Vlasnik Politike traži veće učešće države u kapitalu

Kako se decidno navodi u predlogu Privrednom sudu u Beogradu koji je potpisao generalni direktor Politike AD Zafirino Grasi, „Stečajni dužnik je privredno društvo koje se nalazi u postupku privatizacije, a Odlukom Vlade RS stečajni dužnik je određen kao subjekt privatizacije od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Naime, dana 14. 11. 2013. godine Ministarstvo privrede je podnelo inicijativu za pokretanje postupka privatizacije ovde stečajnog dužnika“.

U predlogu kojim od suda traži da u Politici AD pokrene stečajni postupak reorganizacijom u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, Grasi piše da je „stečajni dužnik (Politika AD) privredno društvo koje već duži vremenski period posluje uz ozbiljne finansijske i poslovne probleme, usled kojih je račun stečajnog dužnika u više navrata bio blokiran, a predlagač (Politika AD) nije u mogućnosti da svoje redovne obaveze uredno ispunjava“.

U predlogu se dalje navodi da firme i ljudi kojima Politika AD duguje novac, do sada nisu mogli da nateraju Politiku da im plati ono što im duguje, jer je ovo preduzeće uživalo zaštitu od prinudnog izvršenja i prinudne naplate „zbog čega račun stečajnog dužnika nije mogao biti blokiran“. Firmama u restrukturiranju ova zaštita je istekla još prošle godine, ali je Politici AD kao „preduzeću od strateškog značaja“ Vlada Srbije u maju 2015. ovu zaštitu produžila na još godinu dana.

Politika AD sada želi da država nastavi da sprečava njene poverioce da se prinudno naplate. Tako Grasi u dopisu Sudu navodi da bi „račun stečajnog dužnika već narednog dana od dana prestanka zaštite od prinudne naplate mogao da bude blokiran, usled realizacije više desetina menica raznih poverilaca koje su već predate odeljenju prinudne naplate NBS-a“. Sud mu je za sada izašao u susret.

Koliko je situacija u Politici AD ozbiljna vidi se iz Grasijevog priznanja da „stečajni dužnik (Politika AD) trenutno, osim prema dobavljačima i zaposlenima, praktično ne izmiruje nikakve druge obaveze“! Štaviše, Politika AD priznaje da čak ni dobavljačima ne plaća redovno, dok zarade isplaćuje samo u neto iznosu.

Stoga se čini opravdanim zaključak same Politike da ima razloga da se u ovom preduzeću uvede stečajni postupak. Konkretno, direktor Politike AD navodi da je „ispunjen stečajni razlog preteće nesposobnosti plaćanja… ali i stečajni razlog trajnije nesposobnosti plaćanja“. Koliko su veliki dugovi ovog preduzeća vidi se i iz toga što Grasi navodi da bi „izvršenje na imovini stečajnog dužnika (Politike AD), pre usvajanja UPPR-a, dovelo do značajnog ugrožavanja ili čak potpunog onemogućavanja tekućeg poslovanja“.

Međutim, Politika AD ima rešenje. Državu.

Umesto da plati doprinose, poreze i druga dugovanja, Politika predlaže da država postane njen vlasnik. I to u još većem procentu nego što je to sada. Tako u predloženom UPPR-u, Politika navodi da bi Poreska uprava, Ministarstvo finansija, Grad Beograd, brojne lokalne poreske uprave, PIO fond i Agencija za osiguranje depozita (AOD) trebalo da prihvate akcije ovog preduzeća umesto novca. Politika recimo samo AOD-u duguje milion evra. Ministarstvu finansija samo u jednoj klasi potraživanja duguje 103 miliona dinara.

Kako se ovo uklapa u deklarisanu nameru države da se povuče iz medija, Politika AD ne navodi. Država je, inače, već sada većinski vlasnik Politike AD, a ovako bi postala još veći. Kakav bi to imalo efekat na uređivačku zavisnost lista Politika (koji je u polovičnom vlasništvu Politike AD) od – dnevne politike, takođe se ne analizira u UPPR-u, ali je očigledno da takva pitanja, ako su i uzeta u obzir, nisu sprečila Politiku AD da traži još veći ulazak države u svoje vlasništvo.

Politika AD ima još jedan predlog za sud. Da pojedinim drugim kategorijama poverilaca da izbor: ili će i oni prebaciti svoja potraživanja u kapital ili će morati da pristanu da Politici AD oproste svaki drugi dinar koji im duguje. Ostatak bi Politika vratila u narednih deset godina, bez kamate i sa počekom od tri godine.

Poverioci koji će dobiti ovakav „izbor“ su vrlo raznoliki i kreću se od brojnih dobavljača i poslovnih saradnika ovog preduzeća, do opet brojnih državnih institucija. I tu imamo Ministarstvo finansija i Poresku upravu sa dugom od čak 629 miliona dinara. A zatim i neplaćene račune za struju – od 296 miliona dinara EPS snabdevanju i od još 255 miliona dinara EPS distribuciji. Dunav osiguranje čeka više od milion evra, a svoj novac nikako da dobiju i Privredni sud Beograd, Beogradvode, Beo elektrane, Gradska čistoća i (ne)ugašena novinska agencija Tanjug.

Da li će ovaj poslovni plan za finansijsko ozdravljenje putem opraštanja dugova uroditi plodom, videće se, ali je država već pokazala spremnost da svojim dnevnim novinama – to jest njihovom vlasniku – izađe u susret: poslednjeg radnog dana 2015. godine Vlada Srbije pristala da 205 miliona dinara potraživanja ka Politici AD konvertuje u kapital, s tim što ova odluka još nije realizovana.
Politika AD stoga ima zašto da se nada uspehu. Konačno, kako sami tvrde, oni nisu tek neka obična firma. Ili precizno: „Ne može se i ne sme zanemariti ni činjenica da se ovde ne radi o običnom privrednom subjektu, već o jednom „nacionalnom brendu“, sa izraženim društvenim značajem“.
Nacionalnom brendu sa imovinom od dve milijarde dinara i dugovima od četiri.

Komercijalna banka bezbedna

Jedini poverilac koji ne mora da strahuje od Politikinog UPPR-a je Komercijalna banka. Ovo preduzeće Komercijalnoj duguje više od milijardu dinara, od čega su 420 miliona kamate. Od toga 346 miliona dinara čini dug za zakup prostora (Politikina zgrada odavno nije Politikina, već bančina), dok 738 miliona čine finansijske obaveze. Komercijalna banka očito nije spremna da se oprosti od pola milijarde dinara, a verovatno nije ni zainteresovana da postane vlasnik Politike AD, pa je ovo preduzeće pristalo da banku namiri pre stupanja UPPR-a na snagu. Tako je banka u daleko boljem položaju od institucija kao što su PIO fond i Poreska uprava, odnosno penzioneri i građani.

16 za 600

Dodatni kuriozitet je što je Politika AD predložila da konverziju potraživanja u kapital izvrši po nominalnoj ceni akcije od 600 dinara. To je kuriozitet, jer su na Beogradskoj berzi akcije Politike AD juče vredele čitavih – 16 dinara.

UPPR za UPPR-om

Ovo inače nije prvi put da Politika AD predlaže UPPR. Čim se u maju ove godine približio dan kada je po zakonu prestala i poslednja zaštita od poverilaca, ova firma je podnela svoj prvi UPPR sudu. Sud je zaključio da taj predlog nije adekvatan i vratio ga Politici na doradu. Međutim, ni po ostavljenom roku Politika nije uspela da ispuni zahteve suda i uredi svoj plan kako treba. Zato je ovog meseca Nadzorni odbor naložio da ako UPPR iz maja „bude odbačen ili obustavljen“, Politika AD „podnese novi predlog za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa UPPR-om“.