Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, među kojima su Predlog zakona o Završnom računu budžeta Srbije za 2023. godinu, Predlog zakona o elektronskim otpremnicama, kao i set poreskih zakona koji se tiču više vrsta poreza – na dodatu vrednost, na dobit pravnih lica, na dohodak građana i na imovinu.
Predlogom zakona o elektronskim otpremnicama skraćuje se administriranje isprava, ubrzava se logistika i olakšavaju procesi u vezi sa prevozom tereta, saopštila je Vlada.
Tim predlogom zakona predviđa se uvođenje centralizovanog sistema za potvrđivanje verodostojnosti poslatih dokumenata, uz visok stepen sigurnosti od nestanka ili zloupotrebe podataka i procese koji se mogu odvijati u realnom vremenu, što doprinosi efikasnosti inspekcijskih nadzora i imaće pozitivan uticaj i na fiskalnu kontrolu.
Nakon javne rasprave, obveznici će imati oko godinu dana da se prilagode, a obaveze iz zakona prvo će se primenjivati na javni sektor i učesnike u otpremanju akciznih dobara i to od 1. januara 2026. godine.
U strukturi ukupno ostvarenih prihoda i primanja najviše zauzima porez na dodatu vrednost i to 43 odsto, akcize učestvuju sa 19 odsto, a neporeski prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine 13 odsto.
Predlogom zakona o izmenama i dopuni Zakona o alternativnim investicionim fondovima smanjuje se najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u ovu vrstu fondova, povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora imati dvodomno upravljanje, kako bi se smanjili troškovi društava za upravljanje i propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama.
Time će ovaj finansijski instrument postati interesantniji za investitore, jer će im, osim trgovanja investicionim jedinicama, pružiti i mogućnost obezbeđenja kredita ili drugog novčanog potraživanja.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom se, kao i kod Alternativnih investicionih fondova, propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama, koji pruža veće mogućnosti investitorima.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu uređuje se kontinuitet nadležnosti Poreske uprave za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava i nakon 1. januara 2025. godine.
Tim izmenama su precizirane pojedine odredbe kojima su uređeni poreska osnovica, poreska oslobođenja i poreski kredit.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica preciziraju se odredbe kojima je uređeno podnošenje poreske prijave i ispunjenje poreskih obaveza u vezi sa postupkom likvidacije i stečaja, kao i obaveza podnošenja poreske prijave za pravna lica koja prestaju da postoje usled statusnih promena.
Dodatno se preciziraju obaveze izveštavanja za poreske svrhe u vezi sa izvršenim statusnim promenama.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, sa ciljem daljeg fiskalnog rasterećenja zarada, predlaže se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 25.000 dinara na 28.423 dinara mesečno.
Predlaže se i povećanje neoporezivog iznosa dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo sa 50 na 90 evra, uređenje plaćanja poreza i doprinosa po osnovu prihoda koje pomorci ostvaruju obavljanjem poslova na brodovima i drugim plovilima koji viju zastavu strane države, kao i produženje perioda primene pojedinih poreskih olakšica.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama izmenjen je Odeljak B Tarife, kojim su propisane konzularne takse radi ujednačavanja visine konzularnih taks, nezavisno od strane valute u kojoj se obavlja plaćanje.
Nastavlja se usaglašavanje sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu sa ciljem propisivanja taksi korisnika sredstava budžeta jednim zakonom.
Usaglašavaju se taksene obaveze sa spisima i radnjama organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća, na osnovu propisa donetih nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama.
U pojedinim slučajevima povećava se visina taksi koje su prouzrokovane porastom materijalnih troškova organa. Propisano je plaćanje umanjene takse za uvoz/izvoz robe male vrednosti i u komercijalne svrhe.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predlaže se uvođenje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost za poreski period januar, odnosno januar – mart 2026. godine, kao priloga poreskoj prijavi.
Preliminarna poreska prijava poreza na dodatu vrednost predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV-a.
Precizirani su uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza, a u vezi sa izdatim računima.
Posebno je uređeno da formalni nedostaci računa koji se odnose na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u, nemaju uticaj na ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.
Pored toga, Vlada je donela Uredbu o proglašenju Parka prirode „Golija“, kojom se površina pod zaštitom povećava na ukupno 75.838 hektara.
Na sednici je usvojen Zaključak o usvajanju teksta Sporazuma o saradnji Srbije i regiona Veneto u Italiji u oblasti ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i uspostavljanje stalnog zajedničkog Ekonomskog komiteta, koji će identifikovati i promovisati mogućnosti za saradnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.