Vlast neće moći da pred domaćom javnošću sakrije uvođenje sankcija Rusiji

Komentarišući vest da se Srbija uskladila sa sankcijama koje je Evropska unija u aprilu uvela Belorusiji zbog „situacije u Belorusiji i umešanosti Belorusije u rusku invaziju na Ukrajinu“, Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji ističe za Danas da nije bilo više prostora za manevar.

– Đavo je došao po svoje, i morale su se uvoditi sankcije najbližem i najdražem političkom partneru, među kojima postoji najdublje razumevanje i isto takva podrška – Vučića i Lukašenka. U neku ruku te sankcije i danas donekle zadovoljavaju potrebe Brisela, što gaji nade nađe da će uskoro tako postupiti i u slučaku sankcija sa Rusijom – kaže Srećko Đukić.

Na pitanje da li bi se moglo da se Srbija postepeno usklađuje sa restriktivnim merama koje je EU protiv ruskih zvaničnika i pojedinaca povezanih sa režimom Vladimira Putina, Sofija Popović kaže da je njen utisak je da su sve oči uprte u naredne korake Srbije po pitanju sankcija Rusiji i da je zbog toga na neki način Srbija uspela da sebe stavi u centar sukoba sa kojim nema nikakve veze i u kom ne učestvuje.

– Zato ukoliko se u nekom trenutku uvedu neke restriktivne mere koje se odnose na Rusku Federaciju, mislim da će to biti teže sakriti nego što je bio slučaj sa sankcijama Belorusiji. Ne bih bila iznenađena ako bi to pre srpskih, objavili evropski zvaničnici, ali u svakom slučaju to neće moći da prođe ispod radara javnosti više od mesec dana kao što je to bio slučaj sa Belorusijom. Predsednik Srbije će to sigurno pokušati da relativizuje i da proruski orijentisanom javnom mnjenju predstavi kao nešto što ne ugrožava na bilo koji način interese Srbije i odnose sa Rusijom – ističe naša sagovornica.

Kako dodaje, i poslednji primer oko Belorusije pokazuje da Srbija sada pokušava da što je više moguće podigne procenat usaglašenosti svoje spoljne politike sa EU, pa se tako sada usklađuje sa sporednim pitanjima sa kojima nije ranije.

– To bi verovatno trebalo da ojača pregovaračku poziciju vlasti i posluži kao argument da Briselu i neke minimalne restriktivne mere prema Rusiji budu dovoljne. Niko, pa ni EU, ne očekuje od Srbije da se odjednom uskladi sa pozicijom prema Rusiji i sa svih šest paketa sankcija. U izjavama evropskih zvaničnika i lidera zapadnih država, u diplomatskoj ofanzivi koju možemo videti u proteklih par meseci, svi poručuju da se očekuje „postepeno usklađivanje“. Sa „švedskog stola“ raznoraznih restriktivnih mera, sigurno je da će vlasti u Beogradu kada dođe trenutak za to birati one najmanje štetne. Pitanje je da li će i koliko dugo to biti dovoljno Briselu – zaključuje Sofija Popović.

Srećko Đukić kaže da je Srbija pre vlasti SNS, redovno usaglašavala svoje spoljno-političke korake sa Briselom, istina sa određenim kašnjenjem, ali, napominje on, sa strane EU nije bilo prigovora.

– Pod vlašću Aleksandra Vučića Srbija je prvo odbijala da prati restriktivne mere Unije. Međutim, pritisnuta uslovima i ograničenjima Evropske komisije, a zatim sankcijama Rusiji za događaje u Ukrajini 2014, srpska vlada bila je prinuđena da za događaje u 2020. godini, u Belorusiji, uvede određene sankcije, uprkos veoma bliskim, savezničkim odnosima Beograda i Minska, ličnim odnosima Vučića i Lukašenka. Međutim, specifična težina Rusije u srpskoj spoljnoj politici, i što treba naglasiti u unutrašnjoj je nemerljiva po svim parametrima ne samo sa Belorusijom Aleksandra Lukašenka, nego za sada i sa nizom drugih zemalja u EU ili van nje pa i samih Sjedinjenih Američkih Država – kaže naš sagovornik.

Zašto je to tako, ističe on, nije teško objasniti ni istorijski, ni emotivnim, ni subjektivnim razlozima, ni činjenicama zašto srpska javnost jedne voli i bar javno želi sa 80 posto, a tek u ostatku ceo ostali svet.

– Sve što se sa srpske strane radi prema Belorusiji praktično nije naišlo na osudu ni Minska ni Moskve, jer oni razumeju Beograd. Ali već dalje od toga, da se Rusiji mogu uvesti tiho sankcije, kazne, kako se kod nas doživljavaju, teško je praviti neke paralele a pogotovo da se nešto može uraditi tiho, iza nečijih ledja. Rusije nije Belorusija. Ona je kod nas objektivno iznad svih, na pijedastalu. Kako je detronizirati pitanje je koje kod nas nema javni diskurs. Ono što je jasno jeste da smo mi danas bliži uvođenju sankcija RF nego juče, da treba da počnu međudržavni razgovoru o ceni gasa i roku njegove isporuke, a pri tome je nemoguće da se ne pokrene pitanjesankcija Srbije Rusiji, pod pritiskom kolektivnog Zapada, i sankcija Rusije Srbiji, kao neumitni odgovor na naše sankcije. Vlada Srbije, kako sada izgleda, sve te poteze koji označavaju velike lomove na spoljnom i unutrašnjem planu, odlagaće do onog momenta dok on ne bude označavao: ili -ili – zaključuje Srećko Đukić.