„Uvećanje od jedan odsto predstavljeno kao 20“: Kako je vlast pokušala da izigra studente, tvrdeći da su zahtevi ispunjeni?

Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) napravio je analizu zahteva studenata i onoga što im je ponuđeno kao ispunjenje tih zahteva, u kojoj se vidi jasno nepodudaranje.

Naime, oni u svojoj analizi podsećaju da Srbija izdvaja svega 0.7 odsto BDP-a za visoko obrazovanje, što je najmanje u Evropi.

„Srbija se nalazi među zemljama koje najmanje izdvajaju i kada se rashodi mere državnim izdvajanjem po studentu, čak i kad se ta sredstva prilagode kupovnoj moći. Slična je situacija i sa prosečnim brojem studenata po nastavniku, koji je daleko iznad evropskog proseka, što takođe značajno utiče na kvalitet obrazovanja koje studenti mogu dobiti“, objašnjavaju iz CEVES-a.

Takva situacija Srbiju jasno pozicionira na dno lestvice, tvrde oni i dodaju da su zato neophodne hitne reformame i ulaganja, što su i sami studenti prepoznali.

Oni dalje pojašnjavaju da Srbija kroz budžet godišnje izdvaja oko 540 miliona evra za visoko obrazovanje, a da je zahtev studenata bio je kristalno jasan, da se ta državna izdvajanja povećaju za 20 odsto, odnosno za 108 miliona evra.

„Takav iskorak ne bi bio samo simboličan, već bi omogućio značajna unapređenja kao što su zapošljavanje dodatnog nastavnog kadra, čime bi se rešio nepovoljan odnos broja profesora i studenata. Zatim povećanje potrošnje na ključne materijale i opremu za obrazovanje, poput laboratorijskih instrumenata, biblioteka i tehničke opreme za praktičan rad. Te za obnovu i modernizaciju infrastrukture – od zgrada do digitalnih alata…“, objašnjava se u analizi.

Dakle, prema njihovim tvrdnjama, povećanje od 20 odsto efektivno bi udvostručilo rashode za unapređenje kvaliteta obrazovanja, jer se većina trenutnog budžeta, odnosno oko 80 odsto, troši na zarade nastavnog kadra.

Međutim, umesto rešenja, kako upozoravaju, vlast nudi igrokaz.

„Umesto da ozbiljno razmotri zahteve studenata i pokaže spremnost da uloži u budućnost mladih, vlast je pokušala da ih izigra. Brzopotezni ‘predlog’ vlasti, automatski označen i kao ispunjenje zahteva, bio je povećanje izdvajanja za materijalne troškove, sa nejasnom definicijom šta sve obuhvataju materijalni troškovi, za 20 odsto“, navode iz CEVES-a.

Međutim, oni ukazuju da materijalni troškovi čine tek pet odsto ukupnog izdvajanja za univerzitete.

„Stoga, to ‘uvećanje’ bi, zapravo, povećalo ukupan budžet za samo jedan odsto, što je daleko od studentskih zahteva. Čak i da ‘uvećanje’ ipak bude na nivou od 22 ili 23 miliona evra kao što je vlast naknadno saopštila, povećanje budžeta bi iznosilo oko četiri odsto, čime bi poenta ostala nepromenjena jer je povećanje od jedan do četiri odsto i dalje drastično manje od opravdano zahtevanih 20 odsto, koje bi Srbiju makar malo približilo zemljama CIE“, naglašava se u analizi.

Oni dodaju i da ti materijalni troškovi obuhvataju račune za struju, grejanje i vodu, odnosno troškove koji se uglavnom vraćaju u državni budžet.

„Dakle, čak i to simbolično uvećanje većim delom bi se vraćalo nazad državi, a ne univerzitetima“, ukazuju.

Iako možda nisu eksperti za budžetske klasifikacije, kako navode iz CEVES-a, studenti su jasno razumeli da ih vlast potcenjuje.

„Prepoznali su tu ‘velikodušnu’ ponudu kao ništa više od populističkog zamajavanja javnosti, dok istinski problemi obrazovnog sistema ostaju nerešeni. Ovaj pokušaj brzopotezne obmane samo dodatno pokazuje kako vlast ne razume, ili ne želi da razume, značaj ulaganja u visoko obrazovanje kao temelj razvoja društva i ekonomije“, poručuju oni.