Vlasnik Idee i Rode u novom pokušaju prodaje: Fortenova traži novog vlasnika, a Rusi traže izlaz

Saga o aferi Agrokor u kojoj je Ivica Todorić ostao bez najveće privatne kompanije u regionu, a koju su preuzeli poverioci, pre svega ruska Sberbanka, nastavljena je prošle godine sankcijama protiv ruskih subjekata čime je onemogućen izlazak ruskih banaka iz vlasništva.

Koncern Agrokor koji je pre petnaestak godina bio najveći takmac u maloprodaji u regionu Miškovićevoj Delti i slovenačkom Merkatoru, ubedljivo pobedio kada je preuzeo Merkator, dok je Maksi prodat belgijskom Delezu. Na vrhuncu, Agrokor je zapošljavao 60.000 ljudi.

Čak su mediji izveštavali i o tajnom sastanku iz 2006. godine na kom su Ivica Todorić, Miroslav Mišković i Zoran Janković (tada direktor Merkatora) kovali plan o stvaranju zajedničkog maloprodajnog i prehrambenog giganta, ali su pregovori propali, jer nisu mogli da se dogovore o podeli vlasničkih udela.

Međutim, 2017. godine ispostavilo se da je širenje Agrokora bilo zasnovano na dugovima i to skupim, kada je u verovatno najvećem kolapsu u regionu, Todorić ostao bez ičega i sa zakonom za vratom, a Agrokor nakon restrukturiranja postao Fortenova grupa.

Ova kompanija nije bitna samo za Hrvatsku ili Sloveniju, već i za Srbiju. Trenutno na tržištu Srbije posluje Merkator u čijem vlasništvu su i maloprodajni lanci Idea i Roda, kao i fabrika ulja Dijamant iz Zrenjanina.

Do prošle godine biser ovog koncerna bio je Frikom koji je zajedno sa smrznutim programom u Hrvatskoj prodat britanskoj kompaniji Nomad fuds.

I ove dve kompanije zapošljavaju skoro 9.000 ljudi u Srbiji. Merkator u Srbiji je na kraju prošle godine imao 7.950 zaposlenih, a Dijamant 802.
Merkator je u prošloj godini zabeležio neto dobit 566,6 miliona dinara, naspram 1,6 milijardi godinu ranije. Kratkoročne obaveze prevazilaze iznos obrtne imovine za 13,45 milijardi dinara, a ukupne kreditne obaveze iznosile su poslednjeg dana 2022. godine 26,5 milijardi dinara.

Neto dobit Dijamanta pala je sa 2,2 milijarde dinara 2021. na 1,4 milijardu dinara u 2022. godini.

Fortenova grupa je saopštila da će im savetnik u traženju kupca biti francuska investiciona banka Lazard, a ne očekuje se da će naći kupca pre septembra ove godine.

Oni su predstavili i nerevidirane finansijske podatke o holdingu prema kojima su u prošloj godini ostvareni neto prihodi od 5,2 milijarde evra. EBITDA (zarada pre kamata, poreza i amortizacije) je iznosila 470 miliona evra.
Neto dug kompanije je iznosio na kraju prošle godine 1,1 milijardu evra, odnosno 3,5 korigovane EBITDA-e.
Na računima kompanije nalazilo se na kraju godine 280 miliona evra.

Oni u prezentaciji investitorima navode da su u regionu bez premca u oblastima maloprodaje, proizvodnje mesa, mleka, ulja i bezalkoholnih pića.

Takođe ističu i da je vlasnik 49,9 odsto kompanije firma SBK art iza koje stoje Sberbanka i VTB banka koje su pod sankcijama EU.

Mada Fortenova nije pod sankcijama, navode i da to što su suvlasnici sankcionisani otežava poslovanje i smanjuje vrednost kompanije za sve akcionare.
Jedan od problema je zaduživanje odnosno regulisanje milijardu evra vrednih obveznica koje dospevaju, ali navode da će to biti rešeno produženjem roka otplate pod sličnim uslovima najdalje do kraja 2024. godine, ali uz značajan jednokratni trošak.

Oni navode i da su svi pokušaji Sberbanke da proda svoj udeo u Fortenovi propali.

Prošle godine imali smo prilike da vidimo bar dva pokušaja Rusa da izađu iz Fortenove.

Prvo se u septembru prošle godine pojavila vest da su se Rusi i mađarski biznismen Daniel Jelinek, blizak premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, dogovorili oko preuzimanja. Iza Jelinekovog investicionog fonda Indotek koji upravlja imovinom od tri milijarde evra stoji i američki kapital.

Međutim, hrvatski mediji objavili su da se Hrvatska usprotivila ovom poslu i da je navodno Plenković stopirao prodaju, jer je sumnjao prema pisanju Nacionala, da je Jelinek samo fasada za “netransparentni kapital direktno povezan sa Orbanom”.

U novembru prošle godine neki hrvatski mediji objavili su bombastičnu vest da je Sberbanka prodala svoj udeo u Foretnovi biznismenu Seif Al Ketbiju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Čak je preneta i njegova izjava da je postignut dogovor, da je u skladu sa pravilima EU i da je uveren da će moći da se registruje kao suvlasnik kompanije. Uprava Fortenove je saopštila da se niko nije javio registru kompanija u Holandiji sa zahtevom da se upiše kao vlasnik.

Da li će ovo biti treća sreća i za Fortenovu i za ruske vlasnike i da li će moći da zaobiđu EU sankcije i nekako se izvuku iz vlasništva ostaje da se vidi, ali je menadžment Fortenove upozorio da ako dugovi kompanije budu morali da se refinansiraju sa ovakvom vlasničkom strukturom, vrednost kompanije bi mogla ozbiljno da se smanji.