Vladina pomoć zbog suše "uopštena, zakasnela i zanemarljiva"

Osim toga i poljoprivrednici i agrarni analitičari smatraju da su mere mogle da budu mnogo konkretnije i usmerenije na one kojima je pomoć najpotrebnija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre nekoliko dana za Danas rekao da je država već počela sa realizacijom pet mera, te da će otkupiti 21.739 tona merkantilnog kukuruza roda 2016. i 2017. po ceni od 23 dinara po kilogramu, sa PDV-om, a da će Republička direkcija za robne rezerve izvršiti naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku i to do 4.000 tone za tovne svinje i 6.000 tona za tovnu junad.

Nedimović je kao meru najavio i produženje roka za podnošenje zahteva za kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom, 11,8 hiljada tona semenske pšenice u zamenu za merkantilnu, a jedna od mera je i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje koja dospeva u 2017.

Stočara Stojadina Čitakovića iz Mionice gotovo nijedna od pomenutih mera države ne dotiče.

– Jedino što se mene tiče jeste ovo pomeranje roka za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite. Rok je bio 1. novembar, pomereno je na 1. decembar, verovatno će ga još pomeriti. Bilo bi bolje da su mere konkretnije, da nam se pomoglo naftom ili da su nam dali subvencije za seno ili koncentrat – kaže Čitaković, koji ima 60 krava i obrađuje 60 hektara, uglavnom soje.

Mere za koje je čuo od nas, kaže, pomažu onima koji imaju neki rod, ali u valjevskom kraju iz kog je on dosta je onih kojima je rod gotovo skroz uništen.

Nedeljkovi iz banatskog sela Botoš su ove godine na 20 jutara imali kukuruz, a u proseku prinos je bio 1.500 kilograma po jutru. Što je, kako kaže LJubica Nedeljkov, daleko manje od prošlogodišnjeg roda kada je bilo u proseku 6.000 kilograma po jutru. Sa državnim merama za pomoć, kaže, nisu upoznati.

– Platili smo porez na imovinu, nije nam još stigao račun za odvodnjavanje, ali pretpostavljam da će stići do kraja godine. Mi smo pšenicu posejali još polovinom oktobra, kada o merama nije bilo reči. Nešto smo semena imali, a nešto smo uzeli na kredit – ističe Nedeljkov.

Agrarni analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da mere koje se odnose na naturalnu razmenu kukuruza za tovnu stoku, zatim kupovina nešto više od 21.000 tona kukuruza, kao i paritetna razmena semenske pšenice za merkantilnu spadaju u domen manje-više redovnih godišnjih aktivnosti Republičke direkcije za robne rezerve.

– Ove mere su neselektivne i nisu ciljane na ona područja i na one proizvođače koji su štetu pretrpeli. Najzad količine koje se navode u ovim merama su izuzetno male, tako da je broj poljoprivrednika koji su imali neke benefite od ovih interventnih mera zanemarljivo mali – ističe Galetin.

On napominje da mere kao što su produženje roka za kreditne zahteve sa subvencionisanom kamatom, preporuka lokalnim samoupravama za porez na poljoprivredno zemljište i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje imaju prizvuk „opšte, generalne pomoći poljoprivrednim proizvođačima“ u smislu ublažavanja posledica od suše. Pitanje je, kako kaže, koliko te mere finansijski mogu da nadoknade velike štete na usevima.

Međutim, Galetin naglašava da država nije isključiva i jedina adresa od koje treba tražiti pomoć.

– Deo odgovornosti treba da preuzmu i sami poljoprivredni proizvođači. Naime, svako ko je reinvestirao svoju zaradu u dobrim poslovnim godinama kao što je bila 2015/16. godina u infrastrukturu kao što su sistemi za navodnjavanje, zaštitne protivgradne mreže, ulaganje u plastenike, dakle u onu opremu koja svakog proizvođača približava proizvodnji u relativno kontrolisanim uslovima, taj nije imao veći problem sa sušom – napominje naš sagovornik.

Galetin ističe da treba podržavati svako pojavljivanje države u podsticajima za investicije jer je jedino to sistemsko i dugoročno rešenje koje će nas „odbraniti“ od elementarnih nepogoda, a ne „ad hoc gašenje požara“ koje neće dugoročno rešiti problem.