Vlasnici malih pumpi tvrde da posluju sa gubitkom, očekuju povećanje marže ili će da „radikalizuju nezadovoljstvo“

On je rekao da poseduje jednu pumpu u Srpskoj Crnji i da bi mu bilo teško da je zatvori iako posluje sa gubitkom, jer je u toj maloj sredini jedini koji ima i menjačnicu i kafić gde se okupljaju mladi.

„Očekujemo da nadležni imaju sluha da reše problem, inače ćemo biti prinuđeni da radikalizujemo nezadovoljstvo“, rekao je Zečević za Betu.

Dodao je da njegova pumpa pravi gubitke jer je marža koju je država ograničila na 13 dinara po litru, nedovoljna da pokrije troškove, te da je bio prinuđen da proda zemlju da bi finansirao rad pumpe.

Zečević je rekao da u Srbiji od 1.560 pumpi Naftnoj industriji Srbije (NIS) pripada oko 315, a ostale su u privatnom vlasništvu i uglavnom su u seoskim sredinama, „oslonjene“ na poljoprivrednike, ali da oni ne mogu da prodaju dizel po povlašćenoj ceni od 179 dinara jer ga sami kupuju po 191 dinar za litar.

Naveo je da su zbog toga izgubili značajan deo kupaca, što je smanjilo promet, a time i zaradu.

Vlasnici pumpi su od Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine tražili da se poveća marža sa sadašnjih 13 dinara na 18 dinara, jer je 18 iznosila i pre dve godine kada ju je država „sasekla“ na sedam dinara po litru.

Marža od 18 dinara, koja je važila pre dve godine, formirana je, kako su rekli, na tržištu.

Posle izvesnog vremena država je povećala maržu sa sedam na devet dinara, pa na sadašnjih 13 dinara po litru, ali to nije dovoljno da se pokrije rast plata zaposlenih, koje su dva puta korigovane u protekle dve godine, a cena struje je čak četiri puta povećavana.

Vlasnici pumpi su na prošlonedeljnom sastanku sa resornim ministarstvima zatražili i da im država nadoknadi gubitke, nastale u protekle dve godine, kao što pomogla firmama za vreme pandemije korona virusa.

Na sastanku je zatraženo i da se reši problem upotrebe poljoprivredne kartice kojom se ostvaruje pravo na povlašćenu cenu dizela od 179 dinara, jer glasi na donosioca, a ne na vlasnika zemlje.

Oni tvrde da se taj dokument zloupotrebljava tako što ostale kategorije kupaca pozajmljuju kartice od poljoprivrednika i tako kupuju gorivo po povlašćenoj ceni, što dodatno utiče na pad prometa na malim pumpama jer se na njima to ne može ostvariti.