Vlast nije uradila ništa da nađe zamenu ruskom gasu

Na pitanje Danasa kako Srbija namerava da poboljša svoju energetsku bezbednost i nezavisnost u Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da naša zemlja ima potencijala da bude samodovoljna i plan je da iz sopstvenih izvora proizvodimo dovoljne količine električne energije za naše tržište, ali i da možemo da izvozimo.

– Da bismo obezbedili potpunu nezavisnost i stabilnost ovog sektora potrebne su nam investicije, pre svega u nove kapacitete poput Reverzibilne hidroelektrane “Đerdap 3” i Bistrica, koje su važne i kao skladišta energije i zbog integracije novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, vetroelektrane i solarne elektrane. Donošenjem novog zakonodavnog okvira i izradom strateških dokumenata napravili smo osnovu za promene u strukturi energetskog miksa, u kojem je sada, ne računajući velike HE, učešće OIE na nivou od oko tri odsto. Sve što možemo da proizvodimo iz naših izvora u našoj zemlji, posebno iz obnovljivih izvora, doneće nam energetsku bezbednost i nezavisnost. U suprotnom, bićemo uvozno zavisni, što će uticati na stabilnost finansijskog sistema države i privredni ambijent – kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Nadležni u tom ministarstvu dodaju da trenutno dobijamo oko 70 odsto energije iz termoelektrana koje su stare više od 40 godina. Za proizvodnju električne energije termoelektrane koriste nisko kalorični lignit, čiji je kvalitet u konstantnom padu.

– Nismo izgradili nijedan kapacitet u elektroenergetskom sektoru duže od 30 godina i hitno su nam potrebne investicije, ukoliko želimo da u narednim decenijama osiguramo stabilan, nezavisan i bezbedan energetski sistem – ističu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Iz tog ministarstva navode da Srbija u ovom trenutku ima dovoljno energije i energenata za potrebe domaćinstava i privrede. Energetska kriza izazvana postkovid ekonomskim oporavkom i posledičnom, povećanom potražnjom za energentima čije su cene postale višestruko više, direktno je ugrozila energetsku bezbednost u mnogim evropskim zemljama.

– Energetsku krizu dodatno složenom učinili su poslednji događaji u Ukrajini i nema nijedne zemlje, ne samo u Evropi, koja je bez problema. Srbija je reagovala pravovremeno, i zahvaljujući stabilnosti finansijskog sistema doneli smo adekvatne mere kako bismo zaštitili i domaćinstva i privredu i obezbedili stabilno snabdevanje tržišta. Ali, bez obzira na trenutnu krizu koja će proći i sigurno ostaviti ekonomske i energetske posledice na globalnom nivou, moramo da nastavimo sa procesom energetske tranzicije, sa investicijama. Dugoročno, izgradnja novih proizvodnih kapaciteta sa niskim emisijama, značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije u strukturi energetskog miksa doprineće smanjenju zavisnosti, uštedama i stabilnom energetskom sistemu – kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Dodaju da obezbeđivanjem obaveznih rezervi energenata, prema regulativi Evropske unije, idemo ka tome da obezbedimo dovoljne količine za prosečnu potrošnju tokom 61 dana.

– Samo u poslednjih godinu dana nivo obaveznih rezervi povećan je za 30 odsto što u mnogome doprinosi sigurnosti snabdevanja tržišta Srbije u kriznim situacijama – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U gasnom sektoru, pored diversifikacije snabdevača, kroz projekat gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, prioritet je i proširenje Podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i izgradnja novog gasnog skladišta, kako bi se dodatno osigurala energetska bezbednost i snabdevanje gasom.

Međutim, energetski analitičar Goran Radosavljević kaže za Danas da u datom trenutku sem ruskog Srbija ne može računati na “plavi energent” bilo kog drugog snabdevača.

– Dostupnog gasa iz drugog izvora trenutno a da nije ruski, jednostavno nema. Shodno tome ne vidim ko bi to mogao da bude drugi snabdevač potrošača u Srbiji iz pravca Bugarske. Ta konekcija ima za cilj da pospeši snabdevanje gasom juga Srbije a ne da obezbedi drugog snabdevača. Istina je da nadležni u proteklom periodu ništa nisu radili, a mogli su da traže alternativu ruskom gasu. Tako se Srbija nije priključila na Transjadranski gasovod -TAP niti je bila zainteresovana za izgradnju terminala za prihvat tečnog prirodnog gasa u Grčkoj. Da je do toga došlo, sada bi mogli da računamo na bar kakve takve količine gasa iz Azerbejdžana. Ono na šta se treba koncentrisati u budućnosti, pored uključenja u dva navedena gasna projekta, a zarad garancije energetske bezbednosti je i izgradnja hidroelektrana, jedne moderne termoelektrane koja bi zamenila zastarele koje su veliki zagađivači ali i razmišljati da se uđe u partnerstvo za izgradnju nuklearne elektrane – ističe naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da čak i ako bi Srbija mogla da dođe do tečnog prirodnog gasa na tržištu, problem bi bila njegova cena i nedostatak infrastrukture za njegov transport.

– Tečni prirodni gas je skuplji od gasa iz Rusije. Takođe, za njegovo sprovođenje do potrošača treba izgraditi odgovarajuću infrastrukturu a reč je o ogromnim ulaganjima koja se mere milijardama evra. Dakle kada je reč o gasu teško je postići, bar zasad, mogućnost istinske diversifikacije snabdevanja. Kada je pak reč o proizvodnji struje, treba raditi na povećanju zastupljenosti obnovljivih izvora u elektroenergetskom miksu. U tom smislu bilo bi bitno da Elektroprivreda Srbije počne sa izgradnjom obnovljivih izvora. Da bi se to omogućilo država treba da prestane da subvencioniše cenu struje stranim investitorima. Ona je u Srbiji znatno niža nego u drugim zemljama. Da je ta cena veća, omogućila bi EPS-u unosniju zaradu a samim tim i ulaganja u izgradnju obnovljivih izvora energije što bi svakako bio doprinos povećanju energetske bezbednosti i nezavisnosti zemlje – zaključio je Gavrilović.

Planovi, planovi

– Izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija će dobiti još jedan pravac snabdevanja gasom ali i mogućnost diversifikacije snabdevača. Gasovod Niš-Dimitrovgrad će se preko interkonekcije Grčka-Bugarska povezati na Južni gasni koridor i novim LNG terminalom u Aleksandropoulisu će omogućiti da se na tržište Srbije doprema i prirodni gas iz Kaspijskog regiona, konkretno gasnog polja Šah Deniz u Azerbejdžanu, gas iz LNG terminala u Aleksandropoulisu, budućeg East Med gasovoda, a otvara se mogućnost dopremanja i prirodnog gasa iz Azije. Kapacitet novog gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje i prema planovima trebalo bi da bude završen 2023. godine. Pored toga, cilj je i da se preko novih interkonektora povežemo i sa ostalim državama u regionu kako bismo postali deo regionalne gasne mreže i ostvarili mogućnost povezivanja sa drugim rutama snabdevanja i snabdevačima. Najbolji primer je interkonektor sa Hrvatskom koji bi nam omogućio povezivanje sa LNG terminalom na Krku – objašnjavaju u Ministarstvu rudarstva i energetike.