Vlasnici farmi krava u Srbiji: Od septembra nestašica mleka

Vlasnik farme krava u selu Skorenovac u opštini Kovin, Dejan Trajković rekao je danas da su rezervoari mlekara prazni i da će se nestašica mleka osećati već od narednog meseca. Mleka nema jer su manje farme pogašene, a ostale su samo one srednje i velike koje ne mogu lako da se zatvore zbog ogromnih sredstava koja su uložena u opremu“, rekao je Trajković za Betu.

Dodao je da problem sa niskom otkupnom cenom mleka traje već dve-tri godine i da i sam razmišlja da posle 20 godina stavi katanac na farmu od 340 grla, od čage je 180 krava za mužu.

Niska otkupna cena mleka je, kako je rekao, kriva što je danas u Srbiji svega oko 180.000 krava za mužu, a da ih je pre šest-sedam godina bilo od 450.000 do 500.000.

„Za nestašicu mleka će biti kriva država i najveća mlekara ‘Imlek’ koja je pokupovla desetak najvećih mlekara u Srbiji i ponašala se kako je htela, nije povećavala cenu mleka, već ga je i uvozila, a sada nema odakle, pa ‘juri’ za mlekom, povećavajući cenu za dinar-dva jer joj se otkup više nego prepolovio“, rekao je Trajković.

On je rekao da je prestao da isporučije mleko Imleku pre petnaestak godina i da ga sada prodaje mlekari Granice za 56 dinara po litru. „Sena ću imati za pola godine, a posle ne znam šta ću, nemam novac da ga kupim, a neću imati ni od koga jer ga, zbog katastrofalne suše, nema“, rekao je Trajković.

Istakao je da bi, zbog astronomskih cena stočne hrane zbog suše, realna proizvođačka cena mleka trebalo da bude oko 120 dinara, pa ni subvencije za mleko od 15 dinara po litru, koje je država nedavno obećala za jedan kvartal, posle protesta poljoprivrednika, neće pomoći da se smanje gubici u proizvodnji.

Vlasnica farme krava u Nakovu kod Kikinde Olivera Latinović rekla je da je ogroman novac uložila u opremu i robotizaciju u proizvodnji mleka i da gubitak na tom proizvodu pokriva zahvaljujući tome što hranu proizvodi na sopstvenom imanju, pa umesto da je proda koristi je za ishranu muznih krava.

„Mesečni trpošak za ishranu 100 muznih krava je oko tri miliona dinara, a za mleko dobijam dva, jer je litar od 30 do 60 dinara, zavisno od mlekare. Umesto da prodam ratarske proizvode usmeravam ih u mlekarstvo i tako pokrivam gubitak na toj proizvodnji“, rekla je Latinović.

Proizvođači mleka su, prema njenim rečima, već dugo ‘ispod vode’ i ne mogu da dođu do daha.“Više ni banke neće da nam odobre kredite jer su nas svrstali u rizičnu kategoriju“, rekla je Latinović.

Dodala je da je težak položaj proizvođača mleka „dokrajčila“ suša i da je ove godine duplo veću površinu pod kukuruzom morala da odvoji za spremanje silažne hrane, ali da je i pored toga nekvalitetna jer nema zrna, već je stabljika prazna.

Klanična industrija je, prema njenim rečima, ovih dana samnjila potražnju za tovnim bikovima jer se, zbog teške situacije, rasprodaju krave koje su jeftinije.

Proizvođači mleka su više puta tražili pomoć države kako bi naterali najveće mlekare da povećaju otkupnu cenu mleka koja je već nekoliko godine u proseku oko četrdesetak dinara i niža je od cene flaširane vode za piće, predlažući razne mere, a jedna od njih je bila da se izračuna i propiše minimalna proizviođačka cena mleka koju mlekare moraju da plate, ali se država pozivala na principe tržišne privrede i protivzakonitog mešanja u biznis.

Srbija je pre oko dva meseca morala da uveze mleko u prahu da bi obezbedila zalihe hrane zbog straha od eskalacije rata u Ukrajini.