara.

Planirani deficit budžeta je 264 milijarde dinara.

Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u saopštenju.

Očekuje se da rast BDP-a sledeće godine bude 2,5 odsto.

Na današnjoj sednici usvojene su izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se preciziraju postojeće odredbe i dodatno uskladjuju sa postojećim zakonskim okvirima, kako bi sistem e-faktura još bolje funkcionisao.

Uz predlog Zakona o budžetu Vlada Srbije danas je usvojila i izmene Zakona o porezima na imovinu kojim je izvršeno usaglašavanje predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava sa vrstama nepokretnosti koje mogu biti predmet prometa, zbog čega se obuhvata i prenos prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu i preciziranje nastanka poreske obaveze u specifičnim slučajevima.

Usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Predviđeno je povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara mesečno, smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 na 24 odsto i uređivanje oporezivanja fizičkih lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Usvojene su i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kako bi bio usklađen sa odredbama zakona koji uređuju porez na dohodak građana, fiskalizaciju, kao i odredbama zakonika koji uređuje krivični postupak i uvođenje novih krivičnih dela koja su od značaja za suzbijanje izbegavanja plaćanja javnih prihoda.

Takođe, usvojene su i izmene zakona o penzijskom osiguranju, kojim je predložena izmena načina usklađivanja iznosa penzija.

Usklađivanje penzija određivaće se u zavisnosti od odnosa visine isplaćenih penzija i novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju prema visini bruto domaćeg proizvoda.

Tako će se penzije od januara naredne godine usklađivati na jedan od tri načina: prema kretanju zarada, kretanju potrošačkih cena ili tako da se uzima u obzir polovina procenta promene zarada i polovina procenta promene potrošačkih cena.

Kako je obrazloženo, na ovaj način obezbeđeno je da rast penzija prati rast zarada u periodima kada je niže učešće rashoda za penzije i novčani iznos kao uvećanje uz penziju u bruto domaćem proizvodu, a u periodima kada je to učešće veće obezbeđuje se zadržavanje kupovne moći penzija njihovim usklađivanjem prema potrošačkim cenama, navodi se u saopštenju Vlade.

Na sednici su usvojeni izmenjeni i dopunjeni predlozi Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, kao i Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Vlada je usvojila i izmenu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini kojom je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za ovu godinu uvećan za 16,5 milijardi dinara i iznosi 78,5 milijardi dinara, a što predstavlja gotovo 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije.

Za direktna plaćanja koja se odnose na premiju za mleko, osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i podsticaje u stočarstvu obezbeđeno je dodatnih 7,7 milijardi dinara, a za mere ruralnog razvoja 2,87 milijardi dinara.

Na sednici su usvojene izmene Uredbe o utvrđivanju programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima suncokreta roda 2022. godine koje treba da obezbede finansijsku podršku poljoprivrednim proizođačima kako bi se očuvala stabilnost njihovog dohotka.

Imajući u vidu kretanje cena suncokrata na tržištu i njihov negativan uticaj na dohodak proizvođača, kao i visoke troškove proizvodnje, obezbeđena su sredstava u iznosu od 4,86 milijardi dinara koja će se koristiti za realizaciju Programa finanijske podrške poljoprivrednim proizvođačima ove uljarice za 2022. godinu.

Članovi vlade doneli su Odluku o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590 kako bi se sprečila kritična nestašica tog derivata prouzrokovana svetskim i regionalnim poremećajem na tržištu, a u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije.

Vlada Srbije usvojila je i izmenjenu Uredbe o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Srbije za 2022. godinu i u tu svrhu opredeljeno je 1,08 milijardi dinara.