Foto: Shutterstock - Antonio Ahel/ATAImages - BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MORasprava košarkaša i bivšeg reprezentativca Srbije Vladimira Štimca sa kompanijom Milenijum tim oko izgradnje gasovoda Aleksandrovac – Brus – Raška – Novi Pazar – Tutin, a koji prelazi i preko njegovog zemljišta, proširila se na Srbijagas. Generalni direktor tog preduzeća Dušan Bajatović oglasio se tvrdnjom da je sve po zakonu i da su svi znali za rutu gasovoda još od 2017. godine.
On je naglasio da je izgradnji gasovoda prethodilo ishodovanje neophodne dokumentacije, te da ne vidi nijedan zakonski osnov da bi se radovi obustavili.
„Najmanje od 2017. godine svi znaju tačno kroz koje parcele će proći gasovod, jer se proglašava koridor kroz koji on prolazi. Mi smo u skladu sa procenama veštaka izvršili eksproprijaciju, platili i svi su to sve znali. Niko se nije obratio Srbijagasu za bilo kakvo izmeštanje trase gasovoda zvanično do sada“, obrazložio je Bajatović.
On je dodao da je sada kasno da se to menja.
Kako je rekao, radovi bi negde mogli da se pomere par metara levo ili par metara desno, ali da jednostavno nije moguće da se pomeraju iz koridora u kojem je planiran gasovod.
Odlaganjem izgradnje gasovoda mnogi građani bi bili oštećeni, a Srbijagas bi imao dodatne milionske troškove, dodao je Bajatović.
„Možda im je neko obećao da će promeniti trasu gasovoda, ali takav zahtev prema Srbijagasu, ni usmeni ni pismeni, osim ovog što sam pročitao u sredstvima javnog informisanja, nije stigao. Mi tom zahtevu ne možemo da izađemo u susret, a da ne izgubimo mnogo vremena i dosta novca. Mi ne radimo potpunu eksproprijaciju, mi ne kupujemo parcele, pa je neko oštećen, već mi radimo privremenu eksproprijaciju. Mi dobijamo pravo službenosti prolaza kad završimo, da bismo mogli da održavamo gasovod. Na vašu zemlju ulazimo do mere dok ne uradimo gasovod i dužni smo da sve kuda smo prošli vratimo u prvobitno stanje“, objasnio je Bajatović.
Na ove reči direktora Srbijagasa, ponovo je odgovorio Vladimir Štimac na društvenoj mreži X (Tviter).
On se zahvalio Bajatoviću što se pozabavio ovim problemom, ali je ponovo naglasio da eksproprijacija zemljišta nije završena niti je isplaćena.
„U dokaz tome činjenica da smo dana 15.12.2022. godine primili zahtev za izjašnjenje na ponudu za nadoknadu o eksproprijaciji koju je dostavio JP Srbijagas, da se izjasnimo u roku od 30 dana nakon čega smo 04.01.2023. podneli izjavu da nismo saglasni sa predloženim uslovima. Dodatni zaplet javlja se kada nam se prethodni vlasnik tokom jučerašnjeg dana javlja da je u svom sandučetu baš juče pronašao koverat sa pozivom od osnovnog suda u Raški da pristupi raspravi o eksproprijaciji na dan 28.9.2023. za parcelu koju je nama prodao još pre godinu dana. U okviru poziva za ročište navedeno je da se prethodni vlasnik nije odazvao prethodnom pozivu na isto ročište koji on zapravo nikada nije ni dobio“, napisao je Štimac.
Poštovani gospodine Bajatoviću, mnogo Vam hvala za detaljno obrazloženje i uključivanje u problematičnu tematiku, zaista to cenim. Eksproprijacija zemljišta, kao što sam ranije naveo nije završena niti je naravno isplaćena, u dokaz tome činjenica da smo dana 15.12.2022. godine… pic.twitter.com/H0uyfzVa7N
— Vladimir Stimac (@stimac15) August 22, 2023
On se obratio Bajatoviću rekavši mu da očigledno nije dobio sve informacije o pravno-imovinskom stanju placeva kroz koje gasovod treba da prođe.
Štimac je za Danas potvrdio da se za gasovod znalo još od 2017. godine, ali, kako nam kaže, to je bio nacrt u urbanističkom planu koji je sve ovo vreme bio podložan izmenama, a rešenje je pravosnažno tek od 5. juna ove godine.
„Pored toga gospodin Bajatović u svojoj izjavi navodi da je u okviru zakonskih propisa kad se za par metara levo ili par metara desno prokop pomeri, a ispoštovane su sve ostale mere bezbednosti. Ovih pet porodica koje se zajedno sa mnom bore, ne bore se za nebezbedno pomeranje gasovoda koje će završiti blizu objekata nego baš za to minimalno izmeštanje u okviru zakonskih opsega, da se sačuva pet placeva, a da to ne bude ni na čiju štetu“, kaže Štimac za naš portal.
On dodaje da prvi iskopi i jesu počeli po trasi koja je u interesu svih, ali da je iz nekog nepoznatog razloga došlo do nagle promene i radnici su probali da započnu iskop po sredini zemljišta.
Bajatović je u svom demantiju upućenom portalu Direktno.rs, napisao da je u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji ustanovljeno pravo službenosti prolaza na parcelama kroz koje prolazi trasa gasovoda i da su isplaćene odgovarajuće naknade za nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti tadašnjim vlasnicima nepokretnosti.
„Sporne parcele su 2022. godine promenile vlasnika što se može videti uvidom u podatke RGZ-a – sadašnji upisani vlasnici su Čeperković Acko iz Raške i Štimac Predrag iz Beograda. Novi vlasnici parcela kupili su nepokretnosti svesni činjenice da su parcele opterećene teretom – zabeležbom službenosti. Onaj ko kupuje nepokretnost kupuje je sa svim pravima i obavezama i teretima koji su upisani na njoj i koji prate promet nepokretnosti“, naveo je on.
Štimac je u odgovoru za Danas navodi da je celokupan plac bio u privatnom valsništvu pri kupovini.
„Što se tiče eskproprijacije, ništa nije gotovo, ništa nikome nije isplaćeno. Dokumente za to možemo uvek pokazati. Evo uzmite još jedan dokaz u prilog tome – prenos vlasništva sa prethodnog vlasnika na nas je izvršen pre godinu dana bez ikakvih problema, jer je celokupan posed bio i još uvek je u privatnom vlasništvu“, naglašava Štimac.
Kako nam kaže, njegovi dalji koraci su da proba da se pravno izbori za legalan ishod, kakav god on bio.
Podsećamo, sve je počelo kada je Štimac na društvenoj mreži X, bivšem Tviteru, objavio da radnici Milenijum tima neovlašćeno kopaju po njegovoj zemlji i stavljaju cevi za gasovod, ali i da su pretili njegovom bratu privatnim obezbeđenjem.
„To sto hoćete bespravno da mi kopate po sred moje zemlje i stavljate cevi za gasovod, a znate i sami kuda projekat prolazi, ja vam sigurno neću dozvoliti. Ako ste mislili da ću da prećutim i da se nekoga plašim a toliko sam dao ovoj zemlji mislim da ste pogrešili. To što ste rekli mom bratu da ćete vi da dovedete privatno obezbeđenje i da mu onda bude bog u pomoći, e ja vam sad kažem ajde da vidim da mu fali dlaka sa glave“, poručio je Štimac i to uz komentar da se to radi „posle svega sto sam uradio za ovu zemlju, dao sve sto sam mogao i pomagao na sve načine“.
Veliki pozdrav za Milenijum tim!
To sto hocete bespravno da mi kopate po sred moje zemlje i stavljate cevi za gasovod a znate i sami kuda projekat prolazi, ja vam sigurno necu dozvoliti. Ako ste mislili da cu da precutim i da se nekoga plasim a toliko sam dao ovoj zemlji mislim…— Vladimir Stimac (@stimac15) August 19, 2023
Milenijum tim je odgovorio da je brat Štimca, zajedno sa par komšija pokušao da opstruira izvođenje radova, zbog čega su, kako su dodali, radnici ove kompanije morali dva puta da zovu policiju, koja je izašla na lice mesta i napravila zapisnik.
Oni su pojasnili da su oni glavni izvođač radova na izgradnji razvodnog gasovoda visokog pritiska Aleksandrovac-Brus-Raška-Novi Pazar-Tutin, čiji je investitor JP Srbijagas.
„Parcele kroz koje gasovod treba da prođe pravosnažno su eksproprisane rešenjem koje je izdala Republika Srbija, Opština Raška, Odsek za urbanizam, Imovinski poslovi, broj 465-1935/20 dana 12.05.2023, a rešenje je postalo pravosnažno 05.06.2023. U skladu sa ovim rešenjem niko ne izvodi radove bespravno na pomenutoj zemlji, jer pravo službenosti prolaza je upisano u katastru i vodi se na JP Srbijagas u čije ime, i za koga mi izvodimo pomenute radove“, stoji u odgovoru ove građevinske kompanije na upit Danasa.
Oni su, takođe, demantovali da su angažovali privatno obezbeđenje, kao i da su bilo kome pretili.
Iz Milenijum tima su, kao i kasnije Bajatović, naveli da trasa gasovoda dužine 120 kilometara, koji se nalazi u završnoj fazi, ne može da se menja.
Međutim, Štimac je odgovorio, opet putem Tvitera da nije tačno da je eksproprijacija završena.
„Nije dobijen zvanično nijedan dokument, ni poziv. Mi nismo bili deo rasprave, ništa nismo potpisali i nismo pristali na uslove tako da je vlasništvo zemljišta kroz koje je planirano da prođe gasovod i dalje privatno i nije pravno regulisano u smislu prolaska gasovoda. Naravno da samim tim nismo dobili ni isplatu za zemljište jer je ono i dalje u našoj privatnoj svojini. Radovi se juče i danas ne obavljaju što je pokazatelj da je pravo na našoj strani“, napisao je on tada.
Odgovor na izjavu Milenijum tima: nije tačno da je eksproprijacija završena, nije dobijen zvanično ni jedan dokument ni poziv, mi nismo bili deo rasprave, ništa nismo potpisali i nismo pristali na uslove tako da je vlasništvo zemljišta kroz koje je planirano da prodje gasovod i…
— Vladimir Stimac (@stimac15) August 21, 2023
Na upit da prokomentariše tvrdnje Štimca u vezi sa tim da nije urađena eksproprijacija, Milenijum tim nas je uputio na investitora Srbijagas.
Srbijagas nije odgovorio na upit Danasa, međutim dobili smo štur odgovor od direktora tog preduzeća, koji nije želeo dublje da se upušta u ovu raspravu.
„Napisao sam sve“, glasio je njegov odgovor.
Advokat Stefan Pekić iz Advokatske kancelarije Pekić za Danas objašnjava da je privremena eksproprijacija čest kolokvijalan naziv za nepotpunu eksproprijaciju.
„Ovaj vid eksproprijacije se razlikuje od obične (pune) eksproprijacije, jer kao posledica ove eksproprijacije nije sticanje prava svojine na nepokretnostima u korist korisnika eksproprijacije, već je sticanje prava zakupa i prava službenosti na nepokretnostima vlasnika nepokretnosti. Zakup traje najduže tri godine i to u slučajevima da je potrebno: za istraživanje rudnog i drugog blaga, korišćenje kamenoloma, vađenje gline, peska i šljunka, zakup prirodnih dobara za stavljanje pod zaštitu i sl“, navodi naš sagovornik.
On naglašava da nakon proteka vremena na koji je nepotpuna eksproprijacija utvrđena, korisnik eksproprijacije je u obavezi da vrati nepokretnost u prvobitno stanje.
„Sa druge strane, ustanovljenje prava službenosti je trajno, po samoj prirodi tog instituta. To u praksi znači da korisnik eksproprijacije, npr. Elektromreža, može da sprovede žice preko nepokretnosti u privatnoj svojini a da to lice i dalje ostane vlasnik. U tom slučaju je privatno pravo svojine samo ograničeno time što je vlasniik dužan da trpi da se preko njegove nepokretnosti sprovedu žice i time mu ograniče korišćenje nepokretnosti (na primer, ne može da dobije građevinsku dozvolu da gradi blizu žica). I za takvo ograničenje prava svojine, vlasniku sleduje naknada“, navodi Pekić.
Takođe, kako dodaje, postoji i institut privremenog zauzimanja.
„Privremeno zauzimanje se utvrđuje na zemljište koje treba da služi određenoj potrebi u vezi sa izgradnjom objekata i ustanovljenjem službenosti, za koje je u skladu sa ovim zakonom utvrđen javni interes (radi smeštaja radnika, materijala, mašina i sl.) može se privremeno zauzeti, a najduže do tri godine. Takođe, nakon isteka roka od tri godine ili nakon prestanka potrebe za privremeno zauzimanje, korisnik ekspoprijacije je u obavezi da vrati zemljište u prvobitno stanje. Bitno je napomenuti da zemljište koje je predmet privremenog zauzimanja najčešće nije predmet potpune eksproprijacije, već je jedina svrha tog zemljišta skladištenje materijala, radnika i ostalih predmeta koji će se koristiti za izgradnju infrastrukture na zemljištu koje je predmet potpune eksproprijacije“, kaže Pekić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
