Vladine projekcije moguće – uz dosta sreće

Privrednici sa kojima smo razgovarali „negde su na pola“, smatraju da je tako visok rast moguć, ali dele i oprez Fiskalnog saveta, uz uverenje da se teg koji može da prevagne na jednu ili drugu stranu nalazi u privatnim investicijama, pre svega domaćim.

– Mislim da je rast od šest odsto dosta ambiciozna projekcija, iako smo postigli dobar rezultat zbog najmanjeg pada ekonomije tokom pandemije. Možda nemamo dovoljno podataka jer verujem da ljudi iz Vlade znaju o čemu se radi, ali je sigurno da će nam trebati mnogo rada i sreće da bi ostvarili tu prognozu i to pod uslovom da rešimo kovid krizu u prvoj polovini godine. Mi već dugo govorimo da srpskoj ekonomiji nedostaju domaće privatne investicije, i da država njima sada treba da pruži podršku. To je veliki prostor u kome može da se napravi rast, jer za razliku od državnih investicija u infrastrukturu, ovde se uloženo brzo vraća i pokreću nova ulaganja, reinvestira se – kaže za Danas Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe.

On naglašava da ne treba zapostaviti ni državne proizvodne investicije, na primer EPS bi „sa dve, tri hidrocentrale ili vetroparka napravio veliki pomak“, a to mogu i druga javna preduzeća.

– Kada je o domaćim privrednicima reč, oni imaju ideje, čak i banke imaju novca, ali je potrebno malo smelosti i da im država da „vetar u leđa“, tako da na primer lakše dođu do dozvola, da znaju da se porezi neće povećavati, da će pravni sistem da funkcioniše. To je važno, jer Vlada jeste dovela dosta stranih investitora, ali rast mora da se bazira na domaćim – kaže Spasojević.

Slobodan Đinović, osnivač i direktor Orion Telekoma, takođe smatra da je ključno pitanje da li će Vlada uspeti da pokrene domaća ulaganja, a ističe da je u ovom trenutku dosta složeno stanje u privredi zemlje.

– Oko 20 odsto naših malih klijenata gase svoje internet domene, a to su preduzetnici i radnje kojima je to jedini prozor u svet. Inače, domen košta na godišnjem nivou 2.000 dinara i to je signal da su te firme blizu gašenja. Ja razumem poruku Vlade i rezervisanost Fiskalnog saveta i deluje mi da u tim projekcijama mi prilično lutamo, da ne možemo da kažemo gde ćemo se naći. Ako pogledate makroekonomiju, ogromne količine novca u svetu naštampane su i upumpane u privredu, ali ne možemo da znamo da li će se to nastaviti. Berze reaguju vrlo čudno, IT kompanije sada imaju vrednost koju bi trebalo da dostignu za deset godina, kažu da su to naduvane cene, ali to istovremeno znači da će ostala industrija biti u problemu, ona se i dalje nije dovoljno reformisala i pripremila na nove uslove – kaže Đinović.

U takvom okruženju, dodaje, ne možemo da očekujemo rast o kome govori Vlada ukoliko ne rešimo dva velika problema.

Naša privreda je upravljena tako da privlači strane direktne investicije, dajemo im velike podsticaje i u tome smo uspeli, vidi se i da je uposlenost visoka, toliko da često ne možete da nađete radnika.

Ali ono što nam sada nedostaje su investicije iz domaćeg privatnog sektora.

Takođe, važno je da se dinar ne „zatrese“, jer bi to urušilo poslovanje velikih sistema.

– Mislim da ministar finansija Siniša Mali vrlo dobro razume šta je potrebno za taj prognozirani rast. Zato, ako se sve uradi što je navedeno, ako udarimo „friz“ na plate u javnom sektoru, ako podstaknemo investicije iz domaćeg privatnog sektora, uspemo da sačuvamo mala preduzeća jer ne može da se rast bazira na korporativnim sistemima jer to niko u svetu nema, onda možemo i da računamo na tako visok rast. Ali i u izjavama Vlade ima malo disfunkcija, ne možete da najavite mere a da ih istovremeno i ne popularizujete, ne možete da kažete da će biti zamrznute plate u javnom sektoru u trenutku kada ste najavili i njihov rast. Mislim da je tu malo došlo do razilaženja između Vlade i Fiskalnog saveta – kaže Đinović.

Bojan Radun, direktor Imleka, kaže da realnost procene o tome da li rast privatnih investicija može da bude deset odsto godišnje, zavisi od toga sa čim šta poredimo.

„Ako je to 2020. koja je zbog korona krize i vanrednog stanja u kome smo se našli bila vrlo niska, opterećena otkazivanjem i pomeranjem brojnih investicija koje su bile planirane, onda svakako da možemo imati toliki rast. Ali ako se poredimo sa 2019, onda ne, to nije realno – kaže Radun. Prema njegovim rečima, u Imleku i Nektaru, kompanijama u čiji je rad on uključen, brojne stvari su morale da se pomere ili odlože u ovoj godini, „ali će 2021. svakako biti značajno bolja“.

Podsetimo, prvo je Vlada objavila fiskalnu strategiju za 2021. godinu i projekciju za 2022. i 2023. prema kojoj se predviđa rast privatnih investicija od deset odsto godišnje, rast bruto domaćeg proizvoda od šest odsto u prvoj, a po četiri procenta u naredne dve godine, uz najavu da će plate u javnom sektoru biti zamrznute, a javna preduzeća restrukturirana. Fiskalni savet je ocenio da nedostaju precizne mere kojima bi se obezbedio toliki rast investicija, naveo da je prognoza rasta BDP-a od šest odsto preterano optimistična, da nije predstavljen dovoljno čvrst plan restrukturiranja javnih preduzeća, a da se o zamrzavanju plata govori istovremeno sa najavom da će u narednoj godini zarade u nekim delovima javnog sektora da porastu.