Vlast naplaćuje takse za jedno, a troši za drugo

Od 14,3 milijarde dinara od naknada naplaćenih u periodu od 2014. do prošle godine potrošeno je namenski svega 3,3 milijarde.

Umesto na uređenje zemljišta novac je otišao na neke druge stvari u budžetu, a osim nenamenskog trošenja nelogično je i to kako se raspoređuje novac namenjen uređenju poljoprivrednog zemljišta.

Gotovo 85 odsto prihoda od naknada u republičkom budžetu dolazi sa teritorije Vojvodine, međutim, kada taj novac treba da se ulaže u uređenje istog tog zemljišta Vojvodina je preskočena – jer program kojim država sprovodi tu meru regulisan je Uredbom u kojoj se novac troši na centralnu Srbiju, ne i autonomne pokrajine.

„Kada se saberu svi prihodi republičkog budžeta od naknada od dve milijarde dinara gotovo 1,7 milijardi je poreklom iz Vojvodine. Zakup se u centralnoj Srbiji naplaćuje tako što Republika uzima 60 odsto novca, lokalne samouprave 40 odsto. U Vojvodini po 30 odsto ide u republički i pokrajinski, dok 40 odsto završi u opštinskim budžetima“, kaže za Danas Dejan Maksimović iz Ekološkog centra Stanište, koje je nedavno radilo istraživanje o tome kako se u Srbiji finansira poljoprivreda.

Međutim, kada novac treba da se potroši na uređenje on mahom završi tako što ode na nešto drugo, ne na to, ali i kada se troši na uređenje zemljišta Uredbom je država odredila da se to sprovodi na teritoriji Srbije, osim na teritorijama autonomnih pokrajina.

„U 2018. je 100 opština i gradova u centralnoj Srbiji prihodovalo zbirno 173 miliona dinara, a 45 opština u Vojvodini 2,1 milijardu dinara, što je nesrazmerno više. Kada se uzme u obzir da je na području centralne Srbije pripadnost prihoda republike i lokalne samouprave 60:40, a na području AP Vojvodine 30:40 dobijemo da je od opština iz centralne Srbije republički budžet dobio 260 miliona dinara, a iz Vojvodine 1,6 milijardi dinara“, napominje Maksimović i dodaje da je najviše novca u stvari otišlo na neke druge namene.

On napominje da je izmenom Zakona o budžetskom sistemu nenamensko trošenje dozvoljeno i da bi sve to bilo u redu da smo, kako kaže, očistili sve kanale, sproveli komasaciju u svim opštinama, da su sve protiv gradne rakete kupljene.

„U redu bi bilo da smo sve to uradili i onda sa viškom para možemo da finansiramo nešto drugo, ali pošto nismo to uradili i postoji vapajuća potreba za svim ovim, onda je nemoralno i sumanito da se novac potroši na nešto drugo“, ističe Maksimović.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže za Danas da u budžetu postoji stavka neraspoređeni deo budžeta, koja je veća od pojedinačno definisanih stavki, što je ili nesposobnost ili namerno prikrivanje namere trošenja tog novca. U pojedinim godinama, kako kaže, 50 odsto minimalno pripadajućih sredstava poljoprivrednicima na ime podsticaja nije isplaćivano.

„Od 2013. poljoprivrednici su oštećeni za više od milijardu evra, toliko im je zakinuto i oni su na prvom mestu mestu po visini pljačke, tek iza njih su penzioneri. Tih milijardu evra to vam je 10 PKB-a po ceni po kojoj je prodat, ili 50.000 traktora srednje jačine po 25.00 evra. To što se država hvali da daje 40 odsto od nabavne cene za par hiljada traktora to je marketinški prosipanje pepela u oči imajući u vidu da su poljoprivrednike opljačkali za 50.000 traktora ili za 400.000 visoko mlečnih steonih junica od po 2.500 evra“, napominje Ševarlić.

Problema u poljoprivredi je dosta, ističe on, od podsticaja u stočarstvo koji nisu dali efekte zbog čega se postavlja pitanje svrsishodnosti, do davanje prednosti krupnim poljoprivrednicima, gubljenja dokumenata, odbijanja isplate subvencija.

Što se tiče ulaganja i trošenja novca od naknada vojvođanskih poljoprivrednika na uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji Ševarlić kaže da to nije baš tako.

„Tom logikom bi 40 odsto budžeta koji Beograd ostvaruje u ukupnom BDP-u trebalo da ostane u Beogradu, da ne ide ostatku Srbije i Vojvodini. Moramo znati da li je kriterijum građanin ili teritorija. Vojvodina dobija sedam odsto za realizaciju mera i aktivnosti koji se mogu preneti sa Republike na Vojvodinu i pet odsto za podsticaje i razvoj poljoprivredu“, naglašava Ševarlić.

Da bi se nenamensko trošenje novca smanjilo predlog istraživača iz Ekološkog centra Stanište i Mladih poljoprivrednika Srbije je da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu što pre vrati namenski karakter prihodima od zakupa i promene namene zemljišta. Osim toga, lokalne samouprave bi trebalo, kako kažu, obavezati da usvajaju izveštaje o tome kako se na lokalu novac troši i na šta, a Zakonom o poljoprivrednom zemljištu bi trebalo izmeniti raspodelu prihoda od naknada između republičkog i pokrajinskog budžeta. Njihov predlog je da budžetu AP Vojvodine pripadne 50 odsto, a budžetu Republike 10 odsto od naknada umesto sadašnjih po 30 odsto.

Potrošili pare od taksi pa uzeli kredit

Kada se radi o nenamenskom trošenju novca Dejan Maksimović navodi i jedan primer iz 2019, kada su prihodi AP Vojvodine od naknada i prenetih sredstava iz ranijih godina bili za nekih 700 miliona dinara veći nego rashodi.

„Uprkos tome, Skupština Vojvodine je u februaru 2020. izglasala da se za automatizaciju odbrane od grada uzme kredit od 600 miliona dinara na šest godina, sa ukupnom kamatom 57 miliona dinara. Dakle, novac koji je naplaćen zakupcima zemljišta i koji je bio na raspolaganju, potrošen je u druge svrhe, a onda je za istu namenu uzet kredit“, ističe Dejan Maksimović.